Čak i potpuno zdravi umiru: Najugledniji srpski kardiolog o korona virusu i najugroženijim ljudima

Foto: Marko Todorović

Kardiovaskularna bolnica "Dedinje" od pre nekoliko dana prima sve hitne srčane pacijente, kako iz Beograda tako iz cele Srbije, a svi oni koji su došli na red na operaciju na listama čekanja trebalo bi da se operišu, ne smemo ovu grupu bolesnika zanemarivati zbog korona virusa kaže za Telegraf.rs naš najugledniji kardiohirurg profesor Miljko Ristić, savetnik direktora ove zdravstvene ustanove. 

Preporučujemo

Profesor Ristić je čovek koji je u Srbiju pre par godina ponovo vratio transplantaciju srca. Za naš portal objašnjava kako korona utiče na kardiovaskularne bolesnike, kojih godišnje umre 55 odsto od ukupnog broja umrlih u zemlji, ali i da li pacijenti koji boluju od hipertenzije treba da promene terapiju da ih ne bi više napadao virus.

- Na kraju godine kada se sabere broj preminulih, 55 odsto čine umrlih od srčanih obolenja a od svih drugih bolesti 45 odsto.  Znači ako je umrlo 100 ljudi 55 je umrlo od srca a 45 od drugih bolesti.  Mnoge klinike kardiovaskularne i kardiohirurgije su sada stale da rade. One ljude koji su došli na red za operaciju, sada operiše samo "Dedinje".

- Mi ne smemo zbog korone da zapostavimo druge bolesti a pre svega kardiovaskularne, koje su daleko češće od drugih. "Dedinje" je od početka godine radilo i subotom i nedeljom, po 10 operacija dnevno i mi smo od početka godine uradili 700 operacija. Sa pojavom korona virusa dali smo 10 respiratora za potrebe pacijenata koji su oboleli od tog virusa, pa se sada radi 6 operacija dnevno. I, taj broj se ne sme smanjivati. Ne smeju se zanemariti kardiovaskularna oboljenja da se smrtnost ne bi još više odrazila na kardiovaskularne pacijente zbog virusa.  Red pacijenata koji su došli na operaciju treba da se ispoštuje.

• A šta je sa pacijentima koji moraju na kontrolu?

- Srčani pacijenti koji se dobro osećaju ne moraju da dolaze već se mogu čuti sa nama. Što se tiče hitnih stanja, "Dedinje" je preuzelo  hitnu službu i za Beograd i za Srbiju.

Vesti sa naslovne
• Stalno slušamo od epidemiologa da su nam ove dve nedelje najbitnije. Kako da se ponašaju kardiovaskularni bolesnici?

- Oni treba redovno da uzimaju terapiju i da se pridržavaju svih saveta. 

• Kako korona virus  može da utiče na njih? Zašto se kaže da su pored plućnih i oni u najvećem riziku?

- Postoje različite vrste virusa koji svake godine u zimskom periodu izazivaju epidemije gripa, koje u većini slučajeva nemaju neke teže posledice po stanovništvo naše zemlje i cele planete. Međutim, korona virus je poznat dugo godina unazad i smatra se da ta grupa virusa živi već milion godina. Oni kroz epohe mutiraju i dolaze u neke izuzetno opasne forme, koji mogu da naprave ovakve epidemije kao što su kod nas trenutno u zemlji i u svetu. Imam 7 tih korona virusa. Ovo je treći virus koji je napravo čuda, koji je najpatogeniji i najvirulentniji. Znači, dejstvo virusa i njegova štetnost ocenjuje se po virulenciji i patogenosti. Šta znači virulentnost? To je brzina obolevanje. Ovi raniji koji su bili, njima je trebalo i po nekoliko dana da prodru u organizam i da naprave neko oštećenje srca, pluća. To su, uglavnom, dva organa koja su osetljiva na dejstvo virusa.

Printscreen: YouTube/Cedars-Sinai

- Ovaj virus jako brzo ulazi u organizam i jako brzo se pacijenti od njega zaraze, a patogenost je izuzetno visoka jer taj virus uništava pre svega ćelije plućnog tkiva. Tu je primarno oštećeno tkivo pluća, a pošto su srce i pluća jedan kompaktni simptom, ne može ni srce bez pluća ni pluća bez srca, onda strada i srce, pogotovo ako je već oštećeno. A, kod nas je veliki procenat stanovništva koji boluju od nekog srčanog oboljenja.

- Znači, ovaj virus je pre svega opasan za pluća, a samim tim, u drugom stepenu i za srce.  Sigurno je da su srčani pacijenti koji se leče godinama izloženi većoj opasnosti od oboljenja izazvanog ovim virusom nego stanovnici koji imaju potpuno zdrav srčani aparat. Potpuno zdravi pacijenti, koji nikada nisu bolovali od srca i pluća, naravno, imaju bolju prognozu.

• Ali, mi imamo primera da je u Srbiji umrla žena koja nije bolovala ni od jedne bolesti?

- To je tačno. Ima dosta pacijenata koji su do korone bili zdravi.  Isuviše se potenciraju stariji.. Normalno je da su  starije osobe osetljivije i to one sa pratećim oboljenjima, ali mi imamo potpuno zdrave i mlade ljude koji su umrli a nikada nisu bolovali ni od srca ni od pluća. Ne možemo da pravimo veštačku raliku. Imamo i stare ljudi koji nikada nisu bili bolesni.

Foto: Tanjug/AP

• Ovaj virus ne bira.

- Za većinu bolesti, u 99 odsto slučajeva, mi nikada ne znamo kod koga će one doneti teži oblik kliničke slike - da li kod mladih osoba, onih u puberteru, srednjih godina ili starijih. Nema pravila. Naravno, logičnije je kod starijih jer oni vuku i neka druga oboljenja - bubrežna, srčana, plućna, digestivna. To je organizam koji je već narušen a virusi će ga još dokusuriti. Ali, to ne znači da su mladi zaštićeni. Naprotiv, više mislim da su oni ugroženi nego stariji jer su više u komunikaciji. Stari ako se zaraze mnogo manje će nam preneti virus.

- Genetski kod virusa je potpuno različit od genetskog koda čoveka. Oni imaju genetski kod skraćeni RMK (ribunukleinska kiselina) a naš genetski kod je vezan za DNK. I onda kada uđe virusi u našu ćeliju a naročito su osetljiva pluća, onda dolazi do sudara dva genetska koda virusa RMK i DNK čoveka. Virus tada nosi pobedu. Naše prirodne odbrambene sposobnosti ne mogu da se izbore sa ovim virusom.

• Među najugroženijima od korone su i osobe sa visokim krvnim pritiskom. Nedavno im je plasirana informacija da oni koji piju lekove iz grupe ACE inhibitora, treba da je promene, jer oni šire receptore i omogućavaju virusu da lakše prodre u njihov organizam.

- Svaki dan sam u komunikaciji sa izvorom najkompetentnijih preporuka u ovoj epidemiji, sa direktorom za kliničke studije na Mejo klinici u Ročesteru. To je klinika koja je u svim segmentima obolevanja našeg organizma, nebitno je da li su u pitanju srce, pluća, jetra, bubrezi,broj jedan. Sve što primenjujemo ovde je po preporukama te Mejo klinike i Udruženja američkih kardiologa. Svaki dan razgovaram sa našom doktorkom koja radi tamo 20 godina - Vesnom Garović, koja je na rukovodećem mestu za te studije.

- Ona mi je rekla da postoje pojedinačne studije koje kažu da lekovi protiv povišenog krvnog pritisaka, koji spadaju u grupu ACE inhibitora da mogu da pospešuju ulazak virusa u ćelije i da pogoršavaju osnovnu bolest. Međutim, ima i drugih studija ovih dana koje kažu potpuno kontra, odnosno da nema nikakve potvrde da ACE inhibitori pogoršavaju svoju bolest. Udruženje američkih kardiologa izdalo je zvanično saopštenje da ne može se prihvatiti pojedinačno dve ili tri studije, koje tvrde da lekovi koje uzimaju pacijenti za povišeni pritisak omogućavaju lakši ulazak virusa i oboljenja.

foto: pixabay.com

• Šta sada da rade pacijenti? Da uzimaju tu terapiju ili ne?

- To su zvanične informacije. Još kažu i da bi neko doneo zvanične informacije o nekom leku ne može se uzeti jedna studija, već stotinu, na ogromnom broju pacijenata. Ali, zvaničan stav od pre par dana je da pacijenti nemaju nikakvu opasnost da uzimaju dosadšanju terapiju protiv povišenog krvnog pritiska iz grupe ACE Inhibitora.

• Šta vam kaže doktorka, kakva je situacija u Americi?

- Kaže da niko nije to očekivao. Očekivali su ekspanziju ali su prognoze crne, prognoze su da će biti  ogroman broj obolelih i umrlih u Kaliforniji i Njujorku. Oni su, inače, počeli da rade testove novom metodom za koje rezultat stiže u roku od 5 minuta. To su testovi koji se rade pored kreveta, pored stolice. Mislim da će to napraviti ključni preokret u ovoj epidemiji. Za 5 minuta identifikujete bolesnika zaraženig virusom.  Kada bismo mi mogli da dođemo do tih testova svakog sata bismo mogli da znamo koliki je broj obolelih.

Foto-ilustracija: Shutterstock

• Znate li koliko među zaraženima u Srbiji ima kardiovaskularnih bolesnika?

- Ne, to će se videti na kraju. Statistika treba da pokaže od tih obolelih koji su bili na respiratoru koliko je imalo bolesti srca.  Ti koji su umrli u 99 odsto su bili na respiratoru. Mi imamo na respiratoru svaki dan pacijente. Svi koji se operišu se stavljaju na respirator, i ko je dobar i ko nije. Mesečno uradimo 200 operacija a smrtnost je 1 odsto i oni su bili na respiratoru. 198 je preživelo, ali je tu drugačija patologija u odnosu na virus.

- Naime, kada je uništeno plućno tkivo nema ga dovoljno za razmenu kiseonika u toj količini koliko je potrebno organizmu. Respirator je tu da zameni taj deo pluća ali respirator ne leči od virusa. Prema tome, da li će onaj ostali deo pluća koji je zdrav sa respioratorom uspeti da povrati snagu organizmu to je veoma diskutabilno. Iskustva kod drugih bolesti pluća, pokazala su da respirator jeste dobro rešenje, jeste dobra metoda u lečenju ali jedan značajan procenat tih pacijenata koji su zaglavili na respiratoru na njima i premine. Ne želim da plašim stanovnike, nego treba da misle na tu najgoru varijantu u ovoj epidemiji i da stvarno poštuju zvanične preporuke Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta: https://www.telegraf.rs/covid-19

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)