Korona virus kod slepih miševa u Srbiji pronađen 2017: "Ne mogu da vas ubiju, ali ne hvatajte ih"

Direktor Prirodnjačkog muzeja dr Milan Paunović stručnjak je za slepe miševe. Tokom proteklih 20 godina u Srbiji radi na podizanju njihove reputacije i odobrovoljavanju ljudi, koji ih se plaše, jer ih, ocenjuje Paunović, ne poznaju.

To je problem u komunikaciji dve vrste, svojstven pre svega zapadnjačkoj civilizaciji, ali ga stručnjak uočava i pod ovim nebom. Obratili smo mu se sa nizom pitanja o dodatno narušenoj reputaciji, kako je sam nazvao njihovu nepopularnost nakon izbijanja zaraze korona virusa u Kini u kojoj su egzotične životinje uzete za prenosioce.

Snimci kusanja ukočenih nedokuvanih slepih miševa, tj. supa od njih, preplavili su internet, mada su se kasnije pojavili navodi koji su demantovali njihovu autentičnost. Supa od slepih miševa, dakle, nije kuvana u Vuhanu prošle zime, ali na nekom drugom mestu nešto ranije jeste.

Kod nas se slepi miševi ne jedu, ne prodaju na pijacama, ponajmanje ne na ilegalnim, ne drže se kao kućni ljubimci, čak se i ne sreću često. U Srbiji živi 31 od 35 poznatih evropskih vrsta. Ne zna se koliko jedinki broji njihova populacija, jer bi takav posao nalikovao prebrajanju mrava, ali ih na teritoriji cele južne Evrope i Balkana, saznajemo, ima dosta. Iako se nazivaju slepim miševima, rekao nam je Paunović, nisu slepi i nisu miševi. Rusi ih nazivaju letećim miševima, Francuzi obrijanim.

Žive po 30 godina, rađaju do dva mladunca

Od miševa ih razlikuje, između ostalog, broj mladunaca. Ženke slepog miša rađaju jednog mladunca, u izuzetnim slučajevima dva, dok glodari imaju od četiri do 12 mladunaca. Ipak, priroda je izbalansirala relativno malu brojnost slepih miševa vekom koji je višestruko duži nego u slučaju miša. Oni žive nekoliko godina, dok slepi miševi mogu da žive i po 25, 30.

- Ženka nosi mladunce svega mesec dana, ali od trenutka parenja, koje se dešava u avgustu, do koćenja, koje se dešava u junu naredne godine, to je jedna od njihovih specifičnosti, imaju zadršku u oplođenju jajne ćelije i razvoju embriona. Oplođenje jajne ćelije može dugo da čeka do trenutka kada bude povoljan za razvoj, tako da negde krajem proleća dolazi do spajanja spermatozoida i jajne ćelije, embrion počne da raste i onda se ženka koti u junu - otkrivamo još jednu njihovu posebnost za koju se verovatno niko ne bi raspitivao, jer mu ta mogućnost ne bi ni pala na pamet.

Kod nas su strogo zaštićeni zakonom. Prema odštetnom cenovniku iz 2010. godine, visina naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom, a Paunović nam je rekao da se ne smeju ubijati, proganjati i uznemiravati u skloništima, iznosi od 45 do 55 hiljada dinara.

I što je najbitnija na spisku njihovih odlika - nisu prenosioci korona virusa. Direktor Prirodnjačkog muzeja objasnio je za Telegraf.rs situaciju iz Kine, kao i to u kom su slučaju slepi miševi kod nas prenosioci bolesti, kako sa njima treba postupati kada upadnu u nečiji životni prostor ili kada ih neko nađe povređene.

Nose korona virus, ali ne Kovid-19

- Ovi naši miševi nisu prenosioci bolesti. Radili smo istraživanja i našli smo viruse kod njih. Interesantno je da korona virus kod slepih miševa postoji, kao i kod ježeva, pasa, mačaka i drugih životinja, ali kod naših slepih miševa smo ga našli 2017. godine, i taj koji smo našli nije Kovid-19, nego je to jedan iz porodice korona virusa, koji nije patogen za čoveka, pogotovo ni za samog slepog miša.

U Kini su našli da slepi miš i ljuskavac imaju korona viruse koji su slični ovom koji je patogen za čoveka, ali ima naučnih radova, pa i na sajtu Muzeja koji pokazuje da to nije taj virus, da se on razlikuje od virusa koji je aktivan u ljudskoj populaciji. Moguće je da je taj virus izmenjen, ali je glavni problem u tome kako je virus koji nije bio patogen dospeo i postao patogen u čoveku - govori nam dr Milan Paunović priznajući da na to pitanje još nema odgovora, jer podaci ne postoje.

Ipak, ima objašnjenje u vezi sa toliko puta spominjanim pijacama, odakle se veruje da je zaraza pošla. Objašnjava da su se u neprirodnim uslovima desile loše stvari, te da zemlje jugoistočne Azije sada imaju obavezu pred svetom da zatvore ilegalne pijace koje su i dosad postojale zbog tradicije konzumiranja retkih i neobičnih životinja.

- Nije to samo pijaca u Vuhanu, to su mnoge pijace u jugoistočnoj Aziji, gde su životinje iz različitih krajeva sveta smeštene na malom prostoru, u lošim uslovima, pod velikim stresom i pod takvim okolnostima ima prelaska virusa sa životinje na životinju, koji se inače nikad ne bi desio, jer su te životinje u prirodi udaljene jedne od drugih - rekao je dodajući da se životinje sa takvih pijaca koriste za ljudsku ishranu, te da se pretpostavlja da je to put kojim je virus prešao.

U neprirodnim uslovima, priroda ne zna za nemoguće

U Srbiji se, za početak, slepi miševi ne jedu, ali bojazan da se novi korona virus prenese sa slepog miša na čoveka, tvrdi dr Milan Paunović, uopšte ne postoji.

- Treba da se bude u tesnom kontaktu sa životinjom koja ima virus da bi to naškodilo čoveku. A jedini koji su u neposrednom kontaktu sa slepim miševima smo mi koji se njima bavimo.

Inače, postoji mogućnost da čovek dođe u kontakt sa slepim mišem, ako mu npr. uđe u sobu. Mi već 20 godina apelujemo na stanovništvo da slepog miša ne hvataju, dovoljno je otvoriti prozor da bi on izašao. U stan je ušao da bi se sakrio ili hranio, ne da bi nekog napao - ističe dodajući da slepi miševi ne napadaju ljude, jer nemaju dodirnih tačaka sa njima, te da u stan mogu ući eventualno u potrazi za hranom ili novim skloništem, zbog čega bi ga i napustili čim vide da hrane nema.

Navodi da se domaći hrane insektima, te da mogu pojesti od 600 do 1.000 komaraca, ali da najviše jedu moljce, noćne leptire.

- U slučaju da je baš neophodno da se uhvati slepi miš, to treba uraditi krpom, rukavicom, nikako golom rukom, to je sve. Ukoliko se desi da slepi miš nekoga ujede, a može da se desi ako ga hvatate golom rukom, onda se treba obratiti lekaru i potražiti zaštitu. Veća je opasnost da se rana inficira, nego da se dobije neka zarazna bolest - kaže odgovarajući sumnjičavima da nijednu životinju ne treba dirati.

Kaže i da je domaće slepe miševe zaobišao izvesni Lisa virus koji nalikuje besnilu, te da su to potvrdila istraživanja od pre 12, 13 godina, a kojeg ima u okolnim državama. Za primer navodi Rumuniju, kao i nešto udaljenije Ukrajinu i Moldaviju. Spominje ga jer i danas postoji mogućnost da se od besnila umre.

Uništavaju štetočine, zaštičeni zakonom

Sagovornik ističe da ne postoji rizik od prenošenja neke bolesti ni ukoliko slepi miš leti u neposrednoj blizini.

- Ja sam živi primer. Bio sam u pećinama bio sam u pećinama sa 30-40.000 slepih miševa, bio sam u tesnim prostorima, na tavanima gde su me krilima udarali po glavi i tako dalje. Ni meni ni celoj ekipi ništa se ništa desilo - navodi.

Kaže i da iako imamo "domaće" slepe miševe, oni nisu kandidati za ljubimce, jer su zahtevni u pogledu hrane i smeštaja. Napominje da se hrane isključivo insektima, te da to "običan čovek" ne može da im obezbedi. Oni kojima ne upadaju u oči izduženi prsti slepog miša sa kožnom membranom između, kao ni njihov noćobdijski stil, i koji bi se mogli sažaliti na mladunče ispalo iz pukotine ili sa drveta, treba da kontaktiraju upravo Prirodnjački muzej na čijem je čelu ili Zavod za zaštitu prirode i Institut za biološka istraživanja.

Oni daju i savete građanima da na prihvatljiv način zatvore pukotine u zgradama na velikoj visini. Napominju da se ne sme desiti da zazidaju mlade, te da je bitno da životnja završi svoj prirodni sezonski ciklus.

- Slepi miševi su neobični, vrlo interesantni. Vrlo korisni sa čovekove tačke gledišta. Uništavaju veliki broj insekata koji mogu da naštete biljnim kulturama i čoveku. Zato su u svim zemljama Evrope, pa i Srbiji, strogo zaštićeni zakonom - podseća sagovornik.

(B. Petrović - b.petrovic@telegraf.rs)