Budite u 20% onih koji se neće razboleti: Poruka doktorke koja je bila u karantinu zbog variole vere

Foto ilustracija: Nikola Jovanović/Wikipedia/Shutterstock

Doktorka Radmila Smiljanić iz Užica, kao učenica medicinske škole, 1972. godine bila je u karantinu zbog opasne variole vere. Roditelje nije viđala, svi su se sklanjali od njih, a brat joj je dobio otkaz u stanu jer je bila u karantinu pa je spavao u tramvaju na liniji 2.

Preporučujemo

Danas, u doba korone, ova doktorka moli sve da budu disciplinovani i da budu u 20 odsto onih koji se uopšte neće razboleti.

- Prošla sam 1972. god zbog velikih boginja izolaciju-karantin u Čačku, kao učenica medicinske škole. Karantin je trajao nepunih mesec dana. Policija je čuvala karantin dan i noć. U jednoj sobi je bilo nas 12 učenica, koje smo imale direktni kontakt sa obolelim od velikih boginja. Imale smo 17 god i 18 godina. Ostale učenice i profesori su bili u karantinu, jer su bili u kontaktu sa nama. Zbog njih smo za svaki izlazak u hodnik stavljale masku, kojih je bilo dovoljno. Na spratu su bili civili zbog kontakt sa obolelim-ležali su na istom odeljenju čačanske bolnice. Neki od civila su bežali nesvesni opasnosti koju predstavljaju za druge, ali ih je policija uvek nalazila i vraćala u karantin - napisala je dr Rada Smiljanić a objavila Užice -oglasna tabla.

Imale su metalni tanjir i kašiku, krilo umesto stola. Kupatila i tople vode nije bilo.

- Svako jutro merenje temperature, vizita, u 10h dezinfekcija-po dve osobe u zaštitnoj opremi od glave do pete sa bocama na leđima i prskalicama, su dezinfikovale vazduh, podove, zidove, krevete, nikad opranu ćebad. Podela doručka, ručka, večere od strane osobe u kompletnoj zaštitnoj opremi. Lekarski pregledi od lekara kriznog štaba i briga jer se drugarici i meni ne prima vakcina. U dvorištu do našeg bio je još jedan karantin sa drugom vrstom kontakata sa obolelim - priča ona.

Jednog dana razbolela joj se jedna drugarica.

- Odvezena je u adaptirani objekat u drugom delu grada za smeštaj i lečenje obolelih. Čekale smo koja je sledeća na redu. U toj muci, beznađu smo skovale prijateljstva za ceo život. Brinule smo jedna za drugu, pomagale, hrabrile i dočekale da zdrave izađemo. Izlečena je i drugarica koja je dobila velike boginje.Verujte, nije bilo lako. Svi smo imali roditelje, braću, sestre i nismo znali da li ćemo ih ikad videti.

Njen brat, student u to vreme, dobio je otkaz stana zbog njenog karantina. Spavao je  u tramvaju 2 koji stalno kruži.

- Jer, dok je bila borba sa velikim boginjama niko nije izdavao sobe ni stanove u Beogradu, a kući nije mogao da dođe, jer je važila zabrana putovanja između gradova. Roditelji su mi bili izolovani u stanu u Lučanima, svi su se sklanjali od njih, nisu mogli ni u prodavnicu. Sa propusnicom su svako jutro u tišini sedali u kola, dolazili u Čačak, čekali tamo negde daleko od žice i policajca, da vide da li ću i ja izaći u dvorište dok se dezinfikuju sobe, da me vide živu. Zadovoljni odlazili pre opomene policajca da bi opet sutradan došli - piše ona i osvrće se na današnju epidemiju korona virusa u Srbiji:

- Sada korona virus Covid-19 zahteva samo da budemo discilinovani, izolovani u toplini svoga doma, sa svojom porodicom, i da se trudimo da budemo među onih 20 odsto koji se uopšte neće razboleti. Želim vam da budete jedan od tih 20 odsto na radost porodice, prijatelja, rodbine i svih nas!

(Telegraf.rs)