Koliko su gastarbajteri "krivi" za širenje korone u Srbiji? Isplivalo more suprotstavljenih glasova

Foto: ATA Images

Situacija sa korona virusom u Evropi, a posebno na Balkanu, zapalila se u poslednjih nedelju dana. Zabrane kretanja, zatvaranje granica, otkazivanje polazaka... Sve to u fokus je stavilo Srbe iz inostranstva, njih oko 70 hiljada, koji su u poslednjem trenutku uspeli da uđu u Srbiju, gde je trenutno 135 obolelih pacijenata korona virusom, a jedan pacijent iz Kikinde je preminuo.

Preporučujemo

U javnosti se povela oštra polemika baš oko rizika koji su ovi ljudi naneli Srbiji svojim ulaskom iz ugroženih zemalja, posebno kada ne poštuju mere o samoizolaciji koje su im naložene na granici. Ali, polemika je prevazišla priču o virusu - čitav problem pretvorio se u podelu, i to ne samo na gastarbajtere i one koji žive u Srbiji, već i na podelu među našim ljudima u inostranstvu.

Padaju zapaljive izjave u komentarima - ko je kriv, ko je neodgovoran, ko je bio radnik na crno, ko je legalno zaposlen u Evropi, kome je Srbija "sada dobra" (...).

Čitava kakofonija različitih glasova, sa svih strana, paljba osuda i lavine odbrane, objašnjenja, opravdanja, pa čak i uvrede preplavile su društvene mreže.

Čak su se pojavile i priče da su ljudi koji proteklih dana vreme provode u kafićima, zapravo, mahom gastarbajteri.

Činjenice tek sada, kada se situacija smiruje možemo nekako da nazremo. Prvo, jasno je da je glavna mera za suzbijanje epidemije virusa ostanak na svojoj adresi - stalnog boravka ili prebivališta. Pokazalo se i to da se virus lako "uvozi" iz pogođenih zemalja, ali i da je najvažnija mera da, kada se već stigne u Srbiju, 14 ili 28 dana provede u kućnoj izolaciji.

Da li treba osuditi ljude koji se vraćaju u Srbiju i u autobusima još pevaju pesme tokom policijskog časa?

U situaciji kada je svaki dan neizvestan, kada je u pitanju čak i život i zdravlje ne samo sopstvene porodice, već i onih koje su ostavili u zemlji, ne može biti neshvatljiva panična odluka da se što pre, dok je još moguće, krene svojim kućama.

To je dovelo do stvaranja redova na granicama, ali, jedino što se nedvosmisleno može zameriti gastarbajterima, jeste nepoštovanje obavezne mere samoizolacije.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Ipak, na videlo je isplivala jedna šira podela u srpskom narodu...

- Šta je problem? Pa, do juče su nam se podsmevali i pljuvali Srbiju, govorili da treba bežati iz Srbije u zemlje gde se lepo zarađuje, a kad su podobijali otkaze, onda trče u Srbiju da se leče, i najedu, jer su tamo gulili neke travke i jeli meso jednom mesečno, da bi ovde izigravali "nekog"... To su pokondirene tikve - glasi još jedan od "emotivno obojenih" komentara.

Neki komentari idu do same granice vređanja.

- Da se sad proglasi opšta mobilizacija, svi biste vi odmah pobegli u te vaše obećane zemlje, tražili azil i ponovo pljuvali po Srbiji. Ja bih vas prvo u karantin, pa ko je zdrav, odmah mu dati uniforme i poslati na granice... Ko je bolestan, nek se leči, i posle to plati, pa razbežali bi se kao miševi nazad - napisao je jedan naš čitalac.

Tu su, naravno, i odgovori na ovakve komentare.

- Prvo su bili krivi Kinezi, onda Italijani pa Ameri, sad gastarbajteri. Ko je sledeći? Starci? Deca? Žene? Gliste? - napisao je neko.

- Ne mogu da verujem koliko je zlobe u ljudima, tek sada vidim... Šta je problem što ljudi žele da vide svoje i da su sa svojima kada je teško? Da li ste vi momčine koji se toliko mangupišete krenuli dalje od mame i tate... Da li ste osetili šta je život u tuđini, momčine moje? Ne, niste... Još ste sa tatom i mamom - piše neko.

Ima i umirujućih tonova.

- Braćo i sestre, sa ove ili one strane grane. Čitam ove komentare i prepucavanja, i osećam se veoma tužno. Zar je sad vreme svađe, zar je vreme jedno drugog kriviti, brat na brata glas dići? Svi smo mi naši. Nije pametno od ovih preko grane što su baš sad odlučili da krenu kućama svojim i familiji. Ali, isto tako nije ni pametno što ih svi pljujete i terate kao da su tuđi, a ne naši - glasi jedan komentar.

Podela u podeli

U celoj ovoj situaciji javilo se i mnogo gastarbajtera, pa je ispalo da i među njima postoji velika podela - "legalni", oni koji imaju uredne papire i zdravstveno osiguranje i oni koji rade "na crno".

- Razumite da su to ljudi koji su radili sezonski ili na crno, oni nemaju nikakva prava zato se i vraćaju, mi koji imamo papire i sva prava naravno da ćemo da ostanemo. Ja sam lično sa porodicom na Islandu i mnogo je bolje ovde nego dole - napisao je jedan "legalni" gastarbajter.

I zaista, oni koji rade "na crno" u velikom su problemu ako ostanu ili se još, ne daj bože zaraze, u inostranstvu.

- Ljudi kao i ja rade gore na crno, a ima nas, niko ne zna koliko, neki odu na 3 meseca, neki ostaju do daljneg, problem je što nemaju zdrastveno osiguranje, tu nastaje problem - napisao je jedan "ilegalni" radnik.

Ovako izgleda "odbrana" iz ugla onih koji se u Srbiju nisu vratili, a osećaju se prozvanim.

- Čitam, pa bih kao "gastos" želeo da napišem par reči. Živim celog života u Nemačkoj, imam stalni posao preko, tako da mi sigurno ne bi palo na pamet da dođem kući u ova teška vremena, i ako mi je keva sa svojih 75 godina sama u Beogradu i, gledaj čuda, pridržava se svih mera. Isto tako je prijatelju iz Valjeva umro otac u nedelju, pa opet nije mogao da dođe da ga sahrani. Tužno zar ne, ali oboje imamo decu i stalni posao, tako da nam sigurno ne bi palo na pamet, da dođemo, kako vi kažete da slavimo Uskrs. Što se tiče ostalih, to nisu gastosi već po meni radnici koji su došli da rade na crno preko i naravno da ih isto tako osuđujem što se njihovog bahatog ponašanja tiče, ali bih vas ovim putem zamolio da nas ne stavljate sve u isti koš! A da, zaboravih, iako nikad nisam živeo stalno "dole", opet sam služio Vojsku u Srbiji koju neizmerno volim... Hvala i želim vam svima puno zdravlja i sreće u ovom teškom vremenu - napisao je jedan "regularan" gastarbajter.

(M. Beljan)