Zašto je bilo nestašice u apotekama? Problem je bio uvoz iz Kine, ljudi koji su kupovali 1.800 maski

Natpis u jagodinskoj apoteci / Foto: Tanjug/Dušan Aničić

RFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu koja se koristi u vanrednim okolnostima i koja je namenjena je pre svega medicinskim radnicima, nestašice dezificijenaca i lekova u zdravstvenim ustanovama nema, izjavila je danas Sanja Škodrić, direktorka RFZO-a.

Preporučujemo

Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba. Kako kaže, problem je bio i uvoz sirovina iz Kine, s obzirom da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje.

- Ali, naše domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje stare pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima. Brzo su se snašli i nabavili sirovine i onda je krenula proizvodnja tako da mi već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari, čak i više - kaže Škodrić za Tanjug.

Ističe da su domaće kompanije uspele da proizvode i mala džepna pakovanja dezificijenaca što je, dodaje, jako važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste. Ta isporuka je krenula pre neki dan, kaže Škodrić napominjući da je danas isporučeno 100.000 takvih dezificijenasa. Podsećajući da je ekonomski tim zabranio izvoz dezifisijenasa, zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji, Škodrić navodi da na taj način ima svega potrebnog na raspolaganju.

- Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski. U takvim situacijama zaista imamo probleme i zato smo ograničili prodaju maski na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja jer je to bilo iznošenje u litrima - navodi Škodrić.

Dodaje da su trenutne nestašice po apotekama iz tog razloga i ističe da je potrebno da se vodi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji.

- Vrlo je bitno reagovati na vreme tako da smo vodili računa i o količini leka tamiflu -  kaže Škodrić napominjući da taj lek ne leči koronu, ali da je potreban jer je klinička slika virusa H1N1 i korona virusa slična.

Foto: Nikola Tomić

Količine tog leka na zalihama, kako kaže, su tri puta veće od prosečne mesečne. Farmaceutske komapnije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, navodi Škodrić i dodaje da je krizni štab zamolio te kompanije da se čuju sa svojim centralama i povuku količine koje mogu vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru. Ukoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek i nabavi, struka će definisati koji lek umesto tog može da se koristi. Trenutno se završava nabavku standardne zaštitne opreme - maske, hirurške posebne epidemijske filter maske, rukavice, kaljače, vizire..., kaže Škodrić i dodaje da se nabavlja i lična zaštitna oprema, kao i aparati koji su potrebni - respiratori.

- Takođe, nabavljamo i dodatne količine dezifisijenasa, a što se tiče dodatne količine lekova zaista nema potrebe u ovom slučaju, posebne vrste lekova koje se koriste u ovoj infekciji, kao što je antimalarik i antihiv lek imamo dovoljne količine i iz tog razloga nismo obavili dodatnu nabavku - kaže Škodrić.

Dodaje da su i same farmaceutske kuće prijavile da imaju na lageru za narednih četiri meseca, kao i da će povući još. Navodeći da je od marta prošle godine uvedena centralizovana javna nabavka i direktno plaćanje, što znači da same zdravstvene ustanove ne sprovode nabavke, već Fond u njihovo ime, Škodrić navodi da je prednost takve nabavke u tome što imate pregled koliko zdravstvene ustanove troše na dnevnom nivou i koliko je stanje njihovih zaliha u svakom momentu. Škodrić napominje da se u ovakvim situacijama očekuju različite zloupotrebe i u tom smislu navodi da se dešavalo da se maske prodaju i po ceni od 5.000 dinara.

- Odmah smo poslali Tržišnu inspekciju, a šaljemo i skrivene kupce i na taj način otkrivamo i sami gde se nalaze te zloupotrebe. Mi zaista molimo građane da ko tako nešto primeti odmah i prijavi - dodaje.

Prema njenim rečima, očekivana je nažalost i zloupotreba u smislu preprodaje - neko kupi masku u apoteci i onda je preprodaje.

- Bilo je i slanja zaštitne opreme i dezifisijenasa svojim prijateljima, rodbini u inostranstvu i iz tih razloga smo mi vodili računa da na vreme reagujemo i kao što vidite to nije poprimilo velike razmere. Da li ima - ima, da li će biti - biće, ali mi se trudimo da to svedemo na minimum - navodi direktorka RFZO.

Kako kaže, maske se prvo raspoređuju po zaštitnim ustanovama gde su zaraženi i prva grupa koja je prioritet za zaštitu, ali biće raspoređene i po apotekama.

- Količine nisu još uvek dovoljne, ali mi se trudimo da ih obezbedimo u što većoj meri - kaže Škodrić.

Direktorka RFZO ističe da bez obzira na situaciju izazvanu korona virusom, vodi se računa i o lekovima za hronične pacijente i ističe da su veoma važni onkološki pacijenti.

- Terapija malignih bolesti neće, niti sme da stane i jednog momenta. Inovativne terapije koje smo uveli ne sme da stanu nijednog momenta i po tom pitanju ne očekujemo problem - ističe Škodrić.

Nabavke koje treba da budu obavljene u aprilu, maju, neće biti zaustavljene, kaže Škodrić, a ne isključuje mogućnost da se ubrzaju.

- Što se tiče RFZO tenderi neće stati, u ovakvim situacijama možemo samo da ubrzamo i da idemo po hitnom postupku - zaključila je Škodrić.

(Telegraf.rs/ Tanjug)