Dok traje borba sa virusom, zaboravili smo na bolest koja je tihi ubica, a svaki drugi Srbin je ima

Image by Robin Higgins from Pixabay

Od visokog krvnog pritiska u svetu boluje svaki peti, a u Srbiji svaki drugi stanovnik. Ovo oboljenje, koja se nekada smatralo bolešću starih, danas je sve prisutnije u drugoj i trećoj deceniji života.

Preporučujemo

Osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i tihim ubicom. Neke osobe imaju nespecifične simptome, žale se na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima. To je razlog zašto ova bolest dugo ostaje skrivena ili se otkrije slučajnim merenjem, najčešće posle komplikacija. Hipertenzija oštećuje mnoge organe, najčešće krvne sudove, zbog čega dolazi do oštećenja srčanog mišića.

Printscreen: YouTube/Cedars-Sinai

Uzrok šloga u 70 odsto slučajeva

Prof. dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije ističe da je visok krvni pritisak uzrok šloga u 70 odsto slučajeva, a gotovo u 30 odsto uzrok otkazivanja bubrega.

Doktorka Stojanov je samo jedna među više od 500 učesnika iz zemlje i inostranstva na Sedmom kongresus o hipertenziji, koji se do sutra održava u Beogradu. Na njemu će učestvovati vodeći stručnjaci za lečenje hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti iz Nemačke, Italije, Švajcarske, Španije, Grčke, Belgije, kao i iz zemalja regiona, Slovenije, Hrvatske, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Epidemija kardiovaskularnih bolesti

- Ukoliko znamo da hipertenziju u Srbiji ima gotovo 50 odsto populacije možemo govoriti o pravoj epidemiji kardiovaskularnih bolesti - istakla je prof. dr Stojanov.

Stres ima značajnu ulogu u povećanju pritiska, Foto: Shutterstock

Stres na poslu

Stres ima značajnu ulogu u nastanku psihijatrijskih i učestalih somatskih bolesti, a samim tim i na na povećanje krvnog pritiska. Efekti mentalnog stresa zavise od interakcije tri faktora: prirode stresa, njegove percepcije od izložene osobe i individualne fiziološke osetljivosti. Ne sme se zaboraviti ni uloga faktora sredine na nastanak arterijske hipertenzije.

Procena radne sposobnosti

- Važan je uticaj i radne sredine. Tako na primer, na „radno zavisnu hipertenziju“ utiče smenski rad i stres na poslu. Kod svakog pacijenta sa hipertenzijom važna je i procena radne sposobnosti, jer arterijska hipertenzija može da bude uzrok invalidnosti, tačnije smanjenje radne sposobnosti. Na ovom kongresu prvi put razmotrićemo i postavljanje preporuka oko procene radne sposobnosti pacijenata za hipertenzijom, jer u dostupnoj literaturi nisu pronađene preporuke ni evropskog ni američkog udruženja za hipertenziju i kardiologiju - najavljuje prof. dr Stojanov.

Upravo zbog brojnih komplikacija, koje nastaju zbog visokog krvnog pritiska, na ovogodišnjem Kongresu hipertenzije u fokusu će biti prevencija i lečenje obolelih, značaj multidisciplinarnog pristupa u lečenju i mnoge druge značajne teme. Posebna sesija biće posvećena stresu na poslu i kako on utiče na razvoj “radno zavisne hipertenzije”.

(Telegraf.rs)