Kako su širom Srbije obeležene Bele poklade 2020: Maskenbal, "proćke", "karaveštica" zbog verovanja

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

U mnogim mestima Srbije juče su proslavljene Bele poklade, koje su naziv dobile po Beloj nedelji, kako se naziva poslednja sedmica pred Vaskršnji post. Cela ova sedmica, a naročito nedelja karakteristična je po tome što sokacima i ulicama idu maskirane povorke.

Preporučujemo

Stariji meštani prisećaju se kako je nekada izgledala Bela nedelja.

Foto:RINA

- Cele sedmice se maskira i obilazi selo, ali nedelja je najvažnija. Mi smo ranije išli i u susedna sela, sakupi se nas nekoliko, pevamo, smeh, šala. Daruju nas onim što se ima u kući, najčešće je to bila slanina, jaja, po neki slatkiš, voće. Dobijali smo i po neki dinar uglavnom u metalu, valja se tako. Na kraju dana se dele sakupljeni pokloni, sreći tad nije bilo kraja - pripovedaju stariji, prenosi RINA.

Foto:RINA

Najmlađi danas od zaborava čuvaju običaje vezane za Belu nedelju. Različiti kostimi i šminka jakih boja i dalje su aktuelni.

- Jedva čekam da dođem iz škole i da sa drugarima idem u maskiranu šetnju. Mame i bake nas oblače i to su uglavnom njihove stvari koje nama nikako ne stoje dobro, ali to i jeste cilj da budemo što više maskirani kako nas niko ne bi prepoznao. Najviše dobijamo slatkiše i jaja, po nekad se desi da se padne jer ove haljine su dugačke, pa da se po neko jaje i razbije, ali ipak na kraju dana imamo punu korpu darova - ponosno kaže Nikola.

Paraćin

U paraćinskom kraju Bele poklade poznate su i kao Proštene poklade - Proćke, jer se na ovaj dan opraštaju svađe i uvrede.

Smatra se da u period velikog posta treba ući bez greha i neraščišćenih računa.

Svilajnac

U Svilajncu je po dvanaesti put održana manifestacija pokladni maskenbal. Maskirana povorka krenula je iz Parka evropskog prijateljstva, a završila se na Trgu Stevana Sinđelića uz pokladnu vatru, posluženje i program u kome su nastupa animatori sa svojim cirkusko-akrobatskim programom na trapezu, piše TvCentar.

Aleksinac

Zahvaljujući aktivnostima Centra za kulturu i umetnost organizovano je obeležen događaj iz tradicije našeg naroda, koji se u većoj ili manjoj meri održao do današnjeg dana. Radi se o Belim pokladama koje se u ovim krajevima obeležavaju "karavešticom" ili, kako se u pojedinim naseljima kaže, "karavešnicom".

Održano je tradicionalno preskakanje vatre. Ove godine nije bilo takmičenja u izradi maski, već su sve maske u duhu slovenske tradicije izložene u Domu kulture. Sva deca koja su preskočila vatru nagrađena su slatkišima.

Nekada se ova nedelja u srpskim selima obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima. Učesnici povorke bi uglavnom predstavljali vesele svatove koji pevaju uz smeh i šalu. To bi po pravilu bili seoski mladići, a ređe i devojke.

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri, olalija.

Poklade su narodni praznik Slovena. Njegovi koreni su paganski i u vezi su sa obeležavanjem kulta Sunca i dolaskom proleća. Danas se poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja Velikog posta uoči Vaskrsa.

Štrpce

Bele poklade proslavljene su i u Gotovuši, u opštini Štrpce.

(Telegraf.rs)