Bojana (35) je oficir i majka četvoro dece: Otkriva kako je biti starešina muškarcima i stub doma

U maju puni 35 godina. Leže oko jedan, ustaje u pola sedam. Dvoje dece - prvi i drugi razred - sprema za školu, petogodišnju devojčicu za vrtić, a sa onim najmlađim, 19-mesečnim sinom ostaje u kući. Sprema ručak za dva dana, obilazi trgovačku radnju, kojom se pre svega bavi suprug, obavlja kućevne poslove, sa podmlatkom uči slova, tablicu množenja - nešto drugi, nešto treći put, ali zna da mora još.

Vikendom odspava duže, tad je svekrva odmeni. Preko dana ne spava. U trudnoći se, kaže, nešto u njoj promenilo, pa teško zaspi. Ipak, savlada je umor. Čini joj se da dečije prehlade najpre "obore" nju.

- Dok se oni još bore sa virusom, mene uveliko pokosilo - sama analizira da bi to mogla biti jedna od posledica nedovoljnog sna.

I tako već godinama! U julu se vraća na posao kao oficir policije i pomoćnik komandira Policijske stanice Nova Varoš. Bojana Ćurčić diplomirala je na Policijskoj akademiji i već u studentske dane imala je podršku svog sadašnjeg supruga. To je, otkriva za Telegraf.rs, bila srednjoškolska ljubav; pratio je njene snove od nastanka, pa mu danas nije teško da je razume i podrži - i u toj ulozi.

Starešina u muškom kolektivu

Dešava se i da se zadrži na poslu, da ima dežurstva, okružena je kolegama, u stanici tek pokoja koleginica "drži joj stranu"... Ali u njihovom porodičnom životu i nema vremena za brige koje izviru iz tih tema. Ona sama ne brine za sopstvenu bezbednost, jer ocenjuje da je sredina u kojoj štiti zakon mala i mirna. Na ulici je poštuju, iako je žena u unformi. Kaže da nije doživela da je vređaju niti omalovažavali zbog toga.

Slično je, navodi, i u kolektivu. Lakše bi joj bilo, sama misli, da je deo mešovitog, umesto prevashodno muškog kolektiva, ali misli da su se kolege već navikle na saradnju sa policajkama.

- Teško je bilo uklopiti se. Znate kakav je muški rečnik međusobno, onda se to menja kada među njih dođe ženska osoba. Nisam imala problem da ostvarim autoritet, ali neke druge muške stvari su mi na početku smetale - kaže dodajući da se ipak zna za red. - Razumeju kolege da sam ja neko ko je nadređen i nisam imala problem, nisam naišla na neposlušnost.

Počela je da službuje 2009. godine, ali su je četiri porođaja i odgoj dve kćeri i dva sina, "koštali" radnog iskustva. Provela je, preslišava se naglas, oko tri godine u policijskoj stanici, ali ne žali. Porodica je oduvek bila prioritet.

Ostvarila najveću želju

- Morala sam da odradim pripravnički staž, položila državni ispit i onda sam se udala, pa ubrzo ostala trudna. Posle godinu i po otišla sam na prvo bolovanje. Između prvo troje dece razlika je po godinu i po. Jedno dojenje mi je prekidala nova trudnoća - kaže ističući da joj je najveća želja bila da postane majka.

Deca su, kaže, njena večna inspiracija. Kako prerastu naručje, ona se uželi nove bebe. Petu bebu ne isključuje, ali je za sada nema u planu.

- Nisu mi se deca dogodila, nego sam ja to tako htela. Da opet biram, opet bih isto - sigurna je majka četvoro dece, supruga, domaćica, žena u uniformi.

Da se prethodni niz nastavlja, mnogi bi prvo dodali - lepotica. Da kuva, čisti, voli decu, da je jednostavna, pristupačna... to neko mora da kaže, da je tako predstavi ili da je uhvatite na delu. Ipak, njena prijatna spoljašnjost, kako je jednom Neda Arnerić skromno opisala sebe, oku ne može da promakne.

- Sa malom decom čovek je stalno u pokretu. Nemam vremena za leškarenje ni čitanje knjiga. Gledam kad će ruke da mi budu slobodne da uradim nešto po kući. Imamo i našu trgovinsku radnju, suprug mi je preduzetnik. Na magistrali je, ima dosta i pića. Često sam tu da pomognem i oko prenosa gajbi. To je moja teretana - odgovara na pitanje o tome kako održava figuru: - Kod frizera odem kad treba da se ošišam, kozmetičara ne posećujem.

Razgibavanju i bjuti savetima tu nije kraj. Pored dnevne vežbalačke rutine postoji i poseban jelovnik.

- Uglavnom sama sve obavljam. Svekrva naiđe kad je slobodna. Najmlađe dete odrasta uz brata i sestre, pa uči od njih. A i ne posvećuje mu se pažnje kao prvoj deci, pa je samostalno. Ne izvoljeva, dokazano je, kada kažem da ne što ne može, to je gotovo.

Navikla sam ih da jedu i ono što ne vole i što manje vole. Što se stavi na sto, to se ruča. Kako ih naučite! - superžena Bojana otkriva sve svoje tajne.

(B. Petrović - b.petrovic@telegraf.rs)