Zbog jedne inicijative strani mediji pišu pohvalno o Srbiji: Postali smo globalna tema
Neretko se dešava da strani mediji pišu o Srbiji i to često umeju da budu pohvalni tekstovi. Tako je i u ovom slučaju, jer Euronews u svom tekstu pišu o tome kako su ljudi iz uprave srpskog muzičkog festivala EXIT uspeli da ubede vladu da zasadi milijardu stabala radi borbe protiv klimatske krize.
Naime, EXIT ove godine slavi 20. godišnjicu i tom prilikom je pokrenuta R:Evolution inicijativa za očuvanje životne sredine, u kojoj, pored organizatora ovog festivala, učestvuju i druge ekološke zajednice i neprofitne organizacije. Vlada Republike Srbije je, na inicijativu organizatora, usvojila strteški plan da se u narednim godinama povećaju šumske površine sa 28 na 40 odsto, što znači da će biti zasađeno čak milijardu stabala.
Ipak, organizatori ne žele da se ograniče na Srbiju, nego da pokret podignu na lokalni i globalni nivo, za šta imaju podršku Evropske unije i njenih organa čiji je cilj da od Evrope naprave „klimatski neutralni kontinent“.
- Nadamo se da će se univerziteti i srednje škole, kao i članovi vojske i policije, pridružiti hiljadama volontera. Ipak, naš cilj je globalan – mi želimo da damo svoj doprinos u stvaranju svetske koalicije koja će povećati površinu šuma Zemlje sa 30 na 40 odsto. Ovo bi mogao da bude jedan od ključnih faktora u smanjenju emisija ugljen-dioksida na minimum do 2050. godine – rekao je Dušan Kovačević, osnivač EXIT-a za Euronews Living.
Ovaj sajt o EXIT-u piše kao o jednom od najvećih muzičkih festivala u Evropi, koji je prošle godine imao 200.000 posetilaca i ističe da je nastao kao pokret mladih koji su želeli mir i slobodu u Srbiji i na Balkanu pre 20 godina.
U tekstu se pominje i premijerka Ana Brnabić i njena izjava da je „Srbija posvećena borbi protiv klimatske krize i da se nada da će, uz podršku partnera iz Evropske unije, dostići svoj veoma ambiciozni cilj“.
Da li sađenje drveća zaista doprinosi borbi protiv klimatskih promena?
Iako organizatori EXIT festivala tvrde da je naučno dokazano da je povećanje površine šuma najjednostavnije i najefektivnije oružje u borbi protiv klimatskih promena, neki smatraju da to nije dovoljno. Drveće zaista smanjuje količinu ugljen-dioksida u atmosferi, ali ono ne traje večno, pa bi, prema izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama trebalo uložiti u oblik zemljišta koji opstaje duže. Treseti i močvare su delotvorniji u ovoj borbi, jer upijaju mnogo više ugljen-dioksida. Močvare su zapravo najveća prirodna skladišta ugljen-dioksida i imaju sposobnost da ovaj gas čuvaju zarobljen vekovima.
Kako su klimatske promene do sada uticale na Srbiju?
Prema klimatskom profilu rizika, koji je napravila Agencija SAD za međunarodni razvoj, u poslednje dve godine Srbija je pretrpela rekordne količine suša, poplava i ekstremno jakih zima. Ovo se odrazilo na njenu ekonomiju, posebno na poljopriverdi sektor. Projekcije klimatskih promena ukazuju na to da će Srbija i zapad Balkana u budućnosti osetiti porast temperatura. Kako bi sprečilo ovo, srpsko Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine sastavilo je Komitet za klimatske promene 2014. godine i klimatska strategija i akcioni plan trenutno se sprovode.
Premijerka Ana Brnabić nedavno je istakla da Srbija do kraja godine treba da uloži 15 milijardi evra u projekte za očuvanje životne sredine. Program organizacije ujedinjenih nacija za razvoj izveštava da ekstremne vremenske prilike u Srbiji „nastale zbog klimatskih promena, za one koji žive od zemlje u ovoj državi kreiraju novu stvarnost“, pišu Euronews.
Video: Iako pod Turcima Srbi su našli način da uče: Ovo je prva privatna škola u Srbiji, osnovana 1807.
(V. T.)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.