"Zelenaši nikoga ne sile da uzme pare": Sramni komentari na smrt Dragana koji se ubio zbog duga

Nakon što je stigla potvrda o tome da je nestali Dragan Ranković (23) iz Gornjih Grbica kod Kragujevca pronađen obešen u šumi, na kilometar i po od kuće, na našem portalu osvanuli su brojni negativni komentari. Mnogi su udelili poslednju kritiku umesto pozdrava komentarišući navodnu spregu sa zelenašima. Kako smo ranije preneli, otac mladića koji je izvršio samoubistvo, potvrdio je višenedeljne spekulacije da je nesrećni Dragan pozajmio novac za prijatelja, koji nije vratio dug.

Priča o navodnom dugovanju datira još od 28. januara kada je, pre nego što će nestati, Dragan ostavio oproštajnu poruku na svom Fejsbuk profilu. Tada je svom "velikom prijatelju" zahvalio što ga je doveo dotle da stvari mora da rešava "na ovakav način".

Otkrivanje obešenog tela 23-godišnjeg mladića u obližnjoj šumi poslužilo je kao povod za polemiku o motivima za uzimanje novca od zelenaša i njihovim motivima da pomognu, kako su pojedini imenovali ovu delatnost.

Tako su se ispod naše vesti o smrti mladića pojavili brojni komentari koji staju u stranu zelenaša:

- Zelenaši nikoga na silu ne teraju da uzmu pare.

- Ne uzimaj ili vrati dug, pa te niko ne dira. Ako imaš volju da budeš dužnik, to ima svoju cenu.

- Ovde čovek nije vratio dug i njegova je krivica. Ubio se, nisu oni nikoga (zelenaši) ubili - nizali su se komentari.

- Ovo je još sredina u kojoj kad nekome pozajmiš novac (naravno bez kamate) ti ispadneš nečovek ako ga tražiš nazad.

- Niko nikoga ne goni da uzima pare od zelenaša? Što se mene tiče, neka ih na svakom ćošku. Ja nikad nisam od njih uzeo dinar, niti ću uzeti. A vama pojedinima uvek je i za sve kriv neko drugi.

Predviđene kazne za zelenašenje

Zelenaštvo je propisano članom 217 KZRS i propisane su kazne u rasponu do tri godine za osnovni oblik ovog krvičnog dela, odnosno od šest meseci do pet godina za kvalifikovani oblik ovog dela, tj. ukoliko je pribavljena imovinska korist u iznosu od više od 1.400.000 dinara ili su kod oštećenog nastupile teške posledice.

Ukoliko je pak delo učinjeno od strane grupe i pribavljena imovinska korist od više od 1.500.000 dinara, kazna se kreće u rasponu od jedne do osam godina zatvora.

U svakom od ovih slučajeva uz zatvorsku ili eventualnu uslovnu kaznu mora biti izrečena i novčana kazna za učinioca.

Ne postoji saglasnost u društvu da se zelenašenju stane na put?

Povodom podrške koju je zelenašenje dobilo, a čemu na put nije stalo ni žaljenje za jednim mladim životom, istraživali smo kakva je kaznena politika u Srbiji, koliko su zelenaši vidljivi našem pravnom sistemu i da li bi neko ko je - jezikom Krivičnog zakonika - stekao nesrazmernu imovinsku korist iskoriščavajući recimo Draganovu situaciju, ukoliko istraga to utvrdi, snosio odgovornost za to što je digao ruku na sebe.

- Moral u ovom društvu je potpuno posrnuo. Sistem vrednosti ne postoji - rekao je avokat Ivan Simić za Telegraf.rs reagujući na navedene komentare.

- Kaznena politika u odnosu na zelenaše i zelenašenje kao da ne postoji. Nažalost, nema društvenog konsenzusa da se okviru pravnog poretka suzbije, a kamoli da se iskoreni ovaj vid nedozvoljenog ponašanja koji postoji u tzv. sivoj zoni. Da bi neko bio osuđen potrebno je da onaj koji je oštećen zelenašenjem označi, pa i optuži toga kod koga je, žargonski rečeno, "bio na kamati" pod zelenaškim uslovima, a imajući u vidu da je to takođe jedna vrsta ozbiljnog organizovanog kriminala, teško da bi se bilo ko usudio da to prijavi, a posebno da eventualno na sudu i svedoči - objašnjava kakvo je stanje "na terenu".

Kaže da se u svojoj praksi nije susreo sa osuđenim zelenašem, te da nije čuo ni da su druge kolege imale takvo iskustvo. Smatra da je problem sistemski, te da iako je zelenašenje propisano krivičnim zakonom kao posebno krivično delo, ne postoje dovoljno razvijeni prateći mehanizmi.

Rešenje je, smatra, da se prateće radnje prepoznaju i propišu kao krivična dela, da se aktivira društvena elita - pravosudna, politička...

- Na isti način kao što je pre desetak godina nastao trend da se suzbijaju krivična dela koja su u vezi sa korupcijom, takozvana koruptivna dela, pa smo imali niz izmena zakona koja su dodatno inkriminisala određena ponašanja koja ranije nisu bila označena i prepoznata kao protivpravna, usled čega su počela da predstavljaju zabranjeno ponašanje, a što je osnov i uslov za krivično gonjenje. Nije potrebno da se "neko jak" time pozabavi, nego da postoji konsenzus u okviru činilaca pravnog poretka. Ova pojava se za razliku od korupcije čak ni deklarativno sistemski ne suzbija, neophodno je nužno u tom cilju da se pojedine radnje dodatno propisuju kao krivična dela - navodi advokat Simić primer iz prakse koji je poznat decenijama unazad, ali navodi da se tek u skoroj prošlosti pokazala volja da se stane na kraj koruptivnim krivičnim delima.

- Uveli smo još niz krivičnih dela koja su dodatno razradila taj obilik protivpravnog ponašanja, pa smo uveli i posebna odeljenja koje se bave korupcijom, pa smo specijalizovali i tužioce i policiju i sudove. Barem deklarativno, stav je da društvo želi da se uhvati u koštac sa tim zabranjenim ponašanjem koje ga bukvalno razara - kaže Simić dodajući da ne postoji takav stepen saglasnosti kada je zelenašenje u pitanju.

Kaže i da problem sa zelenašenjem nije jednoznačan, te da može da uključi druga krivična dela poput pretnje, iznude...

Pravda Sizifov posao?

U osvrtu na slučaj zbog koga smo ga i kontaktirali boji se da je povezivanje zelenaškog duga sa nečijim samoubistvom Sizifov posao.

- Nema šanse da se to dokaže. Ko će da potvrdi? Kako, kad je glavni svedok mrtav? On je taj koji mora da kaže: "Uzeo sam novac, zbog toga sam se ubio" - kaže ističući da oproštajna poruka nije dovoljan i odlučujuć dokaz na sudu.

(B. P.)