Mića iz Svilajnca tvrdi da je žrtva diskriminacije: Za posao me odbijaju, govore mi "Cigane, pe*eru"

Zatvoren u svojoj kući u Svilajncu, Mića Jovanović (30) uvlači dim cigarete. U drugoj sobi sedi njegova siromašna majka - žive zajedno od socijalne pomoći. Buntovnik, neradnik, "ko mu je kriv?" - Kaže, ništa od toga, baš naprotiv.

Čim kroči napolje, za meštane on je "Cigan i pe*er". Za posao ga odbijaju, tvrdi on, čim ga ugledaju, neki to urade na fin način, a drugi već u hodniku. Dok prolazi ulicama svog mesta, za njim se okreću, šuškaju, ismevaju ga.

Preporučujemo

- Gledaju me kao vanzemaljca, bukvalno mi se smeju u lice kao da imam rogove. Govore da sam homoseksualac samo da bi me uvredili, a za to nemaju dokaza i nikada im nisam dao povoda da tako razmišljaju - kaže on.

Kadgod pošalje CV, bude odbijen za posao.

- Javim se, na primer, kafiću koji traži radnika. A onda kažu da im ipak ne treba, da bih dva dana kasnije video da su primili nekog drugog. Zašto? Što sam ja drugačiji? Je l' ne treba da živim ako sam Rom? - priča Mića.

Kaže, Svilajnac je malo mesto, svi se znaju, znaju ko je sa kim i šta radi. Sumnja da za njega, kao Roma, u takvim okolnostima ima budućnosti. A zbog toga što je drugačiji, kaže, patio je još u školi.

- Dobijao sam takve batine kad sam bio mali da nisam znao gde se nalazim. Svi te gledaju, svi ti se smeju, a ja kao dete ne znam zašto sam drugačiji od njih. Sećam se ekskurzije, tukli su me jer su bili ljubomorni što imam drugarice. Zbog svega toga ja sam promenio i prezime... - kaže Mića.

Kako kaže, ni psihički nije najbolje, upada u depresije, a kaže da je jednom završio i u ambulanti jer se povredio nožem.

- Nekada pomislim da ne mogu više, pomislim da sam na ivici samoubistva - kaže Mića.

Inače, on je završio jednu privatnu visoku školu u Beogradu, a po zanimanju je strukovni sanitarni ekološki inženjer, zanimanje koje je defintivno bezvredno u malom mestu. A i ako se otvori neka pozicija, pitanje je da li će ga, kao i do sada, odbiti čim vide njegov CV.

(M. B.)