Zašto ne znamo "Bože pravde"? Poražavajući podaci, 40% ljudi zna samo prva dva stiha himne Srbije

Državljani Srbije masovno ne znaju koliko himna "Bože pravde" ima strofa, a kamoli sve njene stihove, ko je napisao tekst, a ko komponovao melodiju. S kojim se onda pravom smejuljimo omaški mlađeg osnovca u čijoj radnoj svesci piše da je himna naše države "Bože prosti"? Fotografija koja ilustruje đačko neznanje bila je hit na društvenim mrežama, mereno gotovo nepreglednim nizom lajkova, piše praznična Politika. 

Statistika kaže, naziv himne Republike Srbije ne zna 12 odsto njenih državljana, samo 12 procenata zna ceo tekst himne, skraćenu verziju moglo bi da izrecituje 36 odsto građana, a 40 odsto zna svega prva dva stiha.

Preporučujemo

"Bože pravde" napisana je pre bezmalo 150 godina. Naziv joj nikad nije menjan, ali pojedini stihovi jesu u skladu sa promenom na vlasti. U susret proslavi osamnaestog rođendana kneza Milana naručen je pozorišni komad da veliča dinastiju Obrenovića. Tu su koreni naše himne, nikla je u pozorištu. Tekst je napisao Jovan Đorđević, književnik, dramaturg, upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Muziku je komponovao Davorin Jenko, slovenački kompozitor i dirigent, koji je u drugoj polovini 19. veka živeo i radio u Srbiji.

U čast punoletstva kneza Milana prvi put je izvedena pozorišna predstava "Markova sablja" avgusta 1872. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Smena dinastija, posle Majskog prevrata, nije smenila "Bože pravde" sa trona. Potraga kralja Petra Prvog za novom himnom završila se prepevom postojeće. Od tada se pevalo "Kralja petra Bože hrani", a kasnije "Kralj' Al'ksandra Bože hrani" za vreme kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića.

Foto: Arhivska fotografija, Guilherme Paula

Srbija u kojoj danas živimo, Ustavom iz 2006. godine vratila je svoju himnu "Bože pravde". U pesmi od osam strofa kralja su zamenile zemlje, kraljevina, otadžbina, krune, slave, a stih "Srpskog kralja Bože hrani" izmenjen je u "Bože spasi, Bože brani".

Znaju himnu Svetom Savi

Prosvetne radnike ne iznenađuje što deca ne znaju sve strofe "Bože pravde", jer nemaju priliku da je često slušaju od početka do kraja da bi mogli spontano i da je pevuše. Himnu Svetom Savi gotovo svi đaci znaju, jer je redovno čuju, na prijemu prvaka, proslavi dana škole, školskoj slavi i svim manifestacijama na kojima nastupa školski hor

- Glavni predmet u kojem se đaci najčešće susreću sa himnom i to od prvog razreda osnovne škole jeste muzička kultura. Iskusan učitelj će himnu kao vrstu pesme pomenuti i na časovima srpskog jezika, ali i fizičkog, naročito kad su aktuelna velika sportska dešavanja učitelji mogu da nauče đake kako se treba ponašati dok se intonira himna. Osnovci himnu upoznaju i na časovima predmeta Svet oko nas, a još detaljnije iz Prirode i društva  - rekla je Ljiljana Novković, učiteljica u OŠ "Drinka Pavlović", za Politiku.

Dok se himna intonira svi treba da stoje, Foto: Tanjug/Tanja Valič

Moralna obaveza

Prema rečima kompizitora Slobodana Markovića, nacionalne himne se negde cene preterano, kao u SAD, Rusiji ili Italiji, dok im se u nekim državama ne pridaje toliki značaj. Mi smo, prema njegovom mišljenju, u gornjem delu tabele, pre svega zahvaljujući sportskim uspesima. On smatra da svaki stanovnik Srbije ima moralnu obavezu da zna barem prvu strofu "Bože pravde".

Deo javnosti smatra da se tekst himne ne obraća građanima Srbije koji nisu pravoslavci ili su ateisti. I Marković, kao ateista, primećuje da se u njoj "možda malo suviše često pominje bog".

Kako smatra Dejan Ristić, istoričar, jasno je da zabrinjavajuće veliki broj građana Srbije ne zna tekst himne ili ga stidljivo sriče kada je primoran da se priključi njenom vokalno-instrumentalnom izvođenju.

Kompozotor himne Davorin Jenko, Foto: Wikipedia/Sporti

Himna nije omiljeni muzički hit

- Pogledajte u kom su nam stanju državne zastave istaknute na javnim mestima i zdanjima. Mahom izbledele, iskrzane, neretko prljave i pocepane, Još se gore odnosimo prema državnom grbu. Stavljamo ga na sve i svašta, od suvenira do reklama. Još tužnija je neverovatna praksa kod nas da se sopstvenoj himni aplaudira, a tuđoj povremeno zviždi, negoduje i dobacuje. Da li smo svesni toga da se nijednoj himni, a posebno ne svojoj, nikada ne aplaudira? Himna nije naš omiljeni muzički hit, a njeni izvođači popularni pevači ili bendovi da bismo ih nagradili aplauzom - ističe Dejan Ristić za Politiku.

Slično smatra i kompozitor Marković, koji kaže da je zviždanje suparničkoj himni "odraz primitivizma".

Standardizovana himna čuva se u državnom trezoru. Očuvaće se i u svakom širom otvorenom srcu.

(Telegraf.rs)