Porodica sa 9 dece dobila pomoć, dečačić nije hteo ni slatkiš, ni igračku: Bos je prigrlio cipele

Otkako je krajem novembra pokrenuta Fejsbuk grupa „Obrok za porodicu“ u Novom Sadu, mnoge porodice koje teško žive dobijaju neophodnu pomoć, prvenstveno u vidu hrane, lekova, ogreva, odeće, obuće… Zbog čestih zahteva za pomoć iz svih krajeva Srbije inicijativa „Obrok za porodicu“ počela je da se širi i od 31. decembra ima svoj ogranak u Bečeju. Odgovornog i volonterskog posla latila se Amalija Sabo.

Ona i njen suprug Tibor, a u slobodno vreme i prijateljica Sara Kapriš, učestvuju u organizovanju pomoći socijalno ugroženim porodicama i pojedincima. U proteklih, tek nešto više od mesec dana, imalo je više desetina porodica i pojedinaca kojima su pomogli.

Preporučujemo

Amalija se posebno seća tri slučaja. Najpre su sakupili novac za četvoročlanu porodicu koja je ostala bez struje. Reč je o samohranoj majci sa dvoje dece, koja živi sa svojom majkom.

- Ta žena radi, ali su joj primanja mala. Imali su ogroman dug za struju. Dok nije došlo do toga da im iseku struju, nisu se požalili - rekla je dodajući da je dug plaćen, ali da su u tome uzeli učešća mnogi ljudi dobre volje, među kojima i kolege sa posla majke čiji je identitet želela da sakrije.

Seća se i posete porodici sa devetoro dece. Odneli su im cipele, slatkiše, prehrambeni paket, igračaka pregršt.

- Dete, neki dečačić od dve godine, istrčao je napolje bos i prigrlio cipele. Ništa slatkiše, ništa paketiće... - rekla je iznenađena njegovim izborom, potrebom i nemaštinom.

Seća i dekice od 84 godine, koji je prihvatio sezonski posao, jer ima malu penziju.

- Treba im samo neko da ih pogura - ocenjuje.

Ova inicijativa u Bečeju, prema njenim rečima funkcioniše nešto drugačije, te se za razliku od istaknutog u nazivu ne bavi samo prikupljanjem obroka, već svega što može biti korisno i potrebno. Kaže da je malo donacija, za razliku od Subotice i Novog Sada, te da su donatori "obični ljudi".

- Moramo da razumemo da je mnogo ljudi u teškoj finansijskoj situaciji, ali ima ih koji donesu ono što njihovoj deci omali - rekla je.

Njena saborkinja Sara pobraja koliko je nečijeg malo zapravo dovoljno za one kojima je pomoć potrebna.

- Možete doneti šniclu sa malo krompira za nekog deku kome nema ko da skuva ili koji nema gde da skuva. Rolna toalet papira košta 25 dinara. Domaćice koje prave turšiju, kečap, oni koji kolju... Paket krmenadli neće nikog ojaditi. Kao ni kilo brašna, šećera, krompira, kutijica soli... Neko će od toga napraviti dva ručka - kazala je ona.

U prilog tome da su i dobrotvori slično razmišljali, Amalija kaže da je bilo načina da se obezbedi kupovina hleba i mleka tokom nedelju dana, mesa za hiljadu dinara, te da su nalazili načina da daju pomoć oni koji su želeli da pomognu.

(Telegraf.rs/ Mojbecej.rs)