"Sudar civilizacija" trese Vojvodinu: Stanovnici gnevni na migrante, žive u strahu i paze na decu

Igor Simonović tvrdi da su mu 5. januara migranti usred parka u Somboru pripretili klanjem. Stavili su mu nož pod grlo, veli on, i tražili da im da "serbian money". Pobegao je, napadače prijavio policiji, a oni su uhvaćeni.

Poput zemljotresa migranti koji su krenuli put Evropske unije preko Hrvatske i Mađarske uzdrmali su mirne sremske i bačke gradiće, odavno svikle na to da ljudi iz njih sve više odlaze, a sve manje dolaze i prolaze.

A onda, nepoznati, tamnoputi ljudi, druge vere i nepoznate kulture "naselili" su se u podunavska sela samo sa jednim ciljem - da pređu granicu. Ne haju mnogo za imovinu, niti za druge ljude. U njihovim brzopletim pogledima krije se samo plan kako da naprave sledeći korak, koji će ih odvesti sa druge strane, u slavonska prostranstva.

Frustrirani, smrznuti, bez para i izgubljeni u surovoj klimi, shvativši da su naišli na "zid" hrvatske policije, oni upadaju u vikendice, pale vatru gde stignu, ukrcavaju se na ilegalne čamce, prepuštaju se mutnoj reci i mutnim krijumčarima, bez žena tumaraju od danas do sutra. Biju se, ubijaju i ginu.

I tako su izazvali gnev stanovništva, naviklog na "mirne vode". Plaše se meštani za sebe, svoju decu, svoje kuće i žene. Boje se krađa, silovanja ubistava. Dižu se, protestuju, jer, kažu, ulicom više ne mogu bezbrižno da se kreću.

Nedavno je, posle bune, policija desetinama autobusa migrante vratila u Preševo. Ali, njihov kompas pokazuje samo jedan smer. Sever, pa zapad. Tako se malo po malo se vraćaju, noće na usputnim stanicama, a u nedostatku para upuštaju se i u razbojništva, međusobno se dele na klanove, sukobljavaju se, a u igri su verovatno i prljavi poslovi.

- I danas se ježim kad se setim te večeri. Išao sam u grad, oko 21 čas, u mračnom delu parka ščepala su me dvojica i gurnuli na klupu. Stariji i viši mi je stavio nož pod grlo, svojim nogama obuhvatio moje, tako da nisam mogao da mrdnem, dok je mlađi počeo da me džepari stalno ponavljajući "serbia money". Kad sam odgovorio da nemam, zahtevali su da im dam telefon, koji su mi napipali u džepu. Pošto sam morao da ustanem, da izvadim telefon iz džepa, onaj sa nožem se malo pomerio i u tom momentu sam ih obojicu gurnuo i počeo da bežim koliko su me noge nosile, prepričava nam Igorovoj "bliski susret" sa migrantima i naglašava da se nikada nije tako uplašio, kao te večeri - kazao je Igor Simonović (42) za Nove apatinske novine.

I dok kroz velike gradove protiču kao reke, na magistralama jezde skriveni u kombijima, kamionima, prava slika kontrasta "njih" i "nas" vidi se baš u ovakvim, malim sredinama.

- Pitam se koga policija treba da zaštiti, a koga stvarno štiti? Da li nam migranti trebaju u našoj sredini, ko su oni uopšte, kakve bolesti donose, kakva je istinska politika vezana za njih? Ja, sa svojih preko 50 godina ne želim da bežim odavde i menjam svoj život. Ovo je moja država i drugu nemam, zaključuje Jovanović, pitajući se da li bi policija drukčije postupila da se radi o napadu na njihove porodice i imovinu, a što realno može i da se dogodi, jer niko nije zaštićen i bezbedan - kaže Zoran Jovanović, čovek kome su migranti u nekoliko navrata upadali na imanje.

Građani su se ujedinili u zatvorenoj fejsbuk grupi "Udruženi građani Sombora", gde polemišu situaciju i iznose negativna iskustva.

Ipak, ne može se prenebregnuti činjenica da građani, koji su realno i s razlogom uplašeni za imovinu, pomalo gube osećaj za solidarnost. Prisustvo velikog broja migranata, praktično beskućnika, u tako malim mestima izaziva gnev.

- U ovoj grupi je, osim ostalog, navedeno da je želja njenih članova da se svaki građanin bezbedno kreće ulicama grada, da institucije budu u službi građana, da im se ne nameće ono što ne žele, kao što su prihvatni centri za migrante, da se subvencije daju porodičnim firmama i poljoprivrednim gazdinstvima, a ne strancima - pišu Nove apatinske novine.

Napuštaju prihvatne centre

Iako Komesarijat za izbeglice i raseljena lica Srbije nudi besplatan smeštaj i pomoć migrantima, mnogi, ipak, biraju da se sami snađu, a onda provaljuju u vikendice, napuštene kuće i zgrade, pa se tako dešavaju i tragedije, požari i incidenti.

Problem je, piše portal Subotica.com, u Kelebiji, Ljutovu, Čikeriji, Bačkim Vinogradima...

Kako pričaju meštani Kelebije, u petak je grupa migranata izazvala požar u nekadašnjem restoranu na glavnom putu u blizini granice. Vatra je progutala ceo objekat, od poda do krova.

- Danima su se tu skupljali i boravili, po pravilu dvojica ili trojica odu po hranu i vodu, dok ostali čekaju u skloništu. Verovatno su pokušali da se zagreju, zapalili su vatru koja je izgleda sve odnela. Najviše ih je u vikendicama kod Majdana, koje su u ovo doba godine uglavnom puste. Bez ustezanja uđu ljudima u kuće i tamo borave - priča jedna sugrađanka.

(M. B. / Nove apatinske novine / Subotica.com)