Srpkinja (18) živela zdravim životom, a onda ju je "munja" između glave i srca smestila u šok-sobu

Da moždani udar ne bira žrtve, da ne haje za to godine, za to da li ste na poslu ili spavate pokazuje i priča B. S. Dok zdrava osoba mašta o putovanjima, automobilima, nekretninama, ona koja je doživela moždani udar ima drugačije životne ciljeve - da ponovo hoda, čita, piše, govori…

Ona tvrdi da je živela zdravim životom, bila nepušač, i da se rekreativno bavila sportom. Nije bila gojazna, naprotiv, kaže da je bila isuviše mršava. Navodi da je imala nizak krvni pritisak.

Preporučujemo

Maja meseca 2003. godine, u 18. godini, dok se šetala osetila je iznenadan bol između glave i srca, “kao munja”, a nakon toga mučninu i pospanost. Nakon toga je povratila nasred ulice, i uplašila se , obzirom da joj se to nije dešavalo ranije. Htela je da se odmori malo, bila je pospana, srećom naišla je komšinica koja je lekar po zanimanju.

B. S. se požalila na tegobe, a komšinica je prepoznala ozbiljnost situacije i hitno je transportovala u Urgentni centar. U međuvremenu tegobe su se pojačale, ona je buncala i pričala nepovezano i nakon urađenog skenera konstatovano je da se desio hemoragijski moždani udar – izliv krvi u mozak… Provela je 15-ak dana u “šok sobi” i nakon toga prevedena je na Odeljenje neurohirurgije Kliničkog centra. Urađena je angiografija gde je utvrđeno da nema aneurizmi.

Bojana Srdanović Foto: mozdaniudar.org/

Kaže da se sada, tokom godina, dobro oseća, da moždani udar nije ostavio posledice osim naglog dobitka kilograma zbog ležanja i neaktivnosti, jer je kod hemoragijskih moždanih udara mirovanje neophodno. Zbog toga kaže da se povremeno oseća nelagodno. Nakon toga, vodila je računa da se ne izlaže suncu, da  što više boravi na svežem vazduhu, da se rekreativno bavi sportom, da vozi bicikl i pliva.

Nakon što se oporavila, završila je treći razred srednje pravno birotehničke škole, a posle i Visoku Poslovnu školu, smer menadžment usluga. Sada radi u jednoj građevinskoj firmi na administrativnim i ekonomskim poslovima.

Tokom oporavka glavni cilj joj je bio da se što pre vrati svakodnevnim aktivnostima, da se ponovo druži i šeta sa prijateljima i sestrama, da nastavi život normalnim tokom. Dok je oporavak bio u toku, pored podrške sestara iprijatelja nedostajala joj je najviše trenutna sloboda da se kreće, šeta i druži, ali se oporavila i vratila normalnom životu.

Želi da poruči svima da ovo nažalost svakom može da se desi i da treba voditi računa o zdravlju, bez obzira na godine. Poručuje da se živi bez nerviranja, da vodi računa o tome šta mi jedemo mi i šta jede nas! Podseća da je njen moždani udar bio bez ikakvog predznaka.

(Telegraf.rs/ mozdaniudar.org)