Svetozar je pre 5 godina izašao iz taksija i više ga nisu videli: Trag vodi do kuće njegove sestre

- Bar da znam gde mu je grob, da zapalim sveću i odnesem cveće, mislim da bi mi bilo lakše od ove neizvesnosti koja me razdire već pet godina - kroz suze započinje svoju tužnu ispovest Apatinka Dušanka Desnica, rođena sestra Svetozara Panjkovića – Maćana (59) iz Prigrevice, kome se svaki trag izgubio 21. februara 2015. godine.

Od tog dana, Dušanka ne prestaje da se nada, a njen sin Dragan ne prestaje da traži ujaka.

Preporučujemo

- Bilo je puno poziva, oprečnih informacija, lažnih dojava, te viđen je tu, te su ga primetili tamo, te neko im je ličio na njega, te pronađen je leš muškarca tamo i tamo... odmah sam se pakovao i odlazio da proverim da nije on... Ispostavilo se da su sve dojave bile lažne. Nedeljama i mesecima smo se organizovali i pretraživali, od ovog kanala ispred kuće (na Kružnom nasipu), pa do svih mesta koja bi nam pala na pamet, napuštenih objekata i bunara, šume, obale Dunava, svake barice i kanala... I ništa.

Kao da je u zemlju propao, on puniji čovek od bezmalo 1,90 m visine. Ne znam ni danas šta da mislim o svemu. Nada me ne napušta, mada mi je jasno da nam vreme ne ide u prilog i da verovatno nije živ. Bar da smo mogli da ga sahranimo, da se dostojno oprostimo od njega... ovo je najgore što je moglo da se dogodi, da mu ni grob ne znamo - priča Maćanov sestrić Dragan.

Za majku kaže da mnogo pati i da nema srca da joj ni posle ovoliko godina ubije nadu da je njen brat negde, ipak, živ...

- Mi radimo, družimo se, imamo puno obaveza, a mama je stalno u kući, svakog dana sve bolesnija i sve teže pokretna. Njoj je najgore. Ona stalno prebira po glavi šta je i zašto moglo da mu se desi i sklapa i najneverovatnija scenarija. Ali, i pored svega, još se nada. Pustio sam je, neka veruje, to je drži u životu - dodaje Dragan.

Dušanka Desnica Foto: Nove apatinske novine

Svi ukućani potvrđuju da i danas, kad zalaje pas u dvorištu, pomisle – on je. Isto i kad začuju lupanje na kapiji, kad dobiju poziv sa nepoznatog broja...

- Trzamo se. On je prisutan u našoj kući svakodnevno. Bezbroj je asocijacija, situacija, reči, događaja, navika... Umeo je da bane u bilo koje doba dana, da nas iznenadi, zalupa na kapiji, noću. Čekamo ga i dalje, mada znamo da su šanse da je živ skoro ravne nuli - dodaje Draganova supruga Jelena.

Dušanka krši ruke i priseća se srećnih dana kad su svi bili živi i zajedno.

- Uvek očekujem da će se pojaviti. Ja sam ga odigla, majka je radila, on je ostajao sa mnom. Imala sam dvojicu braće, evo sada više nemam ni jednog... Milana sam sahranila pre dve decenije, imao je samo 45 godina i bio je teško bolestan... Maćan mi ostaje rak rana dok sam živa i nikad neću prestati ni da se nadam, ni da ga tražim - kaže, kroz plač.

Propusti u istrazi?

Što se istrage tiče, Dušanka kaže da, sve ove godine, bar jednom u desetak dana, nekad i češće, pozove inspektora, koji vodi slučaj nestanka njenog brata kako bi saznala ima li kakvih pomaka u istrazi.

- Kad uspem da ga dobijem, a nije uvek tako, samo mi kratko kaže da istraga i dalje traje - očajna je Dušanka.

Njen sin dodaje da ne može da se otme utisku da je, još u samom početku istrage, nešto bitno propušteno ili traljavo odrađeno, a što je bilo veoma značajno za samu istragu i njen dalji tok.

- Jer, kako drukčije objasniti da u ovako maloj sredini, iz čista mira, nestane čovek? Poslednje što smo saznali je da ga je taksi dovezao do naše kuće i tu istovario. Zašto nije došao do kapije i lupao, kao što je to toliko puta pre radio, pa i da je bio najpijaniji, a rekoše nam da nije bio pijan te noći? Šta je moglo da se desi u tih desetak metara od puta do naše kapije? Da li je neko naišao kolima, pogazio ga, slučajno, bilo bi nekog traga. Ovo je prometna ulica, nemoguće da niko ništa nije video. Pa nije toliki čovek mogao u zemlju da propadne, da baš nigde nikakvog traga nema da je uopšte postojao - ogorčen je Maćanov sestrić Dragan.

Šta se dogodilo pre pet godina?

Svetozar Panjković je nestao u subotu, 21. febrauara 2015. godine. Na sebi je imao žutu jaknu i plave farmerice. Mobilni telefon i pasoš su mu ostali kod kuće, u Prigrevici. Sa trojicom drugara iz Prigrevice došao je, oko 21 čas i 30 minuta u kafanu „Kod Slađe“ (bivša „Kod Tigrića“).

Nestali Svetozar Foto: Nove apatinske novine

– Svetozar je pio malo pivo i nije bio pijan. Nas trojica smo se nakon nekog vremena vratili u Prigrevicu, a on je ostao u kafani, rekavši da će doći taksijem - ispričao je tada Maćanov podstanar i drug Zoran Bodlović.

Još je dodao da mu je tog dana vratio dug od 12.000 dinara i platio struju, tako da je Maćan kod sebe imao oko 18.000 dinara.

Kako se nije pojavio u kući ni te noći, ni narednog dana, Bodlović je obavestio Maćanovog bratića Predraga, koji je odmah pozvao tetku Dušanku, saopštivši joj ono što je čuo. Odmah su obavestili policiju, zvali sve bolnice u okolini, krenuli u potragu... Raspitivali su se i u kafani u kojoj su ga ostavili, kao i u još jednoj, „Malom raju“, gde su čuli da je takođe bio.

- Poslednje što se zna o njemu je da je taksijem došao do naše kuće. Taksista je rekao da je, čim je Maćan izašao iz auta, on produžio dalje. Šta se potom dešavalo, nažalost je, do danas, ostala tajna, a mojoj majci, ali i celoj porodici, otvorena, nezaceljena rana - do kraja života, zaključuje Maćanov sestrić, Dragan Desnica.

I pored više pokušaja, iz Policijske uprave Sombor novinari nisu dobili odgovor na pitanja dokle je stigla istraga i ima li ikakvih pomaka kako bi se misteriozni nestanak građanina, napokon, rešio.

(Telegraf.rs/ apatinskenovine.rs)