Pretvorili su devojke u robinje sa cenom na Instagramu: Ispod pudera skriveni ožiljci, a u oku strah

Dok ste "skrolovali" instagram, među milionima devojaka koje se pojavljuju na fotografijama mogli ste pa pogledate i neke od njih u čijim očima se vidi nemoć, čije telo prekriva puder, a ispod tog pudera krije se bolna istina o zlostavljanju - ožiljci i masnice. Svet se digao na noge kada je otkriveno da se iza taga #maidsfortransfer krije otvorena trgovina ljudima!

Svaka od devojaka imala je svoju cenu, a bogati klijenti licitirali su koja devojka će se naći u njihovom posedu - na jednu noć, ili duže.

Na internetu, otvoreno, pojavilo se tržište robovima.

- Nedavno je razotkriven lanac trgovine ljudima u okviru kojeg se hiljade fotografija žena i devojaka, sa procenom vrednosti njihovih tela, našlo na Instagramu, uz poziv na pregovore o kupovini, baš kao što se na ovoj društvenoj mreži pregovara o kupovini patika ili torbi. Nakon ovog globalnog skandala, Instagram je reagovao uklonivši tag #maidsfortransfer, kao i 703 naloga odgovorna za nezakonite aktivnosti, ali to i dalje nije garancija da se slične stvari neće događati u budućnosti. Što se tiče devojaka koje su bile u lancu trgovine, neke od njih su spasene, ali pitanje je koliko će vremena biti potrebno da se vrate svojim normalnim životima - objašnjava za "Telegraf" globalna predstavnica organizacije "Unitas", Ana Krstajić.

Internet je, sa svim slobodama koje je doneo, postao tako i polje delovanja najmračnijih dilera, robovlasnika, zlostavljača, seksualnih eksploatatora.

Tag #maidsfortransfer je ugašen, ali pitanje je pod kojom se novom "šifrom" trguje robljem, kako se regrutuju devojke i momci, gde vrebaju predatori.

A oni mogu doći do svih nas, posebno najranjivijih - dece, siromašnih, socijalno ugroženih. Tu su, na klik od nas. Jedno neobavezno ćaskaje sa nezancem može da dovede i do susreta koji bi nas koštao slobode, u bukvanom smislu te reči - fizičke slobode.

- Nebrojeni su načini na koje se žrtve obespravljuju. Lanac trgovine ljudima je lanac ekstremnog psiho-fizičkog nasilja, prisile, ucena, straha. Konkretno, žrtva se obespravljuje već samim oduzimanjem ličnih dokumenata od strane predatora, koji na ovaj način postaju vlasnici njenog identiteta. U priču su gotovo po pravilu uključene i teške droge, poput heroina. Takođe, žrtve se često transportuju u različite delove sveta, čime se povećava stepen njihove dezorijentisanosti i nemoći - one ne znaju na kom se kontinentu nalaze, u kojoj državi ili gradu trenutno borave, niti prepoznaju jezik kojim se tamo govori. Vremenom, a to se desi veoma brzo, žrtva počinje da veruje da je okvir u kome živi jedini mogući okvir za njeno postojanje i opstanak - priča naša sagovornica.

Seksualna, pa radna eksploatacija

Da li žrtva ima rok trajanja? Svakako da ima. Ali, kada postanje "neupotrebljiva" za seksualnu eksploataciju, uslediće radna. A na kraju, žrtve mogu biti umešane u prljave poslove, pa čak završiti i u ratnom sukobu.

- Najprisutniji oblik eksploatacije, koji ujedno donosi i najviše novca industriji trgovine ljudima, jeste seksualna eksploatacija. Najugroženije su devojčice i devojke, uzrasta od 11 do 25 godina, dok se dečaci, kao i generalno muška populacija, najčešće vrbuju za prinudni rad i učešće u ratovima - objašjava Krstajićeva.

Ipak, devojčice i devojke najranjivija su grupa, a kada je uzrast u pitanju to je starosna dob od 11 do 25 godina.

- Posebno ako žive u disfunkcionalnim porodicama, kao i deca i mladi ljudi koji su u sistemu socijalne zaštite (deca bez roditeljskog staranja, deca koja žive u situaciji ekonomske deprivacije, itd). Nakon izlaska iz sistema socijalne zaštite, ovi mladi ljudi bivaju prepušteni ulici, pri čemu nisu opremljeni za život i rad - kaže Krstajićeva.

Stoga, svi smo na neki način odgovorni za ljude u okruženju. Jer neki njihovi, naizgled slobodni izbori, možda deluju i kao jedini mogući u bezizlaznoj situaciji. U nadi da će se izvući, ti ljudi upadaju u lanac trgovine ljudima.

Unitas tim je, kako kaže Krstajićeva, došao na ideju da pomogne deci Prihvatilišta za decu grada Beograda i da određen broj dece koja prođu selekciju stručnog tima Prihvatilišta, stručno osposobi za rad u zanimanjima koja su tražena na tržištu rada.

- Na ovaj način, deca će imati neophodnu opremu za integraciju u zdrave tokove društvenog života, a verujemo da se, ovakvim aktivnostima smanjuje, ne samo stopa nacionalnog i transnacionalnog kriminaliteta, već se smanjuje i rizik za upadanje u lanac trgovine ljudima - dodaje.

Ko vam je prijatelj?

Nije svaki nepoznati "nick" opasan, ali, baš kao što se u moru tagova našao i onaj koji je po mnoge devojke imao katastrofalne posledice, tako se i među "prijateljima" mogu pronaći oni koji vrbuju žrtve.

- Prvi pogrešan korak svakako je prihvatanje nepoznate osobe za prijatelja na društvenim mrežama, a najopasniji stupanje u komunikaciju sa takvom osobom, kao i odavanje svojih ličnih podataka i poveravanje. Složićete se da je potpuno nerealno da dete osnovnoškolskog uzrasta ima na stotine i hiljade prijatelja na Facebook-u i Instagramu.

Edukacija

Organizacija Unitas bavi se, pre svega edukacijom i podizanjem svesti, ali sarađuje sa srodnim organizacijama. Na osnovu iskustava koje su prikupili, snimili su i jedan edukativni film.

- Unitasov film "Posmatrači" baziran je na konkretnim primerima i istinitim pričama, dobijenim od Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima u Srbiji. Film je urađen kao kolaž od tri različite istinite priče, čijim akterima je promenjeno ime, a koristi se kao edukativno sredstvo za upoznavanje učenika u osnovnim i srednjim školama u Srbiji sa fenomenom trgovine ljudima - kaže Krstajićeva.

Edukaciju sprovode samostalno i u saradnji sa predstavnicima i volonterima Crvenog krsta Srbije, kao i sa Ministarstvom za trgovinu, turizam i telekomunikacije, u okviru aktivnosti koje realizuju edukatori Nacionalnog kontakta za bezbednost.

(Mateja Beljan)