Zašto više nećemo ići u državnu apoteku po lek? Jedne niču kao pečurke, druge se zatvaraju

Državne apoteke u Srbiji mesecima plaćaju danak za godine kada su jedine na receptima sakupljale med, a uprkos kojem danas grcaju u dugovima, i zatvaraju se. Neke od njih već dele, dok će ostatak uskoro deliti sudbinu svih privatizovanih preduzeća u našoj zemlji.

Niko ne zna da kaže u kom momentu će se to dogoditi, ali ono što je izvesno jeste da u skorijoj budućnosti po lek, bio on na recept ili ne, nećemo moći da idemo u državnu apoteku. Na svim mestima gde se one nalaze trebalo bi da budu apoteke u privatnom vlasništvu, što jeste jedan od uslova za njihovu privatizaciju, kao i da farmacuti ne dobiju otkaze.

Preporučujemo

Prema podacima koje je Telegrafu dostavila Farmaceutska komora Srbije, u ovom momentu rade 22 državne apotekarske ustanove. Sa druge strane, u poslednjih nekoliko godina zabeleženo je kontinuirano zatvaranje nekoliko državnih apoteka, a nogu su povukle Apoteke Pančevo i Šabac.

Foto: Privatna arhiva

- Među poslednjima su zatvorene Novi Sad, Gornji Milanovac, Leskovac, Кruševac, Aranđelovac i Smederevska Palanka - navode u Farmaceutskoj komori Srbije za Telegraf.rs i dodaju da od ukupnog broja farmaceuta sa licencom 24 odsto radi u državnim, a 76 odsto u privatnim apotekama.

Ista sudbina u budućnosti čeka i Apoteksku ustanovu Beograd. Ona na teritoriji 17 opština raspolaže sa 124 apoteke.

Dugovi državnih apoteka mere se u milijardama. U komori, u kojoj ističu da se državni apotekarski sektor u Srbiji mora sistemski rešiti, kažu da su u maju 2018. godine ukupna dugovanja apoteka koja su bila u blokadi iznosila 1.5 milijardi dinara bez pripadajuće kamate.

Danas je taj dug mnogo veći.

- Samo rešenje mora biti takvo da zainteresovane strane, kako pacijenti tako i sami zaposleni u tim ustanovama, ne budu uskraćeni u dostupnosti i kvalitetu farmaceutske zdravstvene zaštite odnosno ostvarivanju prava iz radnog odnosa - ističu u Farmaceutskoj komori Srbije.

Foto: Profimedia

Predsednik Udruženja privatnih apotekara Srbije podseća za Telegraf.rs da su državne apoteke sada u rukama lokalnih samouprava, i da ih izdržavaju gradovi u kojima su. Mišljenja je da ih je do ruba propasti i gubitaša dovelo partijsko zapošljavanje.

- Uvek je bilo pitanje da li je bilo potrebe za tolikim kolektivima u državnim apotekama. Niko nije dobijao otkaz, a broj zaposlenih je stalno rastao. Nove tehnologije i elektronski recept doveo je do toga da apotekama nije neophodan toliki broj farmacuta. To je sada veliki aparat koji košta, apotekari imaju određene plate, a pitanje je da li oni te plate zarade.  Dosta apotekarskih ustanova su otišle u stečaj, neke su podeljene privatnicima. Po meni, trebalo bi napraviti mehanizam koji nikoga ne bi oštetio, pre svega zaposlene koji su tamo - kaže Rajevac.

On dodaje da je evidentno da država preko svojih apoteka duguje veledrogerijama. To i jeste razlog čestih nestašica u državnim apotekama. 

- Posle rata otvarale su se isključivo državne apoteke. One su imale jedan monopol, jedno mirno poslovanje. Imale su recept i svi  pacijenti su išli kod njih. U poslednjih 7 do 8 godina, otkako je pušten recept i kod privatnika, pacijent može da bira u koju će apoteku da ode sa istim tim receptom. E, sad državne apoteke plaćaju danak jer su milslile da će stalno imati tu zaštitu - recept. Međutim,dobile su konkurenciju sa kojom nisu znale da se nosi - ocenjuje Rajevac za Telegraf.rs.

Printskrin: Youtube/Nenad Milenkovic

Ističe da je bitno da se apoteke daju na tenderu:

-  Jer, ako to kupi neko ko sa apotekarstvom nema veze, a to se obično dešava, taj neko će ispoštovati godinu, dve da ne otpušta nikoga, a posle toga će se apoteka, koja je na tom mestu 50 godina, pretvoriti u nešto drugo.  Znači, treba voditi računa da na tim mestima ostanu apoteke, a ne da ti lokali prerastu u butike i kockarnice. A, složićete se da državne apoteke imaju odlične lokacije u gradovima, domovima zdravlja.

Na pitanje ima li Srbija potrebe za tolikim brojem apoteka, kaže da je više puta na sastancima u Ministarstvu zdravlja potencirao da se postave uslovi da između jedne i druge apoteke ne sme da bude manja udaljenost od 400 metara.

- Slovenci kada su izašli iz Jugoslavije prvi od uslova za otvaranje apoteka bio je udaljenost 400 metara jedne od druge, nebitno je da li je privatna ili državna. Kod nas su se apoteke gomilale, državne apoteke nisu puštale svoj monopol i pravo na recept nego smo mi privatnici godinama bili bez prava na recept. Sada smo to pravo dobili, a apoteke se otvaraju kao pečurke. Kvalitet donosi apotekar, a ne vlasnik koji će da sakuplja pare sa 15, 20, 100 kasa. Apotekar je čovek koji pravi razliku između pacijenta koji je za lekara i onog kojem farmaceut može da pomogne. Sa druge strane, kod nas apoteku može da otvori svako - kaže on i dodaje da u svakoj uređenoj zemlji mogu da funkcionišu i državne i privatne apoteke pod uslovom racionalnog poslovanja.

Kao u Sloveniji.

Prva apoteka u Srbiji otvorena je 30. aprila 1830. godine ukazom kneza Miloša Obrenovića, a otvorio je Matej Ivanović, farmaceut iz Zemuna. Nalazila se tačno uz restoran „Znak pitanja” u Ulici kralja Petra u Beogradu. Prva državna apoteka osnovana je kao druga 1836. godine u Kragujevcu. Preseljena je u Beograd 1841. godine, gde i danas radi pod imenom „Makedonija” u sastavu Apoteke „Beograd”.

VIDEO: Doktori joj isekli prsten da joj spasu prst, reakcija ih šokirala

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)