9 neophodnih mera koje Ministarstvo zaštite životne sredine predlaže protiv zagađenosti vazduha

Glavna tema poslednjih dana u Srbiji je zagađenost vazduha, a Ministarstvo zaštite životne sredine ukazalo je danas u saopštenju da se mora krenuti sa ozbiljnim merama kako bi se poboljšao kvalitet vazduha i u tom cilju predložilo je devet, kako navode, neophodnih mera kako bi se to i postiglo.

Predložene mere su izrada planova kvaliteta vazduha jedinica lokalnih samouprava, gašenje individualnih kotlarnica, promena energenata koji se koriste, intenzivni nastavak zaštite vazduha od termoelektrana i elektro-energetskih kapaciteta, zabrana uvoza automobila i vozila sa Euro 3 motorom, reorganizacija i redukcija saobraćaja, prelazak na upotrebu vozila sa čistijim pogonom i uvođenje različitih olakšica za njihovu kupovinu i korišćenje, pojačan tehnički pregled vozila i pošumljavanje.

Preporučujemo

Ističući da su za sprovođenje tih mera potrebna milionska novčana sredstva i to u evrima, Ministarstvo naglašava da se njihova formalna nadležnost ogleda jedino u prvoj predloženoj meri, odnosno u izradi planova kvaliteta vazduha.

Problem kvaliteta vazduha Ministarstvo je izdvojilo kao jedno od prioritetnih za rešavanje u okviru poslova unapređivanja stanja životne sredine u Srbiji, navodi se u saopštenju i dodaje da shodno tome, od svog osnivanja, Ministarstvo je ukazivalo na složene i dugoročne uzroke i posledice tog problema.

- Ministarstvo preduzima mere i moguća rešenja kako iz svoje nadležnosti tako i van njih kako bi se taj problem rešio - ističe se.

Navodeći da se Srbija nalazi u regionu koji ima problem sa aerozagađenjem, posebno u gradovima, kao i da taj problem nije od juče, već da traje desetinu godina, Ministarstvo je istaklo najveće zagađivače vazduha u zimskim mesecima - termoenergetski i industrijski sektor, gradske toplane, i naročito individualne kotlarnice i saobraćaj.

Problem aerozagađenja dodatno usložnjavaju i geografski i mikroklimatski uslovi, nedostatak vetrova, košave, kiše, a ključ za rešavanje aerozagađenja, prema navodima iz Ministarstva, je na lokalu, u opštinama i gradovima gde se građani suočavaju sa tim problemima.

Iz Ministarstva saopštavaju da su tokom protekle dve godine imali niz sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava, a posebno sa predstavnicima Beograda, Niša, Užica, Smedereva, Valjeva, Kosjerića i Vladimiraca - gradova i opština koji su među najugroženijim aerozagađenjem.

Foto: Nikola Tomić

Ministarstvo je u više navrata upozorilo jedinice lokalnih samouprava na njihovu zakonsku obavezu izrade kratkoročnih i dugoročnih Planova kvaliteta vazduha i zatražilo izveštaje o ispunjavanju ove obaveze. Kako navode, od 145 kontaktiranih jedinica lokalnih samouprava, do sada je 66 opštinskih i gradskih uprava dostavilo izveštaj, od kojih se 29 izjasnilo da će u 2020. godini vršiti merenja, 16 se obavezalo da planira mere i aktivnosti, a 21 se izjasnila da ne vrši merenje kvaliteta vazduha, niti planira izradu Planova.

- S tim u vezi, Ministarstvo proverava postojanje takvih planova u opštinama i gradovima i za one koji nisu to uradili primeniće se propisane sankcije, odnosno uputiće se na obaveze primene mera na koje ih Zakon obavezuje - navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, Ministarstvo je u okviru svojih nadležnosti preduzelo i inspekcijski nadzor velikih emitera štetnih gasova, a u tom pogledu Republička inspekcija za zaštitu životne sredine je u 2018. godini obavila 83 inspekcijska nadzora velikih emitera štetnih gasova i podnela jednu prekršajnu i 13 prijava za privredne prestupe, dok je u 2019. obavila 94 inspekcijska nadzora o kvalitetu vazduha i pri tom izrekla jednu prekršajnu i 12 prijava za privredne prestupe.

U saopštenju se navodi i da je Ministarstvo svesno problema nedovoljnog broja mernih stanica, kao osnove za postupanje u ovoj oblasti, te da su u cilju dobijanja podataka o kvalitetu vazduha, u 2019. godini izdvojili 25 miliona i 200.000 dinara za poboljšanje monitoringa u okviru Državne mreže Agencije za zaštitu životne sredine.

Takođe, podsećaju da se sprovodi i mera pošumljavanja kao najefikasnija i najjeftinija mera za unapređenje stanja životne sredine, a posebno za poboljšanje kvaliteta vazduha, ne samo u nacionalnim, već i regionalnim i međunarodnim okvirima.

U okviru kampanje pošumljavanja, u 2018. godini Ministarstvo je izdvojilo 41 milion dinara na osnovu čega su realizovani projekti pošumljavanja u 12 lokalnih samouprava, a u 2019. godini je opredeljeno 41 milion dinara, koje je 12 opština iskoristilo za realizaciju 13 projekata pošumljavanja javnih površina autohtonim sadnicama.

I ove godine, Ministarstvo planira da izdvoji 41 milion dinara za pošumljavanje.

Ministarstvo sprovodi i priprema projekte po čijem će se usvajanju primeniti niz mera koje će doprineti boljem kvalitetu vazduha u Srbiji, a u toku je uspostavljanje sistema zaštite vazduha, koja se realizuje u okviru međunarodnog projekta Strategije zaštite vazduha.

(Telegraf.rs/ Tanjug)