Pupin, Tesla i Milanković staju u jedan čas od 45 minuta

 ≫ 
  • 11

Trenutno u sistemu obrazovanja Srbije tri najveća imena srpske nauke Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i Milutin Milanković staju u jedan čas nastave u osnovnim, i jedan u srednjim školama, a njihova čuvena dela, pre svega Pupinova, koju su čitala školarci u SAD, Nemačkoj, Francuskoj i Japanu, kod nas nikada nisu bila deo lektire.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija i istoričar Aleksandar Markov kaže da od od entuzijazma profesora, zavisi koliko će deca biti upućena u postignućima i staze kojima su do tih postignuća naši naučnici stigli.

- Nijedan od njih u trenutnom sistemu obrazovanja, ne zavređuje ni jedan ceo čas. Na času istorije recimo, u srednjoj školi na trećoj godini prirodnog smera prvi put se pominju sva trojica,odnosno na četvrtoj društvenog smera i to u okviru jednog časa - kaže Markov i dodaje da se udžbenicima istorije više prostora daje vojnicima, oficirima i vojnim uspesima nego naučnim dostignućima naših velikih naučnika .

Nastavni plan i program ne predviđa bavljenje ličnostima i delima ni Tesle, ni Pupina, a ni Milankovića, i kada je reč i o fizici, a i drugim predmetima.

Mihajlo Pupin, Nikola Tesla Nastavni plan i program ne predviđa bavljenje ličnostima i delima ni Tesle, ni Pupina, a ni Milankovića, i kada je reč i o fizici, a i drugim predmetima - Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

- Još uvek je sve na nivou licnog entuzijazma profesora i koliko ko ima volje, ali i vremena da odstupi od nastavnog programa. Ako profesor ne prati plan i program i u tom slučaju dođe inspekcija, on ce biti sankcionasan - objasnio je Markov.

Kada je reč o osnovnoj školi, u trečem razredu izučava se tekst Nikole Tesle "Mačak", a u četvrtom razredu odlomak dela Milutina Milankovića "Kroz vasionu i vekove" i odlomak autobiografije "Od pašnjaka do naučenjaka" Mihajla Pipina, koji će se od sledeće naći kao obavezna lektira za sedmake.

Aleksandar Markov - Još uvek je sve na nivou licnog entuzijazma profesora i koliko ko ima volje, ali i vremena da odstupi od nastavnog programa - Predsednik Foruma beogradskih gimnazija i istoričar Aleksandar Markov - Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Šta će i koliko će biti uvršteno u sistem obrazovanja kroz plan odreduje Zavod za unapredenje obrazovanja i vaspitanja (ZOUV), gde smatraju da ovo jos uvek nije tema koju treba značajno izdvojiti.

- Stručna komisija se trudi da obuhvati sve što je zaista bitno, a pripada nacionalnom korpusu. Nije bitno da li je nečega ''malo'' ili ''mnogo'' bitno je da li se temeljno usvaja - kaže direktor (ZOUV) Zlatko Grušanović.

Mihajlo Pupin, Nikola Tesla Milutin Milanković - Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Predsednica Obrazovno-istraživačkog društva Mihajlo Pupin i multikulturalni ambasador Unesko kluba Univerziteta Sorbona Aleksandra Ninković Tašić, smatra da bi uvođenje Pupina, Tesle i Milankovića u školski sistem značilo i stvaranje boljih vaspitnih institucija.

- Moj savet je svakom nastavniku, profesoru, da uzme deo sećanja Tesle, Pupina, i Milankovića, koji nisu pisali kako bi svoje znanje okačili o klin, nego da podele svoje iskustvo kako bi nam i danas pomagali. Sve što su pisali je jezgrovito, pa ih može razumeti i obrazovan i neobrazovan, i malo dete i odrastao čovek. Dali su nam alatke sa kojima lakše prolazimo kroz školu i studije, lakše ućimo i bolje razumemo svet oko nas - kaže Ninković Tašić.

Predsednica Obrazovno-istrazivackog drustva Mihajlo Pupin i multikulturalni ambasador Unesko kluba Univerziteta Sorbona Aleksandra Ninkovic Tasic Aleksandra Ninković Tašić - Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Knjige ovih znamenitih naučnika su prevođene, ne samo na evropske, već i svetske jezike. Knjiga "Kroz vasionu i vekove" Milutina Milankovića decenijama su čitali nemački đaci kao redovnu lektiru. Autobiografija Mihajla Pupina "Od pašnjaka do naučenjaka" (From Immigrant to inventor) uvrštena je kao redovnu lektiru u američkim školama, na koledžima i u jedinicama vojske Amerike, sve do sedamdesetih godina prošlog veka. Na japanskom jeziku se Pupin čitao, još za vreme njegovog života.

Autobiografija Mihajla Pupina nagrađena je 1924. godine Pulicerovom nagradom, nažalost na srpskom jeziku je tada bila u izmenjenom obliku, jer je bio izbačen predgovor Miloša Crnjanskog, a u njemu tada nije bio ni deo o Svetom Savi.

- Te strane nisu bile otrgnute od malih Amerikanaca, Francuza i Nemaca, a šta je Sveti Sava nama, a šta njima!? Davne 1929. godine Nemačka država organizovala prevod knjige i tada napisala ''Ova se knjiga, mora davati u ruke najboljim đacima, jer je najbolji moralni obrazac koji se mora slediti'' - govori Ninković Tašić i dodaje da je u Srbiji postoji velika praznina nastala još nakon drugog svetskog rata, zbog toga što su Pupin, Milanković i Tesla bili verujući ljudi.

- Ime Milankovića se nije ni znalo, Teslu su potpuno "izokrenuli" i njegove knjige koje se tiču njegovog duhovnog puta nema ni danas na srpskom jeziku - kaže Ninković Tašić.

Iz Zavoda za udžbenike Jelena Ivanović objašnjava da Zavod kao najstariji i najugledniji izdavač, mišljenja je da bi ova dela bez dileme trebala da budu u obrazovnom delu Srbije i da je neophodno da damo više prostora našim velikanima.

- Pouke koje nude mladoj generaciji su da se svako pravo znanje mora poštovati, da se ono stiče samo posvecenim radom kroz mnogo godina i da u sticanju znanja ima mnogo radosti - istakla je Ivanović.

Video: Da li Beograđani više znaju o Ivu Andriću ili Miljani Kulić?

(Telegraf.rs/Tanjug)

Video: Sneg, kiša i olujna bura otežali saobraćaj na putevima u zemljama regiona

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Tara

    7. januar 2020 | 16:13

    Ali zato je bitno da se u centru Beograda hotel zove albanija,sarajevska ulica i ko zna koja jos imena a kod hrvata nece da napisu auto put zagreb -Beograd nego pisu zagreb split i jos neke vukojebine

  • Boki

    7. januar 2020 | 11:31

    Nase skolstvo treba da prezivi ozbiljne reforme, iz geografije se vise uci svet nego nasa Srbija, iz istorije tek, prvi svetski rat o nasim podvizima jedan pasus, drugi svetski rat zaostavstina komunizma, o stradanjima srba 90tih jedva jedna strana, bombardovanje 99 ne postoji, kao sto je ovde navedeno o najvecin umovima sveta koji su naseg porekla koliko i o sporednim ulogama u izgradnji mesopotamije. Čuvajmo istoriju, tradiciju i junake! Hristos se rodi!

  • И

    7. januar 2020 | 11:44

    Ко је томе крив? Наставник сигурно није. Мене је просветни саветник напљувао због тога што су ђаци на часовима физике изучавали Теслу и Пупина, мислим да је било по три часа за сваког. Испало је ко сам ја да мењам наставни план и програм.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA