Američkog „lovca“ F-16 Srbi oborili 1999, auto-limar iz Pančeva na njemu danas leti u svojoj garaži

„Delta 22, Dejan Pantić u kabini, dozvolite pokretanje motora“ - čuje se iz jedne garaže na Pančevačkom putu. Brundanje mašine ispunjava prostoriju, a iznad kontrolne table aviona pojavljuje se pista aerodroma Nikola Tesla. Dejan povlači „papučicu“ i počinje da leti. Dok u svom simulatoru za letenje nadleće Beograd, priča nam svoju priču.

Preporučujemo

Foto: Marko Jovanović

Vođen neizmernom ljubavlju prema avionima, Dejan Pantić auto limar iz Pančeva je do neverovatnih detalja uspeo da sastavi kabinu čuvenog američkog borbenog aviona F-16, spoji njegove kontrole sa softverom i napravi potpuno funkcionalan simulator za letenje. Kako iza ovih kompleksnih mašina u praksi stoje timovi stručnjaka, svako ko vidi Dejanov rad teško može da poveruje da je sve uradio sam, pogotovo kad im otkrije svoju profesiju.

Foto: Telegraf.rs

- Oduvek sam želeo da se bavim pilotiranjem. Posle osnovne škole hteo sam da upišem Vojnu akademiju, ali moj otac se u to vreme nije složio s tim. Mislio je da treba da upišem za auto- limara i nastavim porodični biznis. Tako sam otišao u skroz drugom pravcu, mada se ljubav prema avionima nikad nije ugasila. Prijavio sam se 2002. za dobrovoljno služenje vojnog roka. Nakon toga nisam više razmišljao pilotskoj školi, a i bilo je previše kasno. Pre dve godine došao sam na ideju da pokušam da napravim simulator za avion. Dosta sam čitao o avionu F-16 i uz pomoć uputstva na internetu krenuo sam u izradu kokpita – priča Dejan.

Foto: Marko Jovanović

Jedan od razloga zašto je odabrao baš ovaj avion je obaranje iste letelice 2. maja 1999. kod Nakučana. Pripadnici Trećeg raketnog divizona2 50. raketne brigade protivvazdušne odbrane (PVO), koji su oborili i "nevidljivi" F-177A, oko dva sata ujutru raketama su pogodili borbeni F-16 i pretvorili ga u olupinu. Osim u Muzeju vazduhoplovstva gde se mogu videti delovi oborene letelice, svedok izgleda njene unutrašnjosti je u Dejanovoj garaži – sve do sitnih detalja poput boce za kiseonik.

Foto: Marko Jovanović

Najpribližnije što sam mogao da uradim originalu, ja sam uradio. Recimo svi dugmići, tasteri, prekidači su funkcionalni i njihovim pomeranjem, pokretanjem se to ponavlja u samom softveru simulatora. Učestvovao sam sa ovim simulatorom na brojnim festivalima u zemlji i regionu i zaista retko koga ostavi ravodušnim , što zbog izgleda, što zbog istorije same letelice. Ljudi se obično zainteresuju kako sam ga napravio, pa me obavezno pitaju: „Da li ste vi pilot ili mašinski inženjer?“ – priča Dejan uz smeh.

Uspeh sa modelom F-16 ohrabrio ga je da krene u izradnju simulatora putninčkog aviona CESNA 172 E 1000, na kojem piloti na Vojnoj akademiji uče da lete. Pravio ga je samo godinu i po dana, delom kupujući, a delom sam izrađujući skoro svaki dugmić. Koliko je komplikovano napraviti ovakvu mašinu bez prethodnog znanja iz avijatike, potvrđuje i načelik katedre vojnog vazduhoplovstva na Vojnoj akademiji pukovnik dr Slaviša Vlačić.

Foto: Marko Jovanović

Dejanove mašine mogu se kategorisati više kao trenažeri za letenje, koji se stručno nazivaju “flight training devices”, jer nisu potpuno identični pravim modelima simulatora. On nije u njihovoj izradi sledio standarde i te procedure, međutim ono što je napravio je zaista fascinantno. Tražio sam od Dejana, kad smo se upoznali, da sednem i vidim da li to zaista ima upotrebnu vrednost, ili su to samo šareni ekrani koji treba nekog da privuku, da to liči na avion. Međutim uređaj i komponente koje je Dejan nabavljao praktično su od renomiranih svetskih proizvođača. Tako da vi u svojoj kućnoj radinosti, ukoliko imate određena sredstva, vremena, znanja, izuzetnu motivaciju i energiju i posvećenost kao što je slučaj sa Dejanom, možete da imate ovakav neverovatan rezultat – navodi dr Vlačić.

Foto: Marko Jovanović

Iako svestan svog uspeha, Dejan ne vidi kako bi njegov neverovatan talenat mogao u Srbiji da se isplati. Svoja dva trenažera ne bi prodao, ali još uvek nije spreman da se upusti u izradu novog. S druge strane, njegov šestogodišnji sin Sergej provodi sate „leteći“ ispred ekrana. A kad ga pitate šta bi želeo da bude kad poraste, kao iz stopa odgovara:

Pilot!

(Ivana Nedić/ivana.nedic@telegraf.rs)