Novi podvig dr Bumbaširevića nakon spasavanja Deine ruke: Dušku je učinio čudo sa smrskanim stopalom

"Amputacija! Amputacija! Ovo je za amputaciju!"

Tako su vikali hirurzi dok je Duško Žebeljan (40) ležao je krvav u Urgentnom centru, sa potpuno smrskanim stopalom. Nije se videlo gde je kost, hrskavica, mišić... A koža - ni u tragovima. Spirala u kombajnu doslovno mu je samlela nogu. Duško je sebe već video sa protezom, srećan što je preživeo. Ali, jedan lekar je sve promenio: profesor Marko Bumbaširević.

(Pred kraj teksta možete videti i fotografiju povrede i neverovatne rekonstrukcije. Nije za osetljive osobe)

Ovaj vrsni hirurg odavno je stekalo slavu u profesiji, ali javnost ga pamti po neverovatnoj operaciji od februara ove godine, kada je prišio potpuno otkinutu ruku voditeljke Dee Đurđević. Spojiti nerve, krvne sudove, zglobove, kakav je to samo podvig i kakva sreća u nesreći! Pozvali smo doktora Bumbaširevića 10 meseci kasnije. Želeli smo da nam ispriča kako izgleda biti "čarobnjak" u svojoj profesiji.

- Imam jednog pacijenta, poljoprivrednika, kojem je kombajn otkinuo stopalo. Operisao sam ga i moći će ponovo da hoda. Takva operacija bi u inostranstvu koštala bar 100.000 evra. Teške povrede najviše se događaju baš običnim ljudima, radnicima i poljoprivrednicima. Možete razgovarati s njim, neka vam on ispriča kako to izgleda - pričao je doktor Bumbaširević.

Srdačno nas je primio na Odeljenje za rekonstruktivnu hirurgiju i mikrohirurgiju, Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju.

"Žebeljan, oslonite se na nogu, možete već da stanete slobodno", gledao je svog pacijenta i bodrio ga, a onda nas je užurbanim korakom odveo do jedne sobe i ostavio da razgovaramo. Kaže, žuri u salu, doći će ponovo...

- Kao što vidite, doktor mnogo radi, a malo govori - kazao je Duško.

"Strah da će mi se sve opet polomiti"

Klinika za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju nalazi se odmah do Poliklinike KCS.

Zelena, jednostavna zgrada, izgleda poput povećeg doma zdravlja, kroz koji prolaze bolesnici sa štakama. Na vrhu je Odeljenje za mikrohirurgiju, gde nas je dočekao doktor Bumbaširević.

U sobama leže bolesnici, očito dugo - njihova lica su mirna, kao skamenjena, bez mimike i gotovo bez boje. Svi su se tu našli iznenada, nakon teške povrede koju su doživeli. Tek kada shvate šta se dogodilo, počinje suočavanje.

"Šta si uradio, ludaku, zašto nisi isključio mašinu?"

To su bile prve misli koje je su prostrujale Dušku kada se izbavio iz spirale kombajna. Borio se nadljudski, rukama i nogom koja mu nije povređena, izvukao se i shvatio kako život može da se promeni u dve sekunde.

Šok, trauma i svetla urgentnog centra, kao na filmu, a onda bezbroj operacija - sudbina je svih ovih ljudi.

Duško se oslanjao jednom nogom i štakama. Stopalo mu je u zavoju, naduto je i modro. Ali, dobro je - spaseno je.

- Čuli ste sada, doktor mi je rekao da mogu da spustim nogu. Ali ne usuđujem se. Plašim se... Strah da će se sve opet polomiti - priča nam Duško.

Kako i ne bi posle tolike borbe - šok, krvarenje, jeziva slika sopstveng samlevenog mesa, a onda hitna operacija, četiri meseca ležanja u bonici, nove operacije kojima se kraj nije nazirao.

"Steži koliko možeš, da zaustavimo krv"

Poljoprivrednik iz Borče bio je na njivi sa ocem i stricem. Trenutak nepažnje doveo je do takve nesreće od čije priče bi se svako naježio. Ni sam ne zna kako, nesmotreno je gurnuo nogu u spiralu. Dobio je snagu, ni sam ne zna kako, da se izbori. Trezveno, sebi je spasao život - odmah je stegao nogu kanapom i zastavio krvarenje.

- Za mnom je bio krvavi trag, dok nisam vezao nogu. Otac i stric su se uplašili, nisu znali kako da reaguju. Ja sam samo govorio: "Steži, steži". Mutilo mi se u glavi, osećao sam neku hladnoću. Seli smo na traktor, a ja sam odmah pozvao drugara, koji je dojurio kolima u susret. Stigli smo u Dom zdravlja, Hitna pomoć me je prevezla u Urgentni centar, na reanimaciju. Dolazili su hirurzi i govorili "Amputacija, ovo je za amputaciju". Mislio sam da sam ostao bez stopala, ali 21. vek je, staviću neku protezu... - priseća se Duško.

A bol? Mora da je jeziv, nesnosan.

- Ne. Nije me bolelo. Ni u tom trenutku, ni tokom transporta. Ni kasnije, posle operacije, nikad nisam imao neki nepodnošljiv bol - priča Duško.

Na Urgentnom centru operisao ga je najpre doktor Radan Milovančević. Odlučio je da ne uradi amputaciju, već da sanira povredu, a sudbinu stopala prepustio je kolegi Bumbašireviću.

- Kada sam se probudio iz anestezije i video prste koji vire iz zavoja, mislio sam da je stopalo, ipak, sačuvano. Prebacili su me iz Urgentnog centra ovde na odeljenje i tada sam prvi put čuo za doktora Bumbaširevića. Svi su mi govorili: "Je l' znate vi ko vas leči. Je 'l znate koga je on operisao?" Iskeno, dok nisam došao ovde, ja nisam znao za njega, nisam znao da je on operisao Deu Đurđević, niti da je njoj ruka ponovo zašivena. Ne pratim vesti i ne čitam novine, samo znam da sam tada čuo da se dogodila neka nesreća u Beogradu i da je nekoj devojci otkinuta ruka - priseća se Duško.

Koliko je prvo zbrinjavanje katastrofalne povrede bilo važno, istakao je i sam profesor Bumbaširević, koji je pohvalio kolegu Milovančevića.

- Iskoristio bih priliku da pohvalim lekare sa mog odeljenja, dostojne naslednike, a u ovom slučaju posebno dr Radana Milovančevića, koji je na odličan način inicijalno zbrinuo veoma tešku povredu i omogućio da se kasnije urade složene operacije u ciju čuvanja noge - kazao je profesor Bumbaširević.

"Družićemo se mi još dugo"

Duško je imao nekoliko operacija, otklanjani su mu delovi tkiva, a svoju nogu gledao je samo u zavoju. A onda, prišao mu je doktor Bumbaširević i rekao "Spremite se za operaciju, dugu i tešku! Uradićemo transplataciju mišića iz leđa, koji moramo da premestimo da biste imali stopalo".

- Tad sam se uplašio, prvi put sam osetio strah od operacije. Trajala je 6 i po sati. Imam ožiljak od lakta pa do polovine leđa. Skinut mi je mišić koji ima, kako su mi objasnili, samo estetsku funkciju. Doktor mi je rekao da koske moraju da budu prekrivene mišićem, inače bi propala. Tek tada za mene je krenuo pakao. Nikada nisam bio bolestan, zdrav sam i snažan, a vezan za krevet i drugi me služe. Razmišljao sam da li ću moći da hodam... - priseća se Duško tog najgoreg perioda, koji je potrajao četiri nedelje.

Upitao je doktora, kada će biti kraj.

- "Družićemo se mi još dugo", govorio mi je. Svakodnevno me je obilazio, u 11 sati uveče, pomerao zavoj i gledao da li je sve u redu sa mišićem. Na nozi sam imao prikačenu nekakvu lampu, koja je grejala ranu - priča Duško.

Lečenje će još da potraje, ali sada je lakše. Duško više ne leži na ovom odeljenju, već samo dolazi na kontrole. Nada se da će već od sledeće sezone ponovo sesti na traktor.

Dea se oporavlja

Doktora Bumbaširevića upitali smo i kako je Dea Đurđević. Kaže, malo po malo vraćala se funkcija nerava i ona sada može da podiže ruku. Da bi ilustrovao koliko je njena ruka sada funkcionalna, kazao je da bi ona potencijalno mogla, na primer, da vozi automobil.

- Oporavak ide u planiranom toku, a kod takvih teških telesnih povreda, gde dođe do čupanja i gorenja, oporavak traje do tri godine. Funkcija njene ruke već je bolja nego bilo koja proteza - objašnjava hirurg.

Dr Bumbaširević je, inače, član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), a donedavno je bio predsednik Evropskog udruženja mikrohirurga i Komiteta za mikrohirurgiju, svetskog udruženja.

Profesor Bumbaširević je osnivač i predsednik Srpske ortopedske traumatološke organizacije (SOTA), jedine ortopedske organizacije kod nas, zatim Srpskog udruženja za hirurgiju šake i Srpskog odeljenja za mikrohirurgiju

Ima veliki broj radova objavljenih u najznačajnijim svetskim časopisima, kao što su "Nature" i "Science", imao je više od 100 predavanja na najznačajnijim svetskim i evropskim kongresima i čuvenim svetskim univerzitetima.

Doktor Bumbaširević je profesor ortopedske hirurgije i traumatologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)