Ivanu je ćerka na samrti ispričala šta joj je pedofil radio, zbog svega je hteo da se zapali

Jednom policajac i zaštitnik - zauvek u službi građana, ovako bi mogao da glasi jedan od opisa Ivana Sekulića (48), veterana iz borbi na Kosovu i Metohiji, koji već više od dva meseca u Pionirskom parku protestima pokušava da ostvari svoja osnovna ljudska prava, ali i da zaštiti svu decu kako ne bi postala žrtve pedofila.

Priča o Ivanu i njegovoj borbi protiv loših ljudi, zakona i propusta institucija države Srbije, koja je objavljena na portalu Telegraf. rs odjeknula je ne samo u zemlji, već i izvan njenih granica. Kako bi mu dali podršku, neki su svratili u Pionirski park, kako Beograđani, tako i oni koji su došli u glavni grad nekim povodom.

Mnogi nisu ni bili svesni da prolaze pored čoveka i njegovih saboraca kojima duguju slobodu, ali i pored nekog ko se bori da nijedno dete u Srbiji ne doživi sudbinu njegove pokojne ćerke Isidore, koju je pedofil seksualno zlostavljao dok je bila bolesna od karcinoma.

Pedofil odležao dve godine, sad se slobodno šeta

Uprkos veoma jakim dokazima, R. V. (57) iz Jagodine je danas na slobodi, pošto je odležao dve godine zatvora po presudi tamošnjeg suda. Ivan priča kako ima saznanja da njegova pokojna devojčica nije prva žrtva jagodinskog pedofila, a najviše se plaši da neće biti ni poslednja.

- Kada mi je bivša supruga saopštila šta se dogodilo našoj Isidori, da je prijatelj moje bivše žene pokušao da je siluje i da ju je seksualno zlostavljao, bio sam van sebe, nisam mogao da se smirim, došlo mi je da sve razbijem i polomim, da mu presudim, ali sam se iskontrolisao. Nisam mogao da shvatim da neko može da seksualno zlostavlja dete, koje je pritom još i na samrti, bolesno, koje jedva stoji na nogama - očajan je Ivan.

Pričala ocu sve detalje užasa 

Iz Blaca je stigao u Jagodinu, nekoliko dana nakon toga, baš za Isidorin 16. rođendan. Tek tada je shvatio kroz kakav je pakao prošla. Dok je ležala u Tiršovoj, ispričala je ocu sve detalje užasa kroz koji je prošla.

Ivan je video da Isidora nakon toga oseća olakšanje, ali i sigurnost što je otac s njom.

Hteo sam da odem i da mu presudim

Razmišljao je, kaže, da ode i da mu presudi, ali je shvatio da bi time presudio i Isidori i njenom bratu.

- To što sam bio uz nju, ta sigurnost, kako su lekari govorili, produžilo joj je život. Umrla je u maju 2017. godine. Saznanje da vam je neko seksualno zlostavljao dete, budi najgore porive u čoveku, nešto što nisi ni znao da imaš u svojoj prirodi - navodi Ivan.

Izricanju presude pred sudom u Jagodini nije prisustvovao, tako da se nije sreo sa pedofilom oči u oči.

- Ni Isidora nije bila u sudnici, kao ni moj sin, već samo moja bivša žena. Isidora je bila razočarana odlukom suda, ali ne zbog sebe, već zbog opasnosti u kojoj će se naći ostala deca, kako je govorila - seća se Ivan.

Kada je Isidora bila svesna da će njena bolest pobediti njenu volju za životom, poslednje nedelje života provodila je sa ocem. Imala je i podršku rukometne reprezentacije Srbije, zatim glumaca i drugih javnih ličnosti.

Kad duša boli, onda boli, zamire na momente

Svaki trzaj nemoćne i bolesne devojčice u naletu pedofila, koji može seksualno da se uzbudi samo pred detetom, vidljiv je u grču, pogledu i izrazu ovog policijskog veterana, dok priča o tome. Bol je kod Ivana toliko prisutna da je ni trodoni ne ublažavaju, jer kad duša boli, onda boli, dotle da se čini da zamire na momente.

- Neću odustati od borbe da se stane na put pedofiliji, tek sad neću. Sanjam ćerku, to mi daje snagu, njena žrtva mi daje energiju da istrajem u borbi i održava me u životu - poručuje Ivan.

78 dan protesta

Na platou ispred Skupštine Srbije protekle subote se okupilo oko 2.000 ljudi. Među njima i Ivan. Bio je to 78, simboličan dan protesta nekadašnjih boraca, ratnih vojnih invalida, njihovih porodica, porodica žrtava bombardovanja i drugih građana, koji pokušavaju da se izbore za pravednija zakonska rešenja koja se tiču upravo njih.

Čvrsto sam odlučio da se ubijem, da se spalim

- Nakon svih, da kažem poraza, koje sam doživeo od institucija pokušavajući da dođem do pravde, tačnije da pedofil dobije zasluženu kaznu i ne bude više opasnost po decu, ali i to da ostvarim neka prava kao ratni veteran SUP-a u Prištini, koji se borio u selu Lapušnik na KiM, gde je osnovana OVK, čvrsto sam odlučio da se ubijem. Početkom oktobra sam se u Blacu pozdravio sa bolesnom majkom i krenuo put Beograda da se spalim u Pionirskom parku, koji je okružen institucijama ove države. Videli bi me svi, konačno, centar Beograda, tako sam razmišljao, to je bio jedini način da dokažem da postojim, da se spalim - počinje Ivan svoju priču dok se ratni veterani okupljaju za još jednu protestnu šetnju centrom grada, kako bi pokušali da skrenu pažnju nadležnih institucija da donesu bolja zakonska rešenja koja se tiču društvenog položaja boraca.

Goli život u borbi za pravdu

Kad neko životom krene da brani svoje ljudsko dostojanstvo i čast, trenutak je kad nema više ni jedno sredstvo u borbi, bilo institucionalno ili van toga, ne momenat slabosti, kako mnogi možda misle. To je situacija kada se smrću brani život. Jedino što je Ivanu bilo preostalo u borbi za pravdu, bio je goli život. U parku je upoznao vojne i policijske veterane, koji su samo dva dana pre njegovog dolaska počeli danonoćne proteste upravo na tom mestu.

- Da nije bilo njih već bi bio mrtav, ali oni su me vratili u život, dali mi da jedem, pijem, podržavaju me u mojoj i našoj borbi. Već dva i po meseca živim u šatoru u Pionirskom parku, rešen da istrajem u borbi protiv pedofila - priča Ivan.

Tišina ispred srpskog parlamenta nije uobičajena za ovaj deo grada. U subotu je bila takva da je moglo da se čuje lepršanje srpskih zastava visoko uzdignutih sa leve i desne strane Skupštine.

A ispod trobojki koje se lepršaju slobodno u centru Beograda, bili su rašireni transparenti na kojima su lica i imena svih onih koji su dali živote i ostali na večnoj straži, da bi u glavnom gradu i širom Srbije, sve zastave mogle da se vijore danas, juče i sutra.

Među govornicima i Ivan

Ispred likova svojih poginulih saboraca stali su oni koji su preživeli ratove. O njihovom teškom položaju govorili su general Božidar Delić, ratni komandant legendarne prizrenske 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.

Među govornicima je i Ivan i borci koji su teško bolesni, mnogima je potrebno lečenje, a nemaju sredstva za to, nemaju nikakva ili veoma mala primanja od države. Bolesni su i nisu sposobni da rade. Većinu njih posttraumatski stresni sindrom stiže tek sada. Najmlađi veterani imaju po 40 godina.

Mnogi od njih su pod jakim terapijama. Jedan pokazuje neku vrstu kutije sa lekovima, sa malim pregradama u kojima su tablete koje pije u toku dana. Sve podeljeno i raspoređeno, jer je život teško podnošljiv kada se ne uzme terapia, priča.

Ratne traume i strahote, ostavile su traga na svakom od njih. Neki to nose malo lakše, drugi pak jedva ili nikako. Svima je to veliki teret, za koji nemaju adekvatnu sistemsku podršku.

U pokušaju da ukažu na to, išli su u šetnju preko Terazija, Knez Mihailovom, pa do Kalemegdana i natrag ka Pionirskom parku.

Plač violina uličnih svirača meša se sa mirisom slatkog peciva, koje topli vetar raznosi glavnom beogradskom ulicom. Knez Mihailovom se čuje “Vidovdan”, “Pukni zoro”, “Oj, Kosovo, Kosovo” i druge rodoljubive pesme.

Nije u stanju da radi zbog bolesti

Ivan nastavlja priču.

- Nemam nikakva primanja od MUP-a. Njihovo obrazloženje je da u toj prepisci između mojih zahteva i njihovih odgovora, nisu mogli da mi nađu adresu, što nije tačno, jer sam mesec dana pre rešenja o odbijanju zahteva za primanja, uzeo pasoš.

Prištinski SUP je u Niškoj Banji, on je živeo u Jagodini i Blacu, tako je na tim relacijama došlo do mnogih propusta. Takođe, Ivanova majka ima penziju od 18.000 dinara i to je prepreka.

- Praktično, ne mogu da dokažem učešće u ratu, iako sam ranjavan 1998. godine u Lapušniku, evo imam i otpusne liste, da sam ranjen iz mitraljeza - priča Ivan Sekulić.

Imam i vojnu knjižicu, i još mnogo dokaza, uverenja, ali nadležni to ne prihvataju.

Foto: Slađana Tasić

- Nije to dovoljno za penziju, izgleda, iako ja nisam u stanju da radim zbog bolesti. Radio sam posle rata ko moler, ali sad nisam u stanju, jer sam pod jakom psihijatrijskom terapijom. Moj pokojni otac je bio takođe ratni vojni invalid iz devedesetih, tri puta ranjavan, a nije imao pravo na lečenje i to sa penzijom od 5.600 dinara. Umro je 2016. godine. Sve to nije dovoljno da nas država sagleda - kao za sebe kaže Ivan dok izranjavanim i promrzlim rukama pokazuje dokumenta.

Pravda za pokojnu Isidoru

Odlučan je da opet potraži pravdu, ovozemaljsku, kako za svoju pokojnu Isidoru, tako i za sebe kao ratnog veterana. Očekuje prijem kod predsednika Srbije, ali sprema i novu tužbu protiv pedofila iz Jagodine.

Ako je neke ovozemaljske pravde, za Ivana bi trebalo da uslede neki bolji dani, oni koji bi doneli ostvarenje njegove druge želje, a to je šetnja unuka po Pionirskom parku.

Do tada, ostaje nada u kosmičku pravdu i nekog "ko je pravedniji od čoveka, sa slavom da sudi živima i mrtvima".

Pogledajte video sa subotnjeg protesta:

(Slađana Tasić)