Jeziva ispovest mame: "Ćerkicu su mi sahranili u grobu broj 999 u Beogradu, ali on ne postoji"

Jedanaesti septembar 1979. godine trebalo je da bude najradosniji dan u životu B. M. (63) iz Beograda, koja je u ulozi majke trebalo da se ostvari sa 23 godine. Umesto toga, ona je jedna od mnogobrojnih koja se saoseća sa drugim ženama čija su deca navodno umrla na ili neposredno posle porođaja, a za koje se sve više veruje da su živa.

Ona je tog septembra u Kliničko-bolničkom centru "Zemun" rodila devojčicu. Trebalo je da se zove Ana. Njoj je dete izgledalo normalno i zdravo, ali je od lekara dobila uveravanje da ima nerazvijene nogice i da joj je otekao stomak, pa je hitno prebačena u Univerzitetsku dečiju kliniku u Tiršovoj. Tu je, navodno, umrla dva dana kasnije, i sahranjena sledećeg dana.

Preporučujemo

Tragovi na koje je naišla za sve ove godine, teraju B. M. da više veruje da je njena Ana živa, a mnogo ih je...

Vaše dete sahranjeno je u grobu br. 999 - a ovaj grob ne postoji

Grobno mesto 999 na Novom bežanijskom groblju gde je, navodno, sahranjena ne postoji. Roditeljima nije dozvoljeno da ekshumiraju dete. Ana ima matični broj. Dobila je poziv za školu kao i poziv za glasanje kada je napunila 18 godina, a roditeljima je stiglo i pismo od nje...

- Porodila sam se u Zemunskoj bolnici u 4.15 sati. Imala je 2.450 grama i bila je dugačka 49 centimetara. Dva puta sam je videla pre nego što su je odveli u Kliniku u Tiršovoj. Uvek je bila dobra. Nije plakala. Imala je crnu kosicu i crne oči. Pre nego što su je odveli, odmah tog dana oko 7 sati, babica mi je prinela i rekla: "Majko, poljubite dete i pozdravite se". Više je nisam videla - priča ona za Telegraf.rs.

Slučaj je zastareo, a deteta nema; Foto: Privatna arhiva

Mala Ana, starosti dva dana, navodno je preminula 13. septembra. Našu sagovornicu je o tome obavestio niko drugi do suprug.

Tada je počela agonija koja traje i danas, a koja piše horor priču.

Neposredno nakon porođaja prebačena iz sobe

B. M. je, naime, porođena prirodnim putem iako je beba bila okrenuta karlično. U takvim situacijama obično se pristupa carskom rezu. Međutim, doktor koji je porodio (ime i prezime poznato redakciji) rešio je da je porodi prirodno iako ga je druga doktorka koja je bila dežurna pitala: "Zašto joj ne radiš carski". Njegov odgovor je bio "probaću karlično".

- On me je porodio, a kada sam od bolnice tražila da mi napišu ime i prezime doktora koji me je porodio odgovoreno mi je da je to uradila babica Mihajlović. To je nemoguće jer mi je rađena revizija materice i epiziotomija, što ne radi babica već isključivo doktor.

- Nisu mi stavili ni narukvicu sa podacima koji je broj bebe. Ono što je čudno, takođe, posle porođaja su me odneli van porodilišta u sobu sa ženama koje se nisu porodile a gde sam ležala četiri dana pre porođaja zbog otoka u nogama - priča naša sagovornica.

Beba je, navodno, umrla dva dana posle rođenja - 13. septembra u 1.50 sati. Istog dana joj je urađena obdukcija a već sutradan je sahranjena u grobno mesto 999 na Novom Bežanijskom groblju u Beogradu, koje niko iz JKP"Pogrebne usluge" ne uspeva da nađe i za koje niko ne zna gde se nalazi.

Otpusna lista; Foto: Privatna arhiva

- U njenoj otpusnoj listi iz Tiršove pisalo je da se sumnja na neuroblastom, a u potvrdi o smrti te iste ustanove je stajalo da je uzrok smrti tumor malignum. U protokolu prijema Instituta za patologiju bebina klinička dijagnoza je bila precrtana, kao da je primljena bez dijagnoze.U samom nalazu obdukcije pisalo je da su joj ekstremiteti normalne veličine, a u zaključku obducenta navodi se da je smrt nastupila usled brojnih metastaza na mozgu, jetri, kostima... Pritom, u protokolu prijema navedenog instituta navodi se da tkivo nije uzeto za histopatološki pregled. Kako je najrazorniji maligni tumor još davne 1979. godine mogao da se utvrdi bez HP potvrde? Pa to i danas, posle 40 godina mora da se potvrdi. Ultarzvuk koji sam u bolnici radila 6 dana pre porođaja, kao i sve moje analize, a radila sam ih redovno, na tako nešto nisu ukazivale - priča B. M.

Kako bi pronašla svoje dete ili održavala grob, naša sagovornica nije stajala. Ali, na tom putu nailazila je na informacije koje su njenu ranu samo još više solile.

GROBNO MESTO 999 

Od toga da se deca umrla u Dečijoj klinici u Tiršovoj sahranjuju na Novom Bežanijskom groblju, preko informacije da je Ana u grobnom mestu 999, pa do toga se ne zna gde je njeno grobno mesto... Prvo je u novembru 2014. godine od Pogrebnih usluga Beograd dobila dopis da je njena beba sahranjena u grobnom mestu 999 na Novom Bežanijskom groblju. Kako nije uspela da ga nađe, a ni grobari sa tog groblja nisu znali gde je, pisala je opet Pogrebnim uslugama i pocetkom decembra ove godine dobila dopis da takvo grobno mesto i podaci o ženskom detetu pod njihovim prezimenom ne postoji.

Dete sahranjeno u grobu 999; Foto: Privatna arhiva

Sretala se i sa pismenim odgovorom Bolnice u Tiršovoj da dete sa njenim prezimenom 1979. godine nije bilo hospitalizovano u Tiršovoj, a kad bi se ustanovilo da jeste onda bi saopštili da im je dokumentacija njene bebe arhivirana na Avali, uništena u poplavi.

- Grob 999 nigde ne postoji. Niko ne zna gde je. Uzalud tumaranje po groblju. Prvo sam od pogrebnih usluga dobila da je u grobnom mestu 999, a onda da to grobno mesto ne postoji ni i jednoj parceli na Novom Bežanijskom groblju. Poslednje obaveštenje od njih sam dobila u petak, 20.12.2019.godine u kome su naveli da oni ne raspolažu procedurama sahranjivanja bezimene dece iz tog perioda te da njima ostaje da smatraju da su za sahranjivanje bezimene dece iz tog perioda postojale parcele sa posebnom namenom.

- Podnela sam im u oktobru zahtev za ekshumaciju, ali mi je rečeno da ona može da se radi samo na mestu gde je plaćana grobarina. Pa, ja bih je plaćala da smo ga našli. Ironija je što su mi govorili da pitam supruga jer on zna gde je to pošto je on upisan kao izvršilac sahrane. To nije istina. Jedino može da postoji mogućnost da su mu u onom teškom trenutku u bolnici podmetnuli da potpiše papir kako se on ne bi potresao, a to svakako radi bolnica. Jedino to može da bude.

Foto: Privatna arhiva

JA SAM VAŠA ĆERKA I DOĆI ĆU KOD VAS 

Zbog svega na šta je naišla, B. M. čvrsto veruje da je njena Ana živa.

- Bebi, koja je za njih umrla, dodeljen je matični broj, a da nikad od roditelja ime nije dobila. Ono što nismo mogli mi, oni su uradili. U redovnom biračkom spisku dali su joj ime: "KĆI".  Dobila je poziv za upis u osnovnu školu, septembra 1997. i poziv za glasanje, a 2003. godine dobili smo i pismo od nje. Na poštanskoj karti pisalo je: "Ja sam vaša ćerka, doći ću kod vas tad i tad...". Čekali smo je, ali nije se pojavila.

Teška je ova borba, ali period nakon trudnoće je bio mnogo teži. Period, koji će teško ikada izbledeti. Nisu išli na dečije rođendane. Ne zato što su bili sebični, nego zato što nisu mogli. Što je bolelo.

Ipak, nekako je uspela da se trgne. Danas je majka dvojice sinova, a ima i unučiće.

- Doktor koji me je prvi put porodio rekao nam je da je sledeća trudnoća lek za prethodnu i da ovo što nam se desilo smatramo pobačajem. Dve godine i tri meseca nakon tog porođaja, dakle 1982. rodila sam prvog, a 1987. još jednog sina. Bilo je mnogo teško...

(LJ. R.)