Milicu (26) je vozio otac pod dejstvom alkohola: Nakon tog dana ponovo je učila da sedi, puzi, stoji

Milica Knežević (26) iz Zrenjanina, studentkinja je softverskog inženjerstva, a pre 10 godina jedna vožnja sa ocem potpuno joj je promenila život.

Bila je odbojkašica, a dve nedelje pre saobraćajne nesreće osvojila je sa svojim timom prvo mesto u ligi. Smešila joj se i pozicija kapitena tima. Naizgled, činilo se da jedan mladi život napreduje, bila je nikada poletnija.

Preporučujemo

Tog kobnog dana, trebalo je da ode u mesto pored Zrenjanina, da gleda svog dečka na njegovoj utakmici. Kako nije imala načina da ode tamo, obavila je jedan telefonski poziv.

- Pozvala sam nekog ko bi mogao da me odveze, to je bio moj tata. U svemu tome postojao je jedan "detalj" na koji tada nisam obraćala pažnju, a to je da je on po mene došao iz kafane. Nakon desetominutne vožnje od kuće, moj tata je izgubio kontrolu, udarili smo u zaštitnu ogradu, sleteli smo sa puta i prevrnuli se u kanal - ispričala je Milica.

Foto-ilustracija: Telegraf

Prema njenim rečima, sledeće čega se seća jeste da se probudila u bolnici.  U toj nezgodi zadobila je prelom lobanje, prelom kičme u vratnom delu i povredu kičmene moždine.

- Iako u tom trenutku nisam mogla da pomerim apsolutno nijedan deo tela i sve što sam mogla bilo je da pričam i trepćem, mislila sam da je to nešto privremeno i da će za mesec ili najviše dva, sve da bude kao pre nezgode i da ću se vratiti svom društvu, u školu, na teren. Onda je došao doktor i rekao mi da imam jedan odsto šanse da ikada pomerim bilo koji deo tela i da je za mene najbolje da se pomirim sa tim da ću ostatak svog života provesti u krevetu - seća se Milica.

Kako kaže, ona je u tom trenutku, od sportiste i nekoga ko je trenirao barem jednom dnevno, postala neko ko više nije mogao sam da sedi, neko ko više nije mogao sam da se obuče, neko ko više apsolutno ni jednu jedinu stvar nije mogao da uradi sam i bez pomoći drugih ljudi.

Čak i kada je osećala da nešto nije u redu sa njom ili da ne može da diše, sve što je mogla bilo je da čeka, jer nije imala snage ni da nekoga dozove.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Učila sam ponovo da sedim, puzim, stojim...

Kada je shvatila da je jedino rešenje rehabilitacija, otišla je prvo u Rusiju, a zatim u Ameriku. Tamo je Milica učila sve ispočetka.

- Učila sam ponovo da sedim, da puzim, da se dižem u stojeći položaj - kaže Milica.

Ova hrabra devojka danas se bavi veslanjem, adaptivnim surfovanjem, ragbijem u kolicima, plivanjem, ronjenjem, skakanjem iz aviona sa padobranom sa 3000 metara.

Danas živi kao i svaka druga mlada osoba: putuje, zaposlena je, studira, provodi vreme sa porodicom i prijateljima. I posle 10 godina je i dalje pored nje onaj dečko na čiju utakmicu tada nije uspela da ode.

- Zbog svega toga mogu reći da sam zaista srećna, ali postoje neke stvari koje mi je ova povreda oduzela i koje više nikada i ništa neće moći da nadoknadi. To su pre svega vreme, jer mi za neke najjednostavnije stvari treba mnogo više vremena zato što moje šake ne funkcionišu.

Druga stvar je sloboda, jer zbog nepristupačnosti kretanje kolicima je jako zahtevno i često uz sebe moram da imam nekoga ko će mi pomoći da odem tamo gde želim - navela je Milica.

Na kraju svog obraćanja, ona je želela svima da skrene pažnju na jednu važnu stvar koja ja nju koštala života koji je vodila pre ove strašne nezgode.

- Znam da svi imate beskrajno poverenje u svoju porodicu i svoje prijatelje i da ne pridajete mnogo značaja ukoliko vas neko vozi pod dejstvom alkohola, ukoliko koristi mobilni telefon dok vozi, ukoliko ne poštuje saobraćajne propise, ali zbog onog što se meni desilo, želim da zapamtite da su bitne odluke koje donosite - rekla je Milica.

Milica je svoju životnu priču podelila u okviru serijal "Još uvek vozim", koja je projekat Saveza paraplegičara i kvadriplegičara.

Njenu celu ispovest pogledajte u videu ispod:

(Telegraf.rs)