Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Maki
za Despotovu majku. Gospodjo,idite ili nazovite u Manastir Tumane.Bog je veliki i Bog pomaze kad mu se obrati.Govorim iz licnog iskustva.Sve dolazi od nase nevere.
Suza Kg
Da li znate kako je to kada sa ljubavlju devet meseci čekate da vidite to malo biće a onda iznenada saznate da nešto nije u redu??? Kada sa 22 godine doživite da vam dete od 45 dana operišu prvi put, od stresa gubite mleko a majke koje ne doje svoju decu nemaju pravo da budu uz njih. Onda preklinjete lekare da vam napišu da dojite dete samo da vas ne razdvajaju. Pristajete da sedite na stolici, nokti na nogama vam gnoje od papuča, kosa u pramenovima opada od stesa...druga operacija sa nepuna dva meseca, uz potpis....treća sa dva i po...prvi put se suočavate sa stomom, kateterima,naučite da svome detetu menjate katetere.. dodjete kući po snegu u papučama, zato što ništa drugo ne odgovara vašim bolnim prstima... Meseci prolaze, besani dani i noći, a vi se molite da vaše dete dočeka još jedan dan, još jedan mesec da prodje do još jedne operacije...a onda iznenada, malo telo klone u vašim rukama, znate da je kasno ali srce ne prihvata...i danas, posle 37 godina sećam se njenog mirisa, mirisa moje divne male bebe... Zato znam koliko ljubav veže majku i dete, koliko ti je sve jedno gde spavaš, šta jedeš, da li te boli svaka kost, samo želiš da sve bude u redu...boli te tvoja ali i tudja tuga...podrška za sve mame i njihove divne bebe. Danas je makar medicina napredovala toliko da čak i nemoguće postaje moguće. Želim vam dug život i puno sreće.
MIKI
SVU SREĆU VAM ŽELIM!BOG SA VAMA.