Preko interneta traže srpske devojčice od 11 i devojke do 25 godina: Plaćaju za njih 120.000 evra!

Prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima iz 2018. godine 76 osoba je bilo žrtva trgovine, dok je od njih 71 srpske nacionalnosti. Predatori vrebaju devojčice i mlade žene u uzrasnoj kategoriji od 11 do 25 godina starosti, dok pedofili plaćaju enormne sume za snimke nedozvoljene polne radnje nad decom od nekoliko meseci do tri godine.

To je najbrže rastuća grana kriminalne industrije i ubira profit veći od 152 milijarde dolara, na godišnjem nivou.

- Najveća problematika, a sa kojom se bori policija za visokotehnološki kriminal, jeste taj da ne postoji univerzalan profil trgovca. Ima ih od poljoprivrednika, sveštenika do lekara. Često su oni i te kako obrazovani, odlični su psiholozi i uglađeni manipulatori. Prema statistikama profil trgovca je pretežno muški, ali postoje i žene koje su bile u lancu trgovine ljudima, a kasnije postale i trgovkinje - kaže za Telegraf Aleksandra Urošević, predstavnica UNITAS fondacije.

Devojčice iz porodica koje su u lošijoj finansijskoj situaciji, u kojima je najčešće prisutna socijalna izolacija, iz porodica narkomana ili alkoholičara... To su, prema istraživanjima, najčešće žrtve.

- Poznata je činjenica da se jedna osoba, koja se kupi, otplati u roku od sedam dana. Vrlo je jasno onda zašto dolazi do same trgovine i zašto su motivisani da negde mapiraju našu decu na internetu. Prema podacima u Srbiji na društvenim mrežama u svakoj sekundi postoji 700.000 predatora, odnosno ljudi koji se bave trgovinom ljudima. Da li je to pedofil ili osoba koja vrbuje decu za seksualnu eksploataciju, za vršenje nekakvih kriminalnih radnji pod prinudom.... - objašnjava predstavnica UNITAS fondacije.

Kako Aleksandra kaže, prema nezvaničnim podacima, deca iz Srbije i Rusije su najskuplja na tržištu i cene ih za 120.000 evra zato što su "najčistija"!

- Trgovac na društvenim mrežama stupa u kontakt sa devojčicama od 11 godina i sa devojkama do 25. U tim godinama devojke odlikuju neki atributi koje trgovci mogu lako prodati. Ako se trgovac, detaljnim pregledom vašeg profila na Fejsbuku, zainteresuje za vas, on ima vašu celokupnu sliku, na osnovu fotografija, filmova i muzike, stvari koje objavljuje, interesovanja... Trgovci tada sklapaju profil osobe, da li je depresivna, šta joj nedostaje, kakvi su odnosi u društvu, porodici - ističe Aleksandra i dodaje da osnovni faktor koji čini dete ranjivim jestu nezadovoljene psihološka potreba za sigurnošću i pripadanjem.

Važne preporuke su:

- Neophodno je da profil svakog deteta/odrasle osobe, na društvenim mrežama, bude zaključan,

- Prijatelji na društvenim mrežama treba da budu isključivo osobe koje se poznaju,

- Dete ne treba da se taguje,

- Dete ne sme da se locira,

- Dete ne treba detaljno da opisuje vlastita interesovanja!

Šta je sajber jazbina?

- To je visoko organizovana kuća koju trgovci iznajmljuju kako bi na različite načine regrutovali decu koju izlažu seksualnom zlostavljanju ili fizičkom maltretiranju i seksualnom zlostavljanju. Tu se obavaljaju fotografisanja dece u raznim pozama ili snimci nedozvoljenih radnji sa maloletnim osobama, da bi se zatim taj materijal distribuirao preko "Dark web-a". Od nekoliko ovakvih fotografija ili snimaka, trgovac može biti finansijski osiguran za ceo život - ističe ona.

Domaćim medijima odjeknula je gnusna vest te 2018. godine da su u Bačkom Petrovom Selu uhapšeni austrijski državljani Georg Karl Suter i Brigita Sabo zbog zloupotrebe najmanje devet devojčica uzrasta od 11 do 14 godina. Njih dvoje su im za te fotografije i snimke, koje su distribuirali putem interneta, plaćali između 500 i 1.000 dinara.

Ali, nije to ono najgore!

Istragom je utvrđeno da su se pojedine devojčice fotografisale uz pristanak roditelja, koji su ih podstrekivali na to gnusno delo zarad finansijske koristi.

- Pedofili su svoj kriterijum potražnje spustili na dete od nula do tri godine. Ti snimci donose pedofilima najviše para - kaže Aleksandra.

Trgovina ljudima se, najčešće, krije iza oglasa za posao, modnih agencija, salona za masažu, eskort ili agencija za poslovnu pratnju, barova i striptiz klubova, studiranja u inostranstvu, a najveći prostor za vrbovanje žrtava predstavlja, zapravo, internet.

- Kada vidite da neko traži lepu i mladu osobu i da joj nudi dobru zaradu, to je apsolutno jasan znak da neko nekoga vrbuje. Kako da se javnost zaštiti u ovoj situaciji? Tako što istražite tu firmu koja vam se nudi, potražite je na APR-u, ukoliko postoji PIB i broj fiksnog telefona, onda je to legitimno poslovanje. Ali, kada ona nije registovana, a nudi veliku zaradu mladoj osobi, tada se pali lampica - dodaje predstavnica UNITAS fondacije.

Fondacija UNITAS zna da drži predavanja i u hotelima - kako prepoznati žrtvu i kako prepoznati osobu koja se bavi prostitucijom dobrovoljno i osobu koja je prinuđena da se bavi ovim poslom.

- Što se tiče prostitucije ona je, pored ulice, zapažena i u hotelima, gde i sami vlasnici imaju prihoda. Velika grupa brendiranih devojaka, koje na sebi imaju neki žig, dovoljan je znak da se radi o prinudnoj prostituciji - priča za Telegraf Aleksandra.

Ono što je nepromenjeno u Srbiji jeste ta stigma, da je reč o prostitutkama koje su dale svoj pristanak da se njihovo telo eksploatiše, da je reč o nemoralnim ženama, da su same krive, da su same tražile...

- Upravo zbog neprihvatanja društva, žrtve trgovine ljudima često se vraćaju svojim mučiteljima, odnosno trgovcu ljudima, jer je to jedina atmosfera i životni okvir koje ona poznaje i u okviru kojeg može da funkcioniše. Duše žrtava su životno amputirane. Zato im moramo pomoći da postanu negde ravnopravni članovi društvenog sistema - kaže Aleksandra Urošević.

Kako bi se ukazalo deci i mladima na ozbiljan problem koji vreba sa druge strane kompjutera, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, kao i UNITAS fond, u okviru projekta "Pametno i bezbedno", izdao je strip "Na mreži, a ne u mreži" u cilju prevencije od opasnosti na internetu i trgovine ljudima.

Ukoliko sumnjate da je vaše dete ugroženo, neko od bliskih ljudi ili vi, ukoliko postoje indicije o vrbovanju ili izloženosti bilo kakvom obliku online nasilja, odmah se obratite, pre svega policiji na 192, ali i Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj 19833, koji je povezan sa centrima za socijalni rad, sa domovima zdravlja, tužilaštvom...

(N.K./Telegraf.rs)