Ova bašta je mesto sreće za mlade u Srbiji sa teškoćama u razvoju: Njihovi snovi rastu upravo tu
Mladim ljudima sa teškoćama u razvoju potrebno je radno mesto na kojem će se osećati zadovoljno, korisno, srećno... Takvo mesto postoji u Beogradu i zove se udruženje "Naša kuća", ali je njegovim članovima preko potrebna naša podrška.
Naime, ovi mladi ljudi počeli su da rade u takozvanoj hidroponskoj bašti, jedinstvenoj u Beogradu, u kojoj proizvode biljke, salatu, začinsko bilje...
Za osobe sa teškoćama u razvoju, ova urbana bašta bazirana na hidroponskoj tehnologiji (biljke se gaje u vodi uz LED osvetljenje i u zatvorenom prostoru) znači novo radno mesto i ekonomsku nezavisnost.
Ipak, da bi nastavili da rade nešto zbog čega se osećaju samostalnije, korisnije i uspešnije, potrebno je da za baštu u kojoj rade, prikupimo oko 800.000 dinara.
Kako za portal Telegraf.rs objašnjava Anica Spasov iz udruženja "Naša kuća", novac im je neophodan za radove na instalacijama u bašti, postavljanje senzora, hidroponskih komponenti.
- Ti mladi ljudi su vrlo zadovoljni sobom, osećaju se lepo i korisno. Srećni su jer zarade novac za svoj džeparac, uspeju da obezbede sebi ono što vole. To su ljudi koji imaju želje, ideje, svoje ciljeve... A glavni od njih je da žive samostalno, jer ti mladi ljudi ne žele da žive sa roditeljima - navodi Anica.
Dušan (37) je jedan od članova "Naše kuće" koji još uvek živi sa roditeljima, a san mu je da se odvoji i živi samostalno. Dule radi u urbanoj bašti jer veruje da to može da mu donese veće šanse za ostvarenje njegovih snova.
Nekima od njih ovo je prvi posao. Nikola, koji ima 25 godina radi na proizvodnji kartonske ambalaže.
Uči kako da proizvede povrće u hidroponskoj bašti i uveća svoj budžet jer voli da putuje, te mu je dodatni novac je dobrodošao.
Naša sagovornica ističe i da je ideja njihovog udruženja da osnaže osobe sa teškoćama u razvoju, da ih podstaknu da postanu svesni svojih kvaliteta.
- Važno je da budu samostalniji, da se odvoje od roditelja. Moramo da mislimo o tome da jednog dana roditelji neće biti prisutni u njihovim životima ovim intenzitetom - napominje Spasov.
Kako priča, oni na svoj posao dolaze u 9 sati. Podeljeni su po poslovima na kojima se zadržavaju po dva sata, a onda prave pauzu.
- Svesni su značaja tog posla, jer to što oni proizvedu, neko kupi, ima neku vrednost. Svi oni, bez obzira na sindrom koji imaju, vrlo dobro znaju šta je hidroponija, kako funkcioniše ta bašta. Ta bašta je tehnologija budućnosti koja će našu planetu spasti gladi. Bez hemije i bez devastiranja zemljišta može da se obezbedi hrana za ljude, pored svih ovih klimatskih promena - objašnjava Anica i naglašava da je reč o sistemu koji sam za sebe može da funkcioniše, te da su proizvodi dostupni cele godine i kvalitetni.
Među onima koji rade u hidropolskoj bašti je Bata (35), a "Naša kuća" je mesto gde rado dolazi jer mu je novac potreban za novu gitaru i nastavak angažovanja u bendu "Bitlsi".
Ne želi da ode iz svoje kuće, jer kako kaže, nigde mu neće biti udobnije.
Tu je i Gorica (26) koja jedva čeka novu baštu i koja ističe da je rad u "Našoj kući" za nju radost.
Ona živi u kući sa troje drugara iz koje bi trebalo uskoro da izađe. Rad u kuhinji joj mnogo znači zbog finansiranja novog smeštaja. Povrće iz bašte rado koristi u kuhinji jer je ono zdravo i donosi joj dodatni prihod.
Akcija pod nazivom "Više od staklene bašte" započela je u ponedeljak, a završava se za 25 dana. Do sada je prikupljeno oko 120.000 dinara.
Za šta je sve potreban novac:
1. Radovi na instalacijama i infrastrukturi urbane bašte: 290.000 dinara
2. Postavljanje senzora u hidroponskoj bašti: 187.000 dinara
3. Hidroponske komponente (seme, kamena vuna, đubrivo, razni dodaci): 240.000 dinara
4. Skriveni troškovi: 50.000 dinara
UKUPNO: 767.000 dinara
Pomozimo ovim mladim ljudima da se ekonomski osnaže, budu samostalniji i srećniji zbog posla koji obavljaju.
Novac možete uplatiti putem tekućeg računa udruženja "Naša kuća" - 160-280781-81.
Video: Prvi fitnes treninzi za decu sa Daunovim sindromom i autizmom u Novom Pazaru
(D. Simić)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.