Dečja pesma iz Čitanke razbesnela roditelje: "Je li poslednji stih poruka da deca idu u rijaliti?!"

"Sad drugari ljušte fudbal, a ja note i solfeđa. Žigaju me jadni prsti, vrat i leđa"

Ovo je samo jedna strofa dečje pesmice iz Čitanke za drugi razred, koju je napisao Dragomir Đorđević, pod naslovbom "Ja sam bio srećno dete" (celu pesmu pročitajte na kraju teksta).

Preporučujemo

Na slici koja je prati prikazan je tužan dečak sa violinom, dok u pozadini motri ženska osoba...

Cela pesma prati njegovu "sudbinu" da bude vezan za instrument, baš kada mu se najviše igra. Tako mališan svira "tetki i susetki, babi, dedi, ujni, strini..." dok "tata smišlja svetsku slavu".

Usledila je hrpa negativnih komentara: "Pa ovo je vise nego strašno... To treba prijaviti"; "A na šta da uputimo decu? Rijaliti, razvrat, blud?", "Bruka i sramota"...

Dakle, poenta je - dok se neki roditelji svojski trude da decu nauče pravim vrednostima, ona odu u školu i u knjizi pročitaju pesmu koja govori o tome da je nestašluk i ulica lepše mesto za odrastanje.

Međutim, ne misle svi tako. Bilo je malo komentara i koji su ove strofe pohvalili.

Ako još jednom pročitate pesmu, možda ćete se i zapitati kakvo detinjsvto je zaista lepše i treba li roditelji uvek da insistiraju na isključivom razvoju talenta koji primete kod deteta ili pak žele da ga primete.

- Pesma je lepa, duhovita, brzog ritma, dobrog metra, slikovita - sve što pesma za decu treba da bude. Nad čim se zgražavaju ovi zgranuti!? Ona nosi i jednu istinu koja važi za mnoga detinjstva: roditeljska ambicija koja dete nervira i opterećuje. Pa koliko je onih iz ranijih prioda u kojima se iz dečjeg ugla gunđa na roditeljske zahteve kad je u pitanju ishrana, higijena, škola, ponašanje. Volela bih da znalci iznad obrazlože u čemu je tačno ovde problem - jedan je od komentara.

- Humor ljudima, pa i deci, pomaže da prevaziđu stres i pritisak. To je u redu. Ta ideja o bezbrižnom detinjstvu je temelj haosa današnjeg društva. Decu ne valja prezaštićavati. Treba da osete ono što osećaju i roditelji. Nekada je teško, ali moramo da prosto uradimo pravu stvar. I najčešće je teško samo dok se počne. Koliko znam sebe i koliko imam iskustva sa svojom decom, to je cela suština. Uostalom, zašto moram da teram decu? Zato što moram da teram i sebe. Deca su lenja- na mene! Pesma je dakle upravo dobra karikatura. Jer ipak radimo ono što volimo. A ima doduše i baš ovakvih porodica, kojekakvih istripovanih, nabeđenih i ostalih snobova. Ali to je neka druga priča - piše neko na društvenim mrežama.

Šta je poruka?

Ipak, pitanje je koliko deca mogu da razumeju kritiku iskazanu u pesmici. To su ipak školarci u drugom razredu. Pošto pesma nema neku poruku na kraju, detetu može da se učini da je odricanje zarad nekog talenta zaista uvek samo muka.

Da pesma govori o tome kako neka devojčica ili dečak neće da jedu povrće, kako im je to teško i mučno, ali onda doktor kaže da su zdravi kao dren, dete bi shvatilo poentu odricanja.

Čini se da je ova dečja pesmica, ipak, dobra - ali možda prikladnija za udžbenik koji bi čitali tata i mama.

"Ja sam bio srećno dete"

Ja sam bio

Srećno dete

O kome se

Mnogi brinu

Dok mi nisu

Jednog dana

Kupili tu

Violinu.

Sad drugari

Ljušte fudbal,

A ja note i solfeđa

Od vežbanja

Žigaju me

Jadni prsti,

Vrat i leđa

Sviram tetki

I susetki

Babi, dedi,

Ujni, strini,

Znoj se s moga

Lica cedi

Svi me zovu

Paganini

Tata smišlja

Svetsku slavu

Ja tu nemam

Šta da brinem

Iz dvorišta

Čujem ciku

Ali ne smem

da prekinem,

Kako koja

Zora svane

Mrzim svaku

Tvoju žicu.

Violino, moj dušmane

Baš za ovaj poslednji stih su se roditelji "uhvatili", kažu - ako je violina dušmanin, je l' to znači da je rijaliti prijatelj?

Šta vi mislite o pesmi? Odgovore ostavite u komentarima.

Kako je sviranje violine predstavljeno u Žikinoj dinastiji:

(M. B.)