Vaspitačica u beogradskom vrtiću terala dečaka da se skine go, slučaj završio pred sudom u Strazburu

Slučaj mučenja deteta u jednom od beogradskih vrtića, koji se dogodio još 2012. godine, stigao je čak i do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, ali ni nakon njegove presude nije stavljena tačka na ovaj incident.

Naime, iako je sud u Strazburu nedavno prihvatio predstavku povodom događaja gde je I. Đ., tada sedmogodišnji dečak, 2012. mučen u beogradskom vrtiću, kada mu je vaspitačica naredila da se skine go i tako sedi pred drugarima iz grupe, zbog čega se Srbija obavezala da mu na ime nematerijalne štete isplati 7.500 evra, naša zemlja isplatila je dečaku znatno manji iznos.

Preporučujemo

Loš obračun svih onih koji su učestvovali u ovom slučaju ili svesna namera da se "uštedi" na izmučenom detetu, pitanje je koje njegov punomoćnik postavlja posle odluke međunarodnog suda.

Nemili događaj, zbog kojeg će Srbija ostati zavedena kao jedna od retkih država koju je Evropski sud upisao u spisak zemalja u kojima je zabeleženo mučenje deteta, a da se ono nije dogodilo tokom ratnih dejstava, odigrao se 18. aprila 2012. u vrtiću Predškolske ustanove "Dečji dani".

Vojin Biljić, punomoćnik mučenog dečaka, prepričava sa čim se sve suočio na putu da za I.Đ. izdejstvuje isplatu nematerijalne štete zbog onoga što je doživeo kao predškolac.

foto: pixabay.com

- Vaspitačica je tog dana oko 13.30 sati naredila dečaku da se pred ostalom decom skine go. Posle ovakvog njenog zahteva, mališan je počeo da plače i obećava joj da nikada više neće pogrešiti. Kako on nije prihvatao da je posluša, vaspitačica je njegovom drugaru rekla da mu naredi da se skine, ali je dečak to plačući odbio. Vaspitačica je bila uporna, pa se I.Đ. u jednom trenutku delimično skinuo, posle čega je molio vaspitačicu da se ne skida dalje. Ona je, ipak, bila izričita u svojoj nameri, pa se dečak skinuo. Tako nag sedeo je pred decom iz svoje grupe punih 15 minuta - prepričava ovaj događaj advokat Biljić.

Pošto su se roditelji pobunili zbog odnosa pedagoškog radnika prema njihovom detetu, vaspitačica je dobila otkaz, a PU "Dečji dani" su protiv nje podneli krivičnu prijavu. Prema saznanjima dečakovog zastupnika, vaspitačica nikada nije osuđena zbog onoga što je uradila. Uvidevši da se njihova zaposlena ponašala neprofesionalno, nadležni u PU "Dečji dani" roditeljima su ponudili naknadu od 800.000 dinara. Roditelji prihvataju predlog i potpisuju ga. Međutim, predškolska ustanova im ne isplaćuje dogovorenih 800.000 već 250.000 dinara.

- U dogovoru sa prevarenim roditeljima, odlučujemo da Prvom osnovnom sudu podnesemo zahtev za naknadu nematerijalne štete i tražimo da se utvrdi da je dečak mučen pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava koji ovakva postupanja prema deci smatra njihovim mučenjem. Ne ulazeći u suštinu problema i uz to praveći niz grešaka u postupanju, sudija je odbila našu tužbu. Međutim, Apelacioni sud uvažava naše žalbe, ukida odluku prvostepenog suda i predmet vraća na ponovno postupanje. I u ponovljenom postupku, sudija odbija naš zahtev, a mi ponovo ulažemo žalbe na ovu odluku. Apelacioni sud, međutim, ovoga puta preinačuje presudu i dosuđuje 250.000 na ime naknade štete, ali odbija naš zahtev da se utvrdi da li je dete mučeno - kaže Biljić.

Foto: Foter/Flickr/SalFalko

S obzirom na to da je ova presuda bila pravosnažna, advokat je, ponovo u dogovoru s roditeljima, Vrhovnom kasacionom sudu podneo zahtev za reviziju postupka navodeći da je u konkretnom slučaju reč o kršenju osnovnih ljudskih prava. Istovremeno sa pomenutim zahtevom, punomoćnik dečaka je podneo i ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje. I zahtev za reviziju i ustavna žalba su odbijeni, čime su se stekli zakonski uslovi za obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava.

- Sud u Strazburu prihvata našu predstavku i utvrđuje činjenično stanje u kojem se, pored činjenica kako se događaj odigrao i koje su njegove posledice bile, konstatuje da je predškolska ustanova dečaku isplatila 2.100 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i da mu je isti iznos na ime nematerijalne štete, isplatio nadležni domaći sud. Videvši da je predstavka prihvaćena, država nam je ponudila poravnanje, odnosno da nam na ime nematerijalne štete isplati 7.500 evra s tim da će iznos biti umanjen za onoliko koliko je dečaku već isplaćeno po osnovu naknade nematerijalne štete. Uz ovih 7.500 evra, državno pravobranilaštvo nudi i da mu se posebno isplati 500 evra na ime sudskih troškova - navodi zastupnik mučenog deteta.

Roditelji na predlog advokata prihvataju ponuđeno poravnanje i potpisuju ga.

- Prema jednostavnoj računici, država treba da isplati oko 3.300 evra, odnosno 7.500 minus dva puta po 2.100 koliko mu je do tada isplaćeno. Međutim, država mu uplaćuje "samo" 2.367 evra - kaže Biljić.

Utvrđujući kako je došlo do umanjenja isplaćenog iznosa za 1.000 evra, zastupnik dečaka saznaje da je državno pravobranilaštvo, pre isplate, od PU "Dečji dani" tražilo informaciju koliko je novca ona uplatila dečaku i da su im oni odgovorili da je reč o 3.500, a ne o 2.100 evra.

- U tih 3.500 evra oni su uračunali troškove postupka koji su detetu refundirani na ime advokatskih troškova i plaćene sudske takse i nemaju nikakve veze s naknadom nematerijalne štete, zatim troškove na ime kamate zato što su kasnili sa izvršenjem presude, a potom i troškove izvršnog postupka. Da je Srbija pravna država, tu razliku za koju je dečak uskraćen, trebalo bi da plate ljudi iz predškolske ustanove jer su oni doveli do postupka. Ovo je, koliko je meni poznato, prva presuda koju Srbija nije izvršila - zaključuje punomoćnik maltretiranog deteta.

(Telegraf.rs/ Politika)