Zorica je sanjala da mora da izveze Bogorodicu u zlatu, iako nikad iglu nije držala - dar je bio tu
Neobičan splet okolnosti naveo je Zoricu Aleksić iz Zrenjanina da počne da se bavi ručnim radovima - zlatovezom i slikanjem na svili. Za svoje radove osvajala je brojne nagrade i priznanja,a njene slike Bogorodice na svili nalaze se i u najudaljenijim mestima na svetu. Trenutno ova Zrenjaninka veze Miroslavljevo jevanđelje.
Radni vek provela je radeći u banci, ne sluteći šta će joj sudbina bukvalno staviti u ruke. No baš su joj, kaže, ručni radovi pomogli da prebrodi najteži period u životu, piše portal I love Zrenjanin.
- Ovim se nikada nisam bavila dok nisam otišla u penziju i to tek u najtežim trenucima u mom životu, između dve operacije. Da bih smirila sebe i svoj strah jednostavno sam počela da radim zlatovez. Zlatovez je izuzetno težak, zavisno od toga na kom se platnu radi. Peškiri se vezu minimum dva meseca. Najduže sam radila peškir dimenzija pola metra puta dva metra i trideset. Za to mi je trebalo četiri i po meseca. Svaki dan sam radila po osam sati najmanje - počinje priču Zorica Aleksić.
A priča o tome zašto je od svega izabrala baš zlatovez tera suze na oči.
- Ja sam sanjala da treba da počnem to da radim. Ustala sam ujutru i mama me je pitala šta mi je. Ja sam joj rekla da sam sanjala da treba i da bi bilo dobro da radim Bogorodicu u zlatovezu. Ona mi je rekla "pa radi“. Ja sam pitala kako da radim, kad ne znam da vezem. Bogorodicu sam jedino videla na ikonama. Ona mi je rekla: "Ne znam, idi do grada, nađi konac, nađi materijal“. Nabavila sam materijal, došla kući i nisam znala šta dalje. Skinula sam sa interneta sliku, otišla do kopirnice i uveličavala je, sama istrukovala i krenula sam da vezem. Verujte mi bez i jedne greške sam to uradila. Otada nisam stala - objašnjava ona.
Uradila je, kaže, dosad tri-četiri Bogorodice na platnu i jednu na tkanici, specijalno za takmičenje.
- Na takmičenjima sve mora da bude ručna izrada, čak i porubi. Žiri sve gleda i pregleda. Radovi za inostrana takmičenja ne smeju da imaju ni klasičnu čipku. Zlatovez se od običnog veza razlikuje po lepoti, mada i običan vez je jako lep i može da se radi na više načina i u više boja. Zlatovez se radi samo zlatnim koncem i to sa srmom. Jako je teško, jer se konac lomi i osipa. Za zlatovez sam dobila nivo nagradu. To je nagrada iznad prve i to na međunarodnom takmičenju. To mi je jako drago i ponosim se time - dodaje Zorica.
Motive koje je radila u zlatovezu Zorica je nalazila na internetu, ali i u starim časopisima, i korigovala kako je njoj odgovaralo.
- Ne kako mi je najlakše, nego najteže, jer se svuda na takmičenju traži da rad bude što teži. Imam zlatovez za koji sam šemu dobila iz našeg muzeja u Zrenjaninu. To je šema kape zlatare koju su nosile devojke i udate žene. Jedna šlajfna kape zlatare je dugačka 70 centimetara. Kada se žena porodi, kada dobije prvo dete onda se ta šljafna skraćuje na 35 centimetara. Na taj način se zna razlika između devojke i udate žene. Ostale šeme sam sama pravila, pa i za Bogorodicu. Mustre iz manastirskih motiva sam skidala sa interneta - kaže Aleksić.
Mađu svojim radovima i sama ima favorite.
- Meni je jako drag peškir krune srpskih vladara i skipta Cara Dušana. Tu šemu sam našla iz manastira Lesnov iz Severne Makedonije. Radila sam i sliku u zlatovezu. To mi je poslao moj prijatelj sa fejsbuka, kojeg nikada nisam upoznala. Rodom je iz Botoša, a sveštenik je u Argentini - objašnjava ona.
Većinu peškira koje je Zorica izvezla u zlatovezu poklonila je njoj dragim ljudima.
- Na Fejsbuk sam stavila nekoliko peškira, jedan je bio peškir Presvete Bogorodice na tkanici. Zvala me je žena telefonom i pitala koliko košta, treba joj za krštenje. Rekla sam da ne znam koliko bih naplatila i da ćemo se čuti kad razmislim. Rad na tkanici je po meni najteži i najkomplikovaniji. Mama me je pitala neću li valjda stvarno da prodam taj peškir i rekla mi je da ga ostavim u kući, jer je najlepši moj rad.
- Nakon toga me je zvala ćerka moje sestre i rekla mi je da krsti dete i da me zove na krštenje. Pitala me je da li imam peškir za krštenje za njenog sina. Ja sam rekla da imam. Taj peškir sa Bogorodicom sam sam sačuvala. On je ostao u porodici, korišćen je na Reljinom krštenju, a ženi koja me je zvala sam se izvinila i rekla sam da je peškir našao svoje mesto. Od svega mi je najdraže to što moji najbliži vrednuju moj rad. Daju mi podršku. Znam da će sestričina to čuvati. Najveći kritičar mojih radova, ali i najveću podršku mi daje moja mama - dodaje ona.
Kada je svoj rad sa zlatnim koncem usavršila naša sugrađanka je pronašla novi izazov.
- Odlučila sam da krenem nešto teže da radim. A to je Miroslavljevo jevanđelje. Gost udruženja "Dositej" bila je gospođa Biljana Ećimović, koja Miroslavljevo jevanđelje radi u Beogradu. Donela mi je šeme Miroslavljevog jevanđelja i naučila me kako - kaže Aleksić.
- Krenula sam da radim Miroslavljevo jevanđelje. Kod kuće imam jednu stranicu, ostale su poklonjene. Ovu koja je ostala neću nikome pokloniti. To je 166 stranica jevanđelja koju je Putin vratio kod nas kada je bio ove godine. Ja sam je odštampala i krenula sam da vezem. Potom sam uzela i uradila sam naslovnu stranicu Dušanovog zakonika. Teško je bilo to raditi. Sav ispis i sve šupljine je trebalo popuniti da se ništa ne pogreši. Različitu vrstu konaca sam morala da koristim. To sam zdušno radila, jer me to smiruje. Trenutno vezem naslovnu stranicu Miroslavljevog jevanđelja i kada ona bude gotova ove tri jako vredne stvari ću uramiti i ostaviti u svojoj kolekciji da ih imam - objašnjava ona.
Miroslavljevo jevanđelje je specifčan dokument. On svedoči o našoj kulturnoj baštini i mora da se radi po strogim pravilima.
- To je najlepše pisano staroslovensko pismo i ono ima veliku vrednost. Ja želim da to ostane i da se sačuva bar nešto od tih stranica. Miroslavljevo jevanđelje se čuva u muzeju, ali ovo je nešto drugo. Dosta slova sam naučila da čitam vezući ovo. Kada ne mogu da spavam, ja uzmem i ovo radim. Uživam u tome. Imaš svrhu, pohvališ se, neko to vrednuje, neko ceni… Ja sam ovo izlagala u muzeju, zajedno sa radovima članica udruženja „Dositej“, čija sam predsednica i mi smo dobile nagradu Kraljevske akademije naučnika i umetnika za očuvanje kulturne baštine - kaže Aleksić.
Osim zlatoveza i toga što veze Miroslavljevo jevanđelje Zorica Aleksić se oprobala i u slikanju na svili.
- I na svili slikam Bogorodicu. Prva Bogorodica na svili koju sam uradila je otišla u Jerusalim i nalazi se na pokrovu presvete Bogorodice. Ja u Jerusalim verovatno nikada neću otići zbog finansija, ali iza mene stoji trag tamo. Jedna naša Zrenjaninka mi je pre mesec dana rekla: "Zoko, bila sam u Jerusalimu. Kada sam ušla u crkvu videla sam Bogorodicu koju si ti radila i počela sam da plačem". Tu Bogorodicu će videti milioni turista koji tamo dolaze i drago mi je jer tamo piše Zorica Aleksić, Zrenjanin, Srbija - objšanjava ova žena.
Radove Bogorodice na svili Zorica je, takođe, poklanjala.
- Kad me pitaju koliko košta, ja kažem ne košta ništa. Samo mi čitajte molitvu za zdravlje, zato što sam imala tri neprijatne operacije. Bogu hvala, ja sam sada ovde, radim ovo. Uživam u tom radu. Drago mi je da će nešto ostati iza mene. Da će milioni turista to videti. Možda će se neko i diviti tome što sam uradila - zaključuje na kraju razgovora Zorica Aleksić, penzionerka i predsednica udruženja žena "Dositej".
Video: Nenad je poslednji parfemdžija u Srbiji i još čuva tajne svog zanata
(Telegraf.rs/I love Zrenjanin)
Povezane vesti
Keks padao iz aviona iznad Zrenjanina
Detalji nezapamćenog horora u školi u Zrenjaninu: Pronašli mladića obešenog o koš na igralištu
Telo momka pronađeno u dvorištu škole u Zrenjaninu: Istraga u toku, nema nastave
<% post.title %>
Novi detalji jezive nesreće kod Zrenjanina, kobni sudar golfa i opela: Muškarac poginuo na licu mesta
Video: Petar Benčina igra lik Bogdana: Glumac o filmu "Volja sinovljeva", saradnji sa bratom Igorom
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Avioni će sutra nad delom Srbije izbacivati KEKS: Evo zašto i šta da radite ako dođete u kontakt sa tim
"BLIC" SAZNAJE V.d. direktora novosadskog gradskog saobraćajnog uhapšen kao član BALKANSKOG KARTELA
"Videla sam vest o nesreći na Adi Huji i pomislila hvala Bogu što moja deca nisu tamo. Onda sam saznala NAJGORE" Potresna ispovest majke vaterpoliste Nemanje (18) koji je sa društvom sleteo automobilom u Dunav (FOTO)
Toni
Zlatne ruke, ziva bila sto pet pa opet.
Podelite komentar
Aska
To se zove sila bozija
Podelite komentar
Veca
Svaka vam cast nek vas dragi Bog cuva !
Podelite komentar