Ispovest Anđelke Bojović: Zbog Nikoline smrti nisam ista, ne znam da li će Luka hteti da se sveti

Čuvena beogradska slikarka, Anđelka Bojović, koja je bila u jednom mandatu dekan Fakulteta likovnih umetnosti otkrila je da je bol za sinom Nikolom Bojovićem, koji je ubijen u aprilu 2013. godine, potpuno promenio njene poglede na život, a da tugu za njim leči odgajajući njegovu decu.

U potresnoj ispovesti ona je otkrila i da je njen stariji sin Luka, koji se smatra naslednikom "zemunskog klana", vreme u španskom zatvoru, gde služi kaznu od 18 godina, provodi slikajući.

Preporučujemo

Anđelka je govorila o tragičnim događajima koji su zadesili njenu porodicu; Foto: flu.bg.ac.rs

Smrt deteta

- Ja sam Luku savetovala da piše o susretima u zatvoru, jer tamo cirkulišu najrazličitiji karakteri sa različitim ljudskim sudbinama. Međutim, olovke su po zatvorskim pravilnicima zabranjene. Na moje iznenađenje, počeo je da slika. Poslala sam mu jedan priručnik za slikanje. On je napravio fantastične stvari. Rekla sam mu: "sine, samo slikaj i radom ćeš mnogo toga naučiti i svoju ličnost ćeš tako unapređivati". On je perfekcionista i uporan čovek. Psihički je jako stabilan i skroz se sačuvao, to mi je najvažnije - rekla je Anđelka.

Na pitanje da li razgovaraju o budućnosti i da li se plaši da će Luka po izlasku želeti da osveti brata, ona je slegla ramenima...

- Ne znam šta će kad završi. Važno mi je samo da je živ i zdrav. Verujem da smo svi propatili mnogo, a zadovoljni smo što su počinioci Nikolinog ubistva osuđeni i mahom je zadovoljena pravda. Nikada neću razumeti taj soj ljudi, taj ljudski otpad. To su zveri koje bacaju rukama pet kada ubiju čoveka i ljube se - ogorčena je ona.

Luka Bojović služi zatvorsku kaznu u Španiji; Foto: Profimedia/AFP

Anđelkin mlađi sin Nikola ubijen je nedaleko od kućnog praga pre šest godina. Kako kaže, prvih godinu dana je mrzela ceo svet i sklanjala se od ljudi jer je morala da odboluje u miru.

- Najstrašnije što može da se dogodi jednom čoveku, desilo se meni. U životu majke koja izgubi dete ništa više nije isto, sve se menja. Bila sam pala do dna, a onda su me trgli rečima: "Pa čekaj, ti imaš još dvoje dece. Imaš Luku i imaš Mariju i unučiće". Onda sam se trgla i suzu nisam pustila, a ja na saznanje da ga više neću videti i da ga nema i ne pristajem. Na život, to kad preživiš, ako preživiš, počinješ da gledaš mnogo blagorodnije i postaješ čovek koji čini dobro i tako se spasava. Razvila sam filozofiju da treba da živim umesto Nikole, jer dok živim ja, živeće i on - priča Anđelka.

Nikola Bojovič ubijen je 2013. godine; Foto: MUP Srbije

Ona svaki dan prolazi pored mesta gde je Nikola zverski ubijen, prekrsti se i pomisli na njega.

- U dubini duše mislim kako će moje sunce, moj Nikola, jednog dana kod mene doći. Reći ćete da se tako samo zavaravam, ali zašto da to ne radim ako je to potrebno za moj opstanak?! Živim za to da mislim na njega i da gledam njegovu decu umesto njega - kaže ona.

Sumnja se da je ovo bio deo osvete Luki; Printskrin: Youtube/Yugo Gangster

Sa Vukom je nestao i deo mog života 

Istakunta slikarka prisetila se i vremena koje je provela sa suprugom Vukom Bojovićem, pokojnim direktorom zoološkog vrta.

- Vuk i ja smo krenuli od nule. Ništa nismo imali, a uzeli smo se u velikoj ljubavi, u želji da ćemo zajedno stvoriti sve! To je bilo vreme kada je bilo normalno graditi sve ispočetka. Dok smo se kućili, iako trudna, išla sam peške da bih uštedela pare od autobuske karte, da bismo kupili nož, koji je koštao kao ta karta. Sa Vukovom smrću nestao je i jedan moj deo života. Tokom naše veze, Vuk me je naučio da on ima deo života samo za sebe. Strategija da ga ne jurim, jer bih u tome samo izgubila sebe, pokazala se kao ispravna - kaže Anđelka.

Anđelkina i Vukova ljubav bila je velika; Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

U slikama su moje emocije

Govoreći o slikarstvu, Anđelka kaže da slike voli da prodaje ljudima koje poznaje kako bi znala gde su, da može opet da ih vidi.

- U svakoj slici sam ostavila deo sebe, deo emocije, deo svoje muke i bola ili deo sreće. Sećam se da sam tokom bombardovanja slikala neke crvene usne i mnogo sam se mučila da ih završim. Nije išlo sve dok u pola 10 uveče nisam čula da kreću iz Avijana ka nama. Počela sam krvnički da psujem i pritegla sam neku karmin crvenu tubu i u sekundi završila usne. U magnovenju iz očaja i nemoći što nas bombarduju sam isprovocirana da stvaram - kaže Anđelka.

(Telegraf.rs/Srpski telegraf)