Učiteljica Zorana (54) se lečila godinama, a sada je svetska šampionka. Otkrila nam je svoju tajnu

Dvadeset godina bavljenja učiteljskim poslom, osam godina amaterskog bavljenja fitnesom i brojna interesovanja. Ja ne krijem godine, kaže Zorana Mitrović za Telegraf (54), a i zašto bi. Ženi duge, crne kose i vitkog, izvajanog tela nikada ne biste dali toliko godina. Ova Pančevka je svetska šampionka u IBFF organizaciji, Međunarodnoj federaciji bodibildinga i fitnesa.

Lečenje 

Iako sam mislila da ćemo pričati samo o profesiji učiteljice i fitnesu, ispostavilo se da iza svega stoji još jedna priča. Ona o lečenju. Za sebe kaže da se oduvek bavila nekim vidom sporta, pa tu nabraja karate, trčanje i košarku, ali se ozbiljno posvetila fitnesu posle perioda lečenja od hipertiroidizma. Imala je puls 120 u minuti, a lečenje se zasnivalo na beta blokatorima, da bi se umirilo srce.

- Sve je prošlo bez operativnog zahvata, ali je svejedno bilo jako teško. Tada sam počela da se interesujem za zdraviju ishranu. Lečenje je iziskivalo mirovanje i usporavanje metabolizma. Svi nutrijenti tada sporije sagorevaju - priča Zorica Mitrović za Telegraf.rs - Ja se nikada nisam mirila s tim da sam pacijent, pa sam počela da istražujem koje namirnice su dobre za mene. Lečenje je trajalo dve do tri godine, pa čovek mora da bude veoma strpljiv, a jako je dug i period izlaska iz terapije.

Kada joj je lekar rekao da će joj otvoriti bolovanje, kako kaže, nije pristala, jer se nije mirila s tim da je pacijent.

Nisam smela na ulicu bez lekova

- Kad sam izašla iz tih terapija, ja sam imala negde 45, 46 godina i imala sam jednu opštu nesigurnost u sebe, da li je sad meni dobro zato što sam ja pila četvrtinu tabletice svaka tri dana, da li ja bez toga mogu ili ja bez toga ne mogu. To je kao neka zavisnost u glavi, ja nisam smela da izađem na ulicu bez tog lekića u torbi. Imala sam neki strah od toga da budem bez lekova. Moje srce je bilo opterećeno viškom kilograma nastalim usled usporavanja metabolizma. Moje srce nije bilo tako jako, plašila sam se da ne dobijem infarkt - priča Zorica.

Mislila sam da neću moći da izdržim ni 5 minuta na traci

I tako je polako u ishranu uvodila sve što je dobro za ubrzavanje metabolizma i krenula da jača svoj srčani mišić, kako kaže, da ga bilduje na traci. U komšiluku je pronašla mali fitnes klub i tu je počela.

- Jao, ja sam mislila, da neću moći da izdržim pet minuta nekom normalnom brzinom. Pet minuta na traci, pa 15, pa sam videla da mi jeste teško, ali nisam odustajala. Sebi sam zadala da svaki put ili duže izdržim vremenski ili da povećam brzinu ili nagib. Stalno sam pred sebe postavljala neki novi izazov, sebe uveravala da ću ja to sve izdržati i da je sve u redu. Odatle ja u fitnesu, kao jedan rekonvalescent, u kom sam se posle našla kao promoter tog sporta u mom gradu. Posle nisam ni izlazila na takmičenja, jedno dve, tri godine, nisam imala ambiciju da se takmičim. Ja se isključivo, od samog početka, i dan danas takmičim sa samom sobom. Ponosna sam kad stanem i rekapituliram taj period od nekih sedam, osam godina iz jednog onakvog stanja do sadašnjeg stanja, jesam ponosna, ali tu kraja nema. Uvek sebi zadajem nove ciljeve, nove izazove, nove zadatke - otkriva Zorana.

- Nikada nisam apsolutno sobom zadovoljna. Bavljenje fitnesom i bavljenje sportom, ja sam uvek gledala kao bavljenje samim sobom i tu uvek ima posla, ako smo iskreni i samokritični. Sam osećaj uspeha, ja nisam pričala o tome šta radim, nisam time mahala, ali ljudi su primećivali, ja sam želela da svoj život živim bez lekova. Ja nisam pristala na to da budem nečiji pacijent, ja sam prvo zdrava u glavi i zato sam na jednoj raskrsnici u svom životu odlučila da krenem putem fitnesa - kaže ona.

Hrana nije ugalj da se utovaruje

Ishrana ne može da bude samo stvar tradicije i navike, smatra Zorana. Hrana nije ugalj pa da se utovaruje, hrana je lek, ali može da bude i otrov. Naš organizam se bori, šalje nam signale, pa se tamo gde smo najtanji desi nešto neželjeno.

- Želela bih da ukažem zreloj generaciji put ka ovim zdravim vrednostima. Bavljenje sportom je sve neophodnije, posebno na pragu četvrte decenije. Jedini lek protiv starenja organizma na ćelijskom nivou jeste fizička aktivnost i izbalansirana ishrana - kaže ona.

Učiteljica tu gde je počela kao đak

Sport i sve prednosti bavljenja bilo kojim sportom ova učiteljica se trudi da prenese i na decu koju podučava. Zorana Mitrović 20 godina radi u Osnovnoj školi "Stevica Jovanović" u Pančevu. Trenutno ima generaciju "drugaka". Iako potiče iz porodice prosvetnih radnika, njeni roditelji su želeli da se ona ne bav istom profesijom, već da se ostvari na drugom polju. Završila je srednju arhitektonsku školu, pa upisala Arhitektonski fakultet, od kog je odustala i upisala Pedagošku akademiju, a kasnije i Učiteljski fakultet. Kako kaže, emotivno je veoma vezana za ovu školu, jer je to škola koju je i sama pohađala.

- U nju sam ušla sa sedam godina, veličanstven je bio osećaj ući u školu, ali u jednoj novoj ulozi. Svaki kutak, svaki prozor, zid, da su mogli da govore, mnogo bi priča ispričali. Susrela sam neke bivše nastavnike koji su me toplo dočekali. Ništa mi nije bilo teško, ne mogu da vam opišem sa kakvim elanom sam počela svoj posao. Onda sam uz rad završavala i Učiteljski fakultet, koji se tih godina i osnovao i mnogo nas je radilo i studiralo - priča Zorana.

Kako kaže, trudi se da svoje đake spremi za život, jer škola nisu samo kreda, tabla, knjiga, klupa i "sedi pravo i ponavljaj", reprodukuj.

- Trudim se da ih pripremim da umeju da uče, da umeju da misle, da budu funkcionalno pismeni, da budu kompetentni, da rade na sebi doživotno. Trudim se da projektujem ljude za budućnost. Ne možemo se baviti decom, metodama kojima su se naši učitelji bavili nama. Neka zanimanja kojima će se oni baviti i ne postoje. Moramo biti vizionari. Moramo da ih osvešćujemo da oni budu akteri, a mi režiseri, mentori, pomagači... - navodi Zorana.

Prema njenim rečima, sa još jednom koleginicom decu sprema za različita sportska takmičenja.

Priprema decu za Sportske igre mladih

- Od pre dve godine ja pripremam decu za Sportske igre mladih. Prošle godine u igri Između dve vatre, ekipa Drim tim sastavljena od mojih đaka i drugih četvrtaka, pobedila je na gradskom nivou, a na finalnom, državnom prvenstvu prošle godine postali su vicešampioni Srbije. Za jedan poen im je pobeglo prvo mesto. Bili su strašno veliki favoriti. Od mojih bivših đaka najuspešniji je mladi šahista Marko Milanović, višestruki šampion Srbije i Evrope. Ponosna sam na moje mlade fudbalere koji su u Crvenoj zvezdi, na atletičare. Moji đaci su stimulisani da se bave sportom, učim ih da nije najvažnije pobediti - priča nam ova učiteljica.

Kako kaže, ne bi želela da zvuči neskromno, ali ima mnogo talenata. Svira tri instrumenta, bavila se arhitekturom, likovna umetnost joj je pasija, a iza nje su i dve samostalne izložbe slika.

Uz sve to, planira u budućnosti da se bavi i dizajniranjem kostima za nastupe fitnes takmičarki, jer je, kako kaže, to skup sport.

Dešava se da kupi haljinu za nastup, pa je onda sama dorađuje i menja. Sama sebi je modni kreator, stilista, šminker. Za jedno putovanje joj bez takvih "sitnica" treba i do 1.000 evra. Sledeća putovanja koja planira su u Moskvu i Južnu Afriku.

Ovu učiteljicu-fitnes takmičarku upoznali smo na nedavno završenom Sajmu knjiga, gde je učestvovala na promociji dela "Leksikon stvaralaca u preduniverzitetskom obrazovanju".

Ove godine je na Slovenija open, osvojila prvo mesto, po prvi put u kategoriji Miss sport model u organizaciji IBFF, u italijanskom Tarantu je ove godine bila prva u kategoriji Miss fitness model masters 50+, ali broj nagrada, kaže, i nije toliko bitan, jer se ona najviše takmiči sa samom sobom. Na ostale takmičarke ne gleda kao na konkurenciju, jer se toliko lepo druže, da jedva čekaju priliku da se ponovo vide.

- Kad stanete na liniju, to je jedan poseban osećaj, nema bolesnog rivalstva. U ovom sportu nema rezultata preko noći - kaže Zorana.

Ona je inače i ambasador IBFF organizacije, pa je predložila da se uvedu i dečije kategorije.

Zoranina tajna

Ujutru, pre jela, čim ustane, Zorana popije sedam decilitara mlake vode. Tako se, kaže, izbacuju toksini, spušta se pritisak, pokreće metabolizam... U vodu može da se doda đumbir, med, malo limuna, a i ne mora, može da se pije i zeleni čaj.

- Imam još puno posla na sebi, imam tek 54 godine - poručuje Zorica.

(J. Vučić/j.vucic@telegraf.rs)