Karađorđe i Obrenović u istom manastiru rešavali sudbinu Srba: Ovde su sahranjena Miloševa deca

 
  • 0

Tu su odrastala i srpska muška deca, kako ne bi bila odvedena u janjičare

Jedino mesto u Srbiji gde su se “Bogu i narodu” zaklinjali i knez Miloš Obrenović i vožd Karađorđe jeste manastir Vraćevšnica, koji se nalazi 20 kilometra od centra Gornjeg Milanovca. Smešten u gustoj šumi i skriven od pogleda nije bio laka meta za Turke, pa su tu odrastala srpska muška deca, kako ne bi bila odvedena u janjičare.

- Vožd Karađorđe je 1812. godine ovde sazvao Skupštinu na kojoj su objavljeni zaključci Bukureštanskog mira, a čemu je prisustvovao i konzul Ivelić, izaslanik ruskog kralja Aleksandra. Narodne vođe dobile su orden, časni krst, a Karađorđe lentu Svete Ane - rekla je za RINU, monahinja Irina koja u Vraćevšnici boravi od 1956. godine i dodaje da se upravo u ovom manastiru često rešavala sudbina srpskog naroda.

Karađorđe i Miloš, Vraćevšnica čuva istoriju Manastir Vraćevšnica, Foto: RINA.rs

- Na veliki praznik, Cveti, knez Miloš je ovde okupio vojsku, svi su bili na noćnoj liturgiji, vođa se pričestio i ranom zorom otišli su u Takovo gde je položena zakletva, a na Đurđevdan 1818. godine u ovom manastiru je Kragujevac proglašen za srpsku prestonicu. Ovde je vodio duge razgovore sa Milentijem Popovićem, tadašnjim arhimandritom i svako teško pitanje, zajedno su rešavali - priča monahinja istoriju ovog svetog mesta.

Karađorđe i Miloš, Vraćevšnica čuva istoriju Na Đurđevdan 1818. godine ovde je Kragujevac proglašen za srpsku prestonicu, Foto: RINA.rs

Manastir je podigao Radič Postupović, sin vojvode gružanskog Milutina, 1428. godine. Svaki kutak odiše mirom i spokojnom tišinom, koju remeti samo žubor reke i cvrkut ptica. Kažu da je ovo bila druga kuća dinastije Obrenović, čiji članovi su ovde bili česti gosti, a u dvorištu se nalazi i grob Miloševe majke, koja je kod Srba poznata kao baba Višnja.

Karađorđe i Miloš, Vraćevšnica čuva istoriju U dvorištu se nalazi i grob Miloševe majke, Foto: RINA.rs

- Pored babe Višnje ovde su sahranjena i tri Miloševa deteta, koja su umrla brzo nakon rođenja, Gavrilo, Marija i Ana. Turci su čak pet puta pokušali da manastir opljačkaju i spale, ali to im nije uspelo. Knez Miloš je 1856. godine obnovio manastir kakav je bio pod Radičem - kaže monahinja.

Da je ovaj manstir zaista kao drugi dom Obrenovića i čuvar srpske istorije dokazuje i muzej u kom se nalaze autentične stvari koje su koristili lično knez Miloš i njegovi potomci.

Karađorđe i Miloš, Vraćevšnica čuva istoriju Monahinja Irina, Foto: RINA.rs

- Ovo je krevet kneza Miloša, na njemu se nalazi grb Obrenovića koji je stigao sa rumunskog imanja i jastuci koje je lično vezla kraljica Draga Mašin - pokazala je mati desni ugao ove spomen sobe srpske dinastije.

Odmah pored nalazi se salon Aleksandra Obrenovića od kuvanog orahovog drveta koji su mu otac i majka kupili u Francuskoj, a iznad je je slika kneza Miloša koju je naslikao lično Đura Jakšić. Međutim, ono što najviše privlači pažnju jeste ogledalo, koje je kraljica Natalija poklonila manastiru u znak zahvalnosti.

Karađorđe i Miloš, Vraćevšnica čuva istoriju Foto: RINA.rs

- Ona je ovde dolazila dok je u stomaku nosila kralja Aleksandra, dobre meštanke ovog kraja su ispod fijakera kojim je dolazila postavljale dušeke i jastuke – da se mali ne trucka. Želela je da im se oduži i pruži čast da se ogledaju u kraljevskom ogledalu - rekla je monahinja.

Manastir Vraćevšnica je 1949. godine, blagolsovom Svetog vladike Nikolaja osnovan kao ženski, a prva igumanija bila je mati Ana koja je svesrdno pomagala narodu.

Karađorđe i Miloš, Vraćevšnica čuva istoriju Foto: RINA.rs

Ovde, u kanjonu rečice istog naziva kao i ova sveta kuća, na kraju druma sve i dalje podseća na srednji vek. Monahinje vredno rade i održavju manastir i imanje, sa kog proizvodi završaaju na njihovoj trpezi. Gaje stoku, prave sir i kajmak, pa čak i melju brašno.

(Telegraf.rs/RINA)

Video: Koncert filmske muzike Enija Morikonea i Nina Rote u Sava Centru

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA