Srbiju je dirnula priča o Milanu koji je u 12. godini ostao sam. Sada nam je pokazao svoj novi dom

Milan Radojević (20), mladić iz mesta Sekuriča kod Rekovca, ostao je sam u 12. godini kada se njegova majka preudala i otišla. Otac ga je napustio pre rođenja, a kada je imao 10 godina, umrla mu je baka.

Tako je kao dečak ostao sam, da u oronuloj kući mašta o većim stvarima i sanja da jednog dana ima "čvrst krov nad glavom".

Preporučujemo

Milan u staroj kući koja se rušila, Foto: Telegraf

Njegov skroman san za većinu tinejdžera nešto je što se podrazumeva: da ima kuću sa plafonom koji se neće svakog časa srušiti. Ipak, Milanov skroman san njemu je najveći, a ovog meseca se i ispunio.

Ovaj hrabri i zreo mladić, prepušten sam sebi i pomoći humanim ljudima, postao je vlasnik kuće u svom selu Sekuriču, baš onako kako je oduvek želeo.

Mladić je postao vlasnik ove kuće u Sekuriču, kako je i želeo, Foto: Privatna arhiva

Milan za portal Telegraf.rs kaže da je veoma zahvalan svim ljudima koji su uplaćivali novac za njegov nov dom. U staroj kući teško da bi mogao da prezimi.

- Kuću sam kupio u rodnom mestu Sekuriču. Mnogo mi je značila pomoć dobrih i humanih ljudi i već sam počeo da je renoviram. Ostvario mi se san, da imam čvrst krov nad glavom. Hvala svima još jednom koji su mi pomogli u tome - kaže ovaj skromni mladić.

Dodaje da trenutno u kući nema vode ni struje, ali da to nije tako bitno. Najbitnije je, ponavlja, da ima krov nad glavom, i to siguran, jer je u staroj kući Milan svakog dana strahovao da će se plafon srušiti na njega.

Milan na kapiji novog doma, Foto: Privatna arhiva

Ovaj dečko sada je prezauzet: oprema kuću, kupuje potrebne materijale i zajedno sa majstorima radi na tome da njegova nova kuća dobije izgled kakav priželjujke. Podneo je i zahtev za legalizaciju, a od prethodnog vlasnika dobio pravo da uđe u kuću i renovira je.

Srbija je o teškom životu malog Milančeta saznala maja ove godine. Tome je doprinela i Vesna Petrović, koja ovog mladića poznaje otkad je bio dečak.

-  Celo leto je proveo berući maline u Arilju da bi imao da se prehrani. U kući nema vode, ni kupatila, struju uzima preko kabla od komšije. Milan je 1999. godište, a svu muku i bedu je upoznao vrlo rano. Pogled na njegov frižider tera suze na oči. Neretko ima jedva po jedan obrok - bile su Vesnine reči koje su maja ove godine podigle Srbiju i pomogle Milanu.

Vesna danas, posle nekoliko meseci borbe za ostvarenje Milanovog sna, navodi kako se još jedna teška priča završava srećnim krajem.

- Uspeli smo! Milan je sakupio dovoljno novca i za kuću i za njeno renoviranje. Ova nova se nalazi na nekih 200 metara od stare. U toj kući ne bi mogao da prezimi ove godine. Uspeli smo da mu pomognemo u poslednji čas. Imao je mogućnost da kupi kuću nekoliko kilometara od Jagodine, ali ne, želeo je da to bude selo u kom se rodio - priča srećna Vesna.

Milanu je sada najvažnije da uredi svoj dom pre no što dođe zima. Posle će, kako nam kaže Vesna, početi da traži posao.

Podsetimo, ovaj momak je u razgovoru za Telegraf.rs pre 5 meseci ispričao da mu je sreću doneo beli golub, i to bukvalno.

Milan je golubar od detinjstva, Foto: Telegraf

- Golubar sam od detinjstva. Tog dana sleti mi beli golub na kavez, uhvatim ga i vidim alku. Po njoj nađem vlasnika, Ljubišu iz Trstenika. Pozovem ga da mu javim, lep je golub, ali nije moj i on se zaputi ovamo po pticu. Kada je stigao i video gde i kako živim počeo je da me ispituje o svemu. Otišao je, a onda mi se javila njegova ćerka koja radi u Crvenom krstu. Došla je 6. maja i donela mi hranu i odeću za prvo vreme. Pokrenula je akciju u koju su se izgleda uključile stotine ljudi - ispričao je zbunjeno tada Milan rekavši da je sve to zbog goluba i ljudske dobrote.

Kada je ostao sam, najveća podrška bila mu je komšinica Milica.

Milan sa komšinicom Milicom, Foto: Telegraf

- Baka mi je umrla 2009. godine, a majka se udala i otišla 2011. Otac mi je uplaćivao 1.500 dinara mesečno, majčina rodbina bi nekada nešto poslala, ali nije bilo dovoljno ni za hranu. Moja jedina sigurnost bila je, i sada je, komšinica Milica. Znao sam uvek da me posle škole na njenom stolu čeka siguran ručak. Njeni sin i ćerka su mi kao brat i sestra. Oni su mi najbliža familija - ispričao je Milan.

Ovako njegov dom, koji će tek renovirati, izgleda.

(Dragana Simić/d.simic@telegraf.rs)