U kojim gradovima u Srbiji ima najviše depresije - najmanje nesrećnih je u Šumadiji

Svaki četvrti stanovnik naše zemlje ima simptome depresije, a najveći broj ljudi koji nose preteško breme tuge živi u regionu južne i istočne Srbije, pokazalo je veliko nacionalno istraživanje u gotovo svim domovima zdravlja na uzorku od 2.060 ispitanika, uzrasta od 18 do 87 godina. Kako objašnjava dr Milan Latas, psihijatar na Klinici za psihijatriju i docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, rezultati ovog istraživanja takođe pokazuju da svaka četvrta osoba u našoj zemlji oseća nervozu, zabrinutost i strepnju od bliske budućnosti.

– Ovo istraživanje započeli smo pre godinu dana, a u uzorak su ušli pacijenti lekara opšte prakse koji su usluge primarne zdravstvene zaštite koristili iz različitih razloga – počev od gripa do kardioloških problema. Drugim rečima, oni su došli kod lekara zbog potpuno drugih zdravstvenih problema, ali smo njihov dolazak iskoristili da ustanovimo da li imaju simptome depresije i anksioznosti. Da bi došli do ovih odgovora pitali smo ih da li imaju smanjeno interesovanje za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, da li se osećaju prazno i neraspoloženo, imaju li problem sa nesanicom ili prekomernim spavanjem, da li osećaju stalni umor, smanjen ili pojačan apetit, da li imaju problema sa koncentracijom ili negativnu sliku o sebi.

Preporučujemo

- Takođe smo ih pitali da li se često osećaju nervozno, da li preterano brinu o različitim stvarima, imaju li problem sa opuštanjem i da li se lako naljute ili iznerviraju – objašnjava naš sagovornik, koji će sa ovim istraživanjem danas upoznati stručnu javnost na 46. edukativnom seminaru Klinike za psihijatriju KCS pod nazivom „Psihijatrija i kultura”.

Analizirajući odgovore anketiranih, autori ovog istraživanja došli su do zaključka da četvrtina osoba u opštoj populaciji ima simptome depresije, a petina njih pati od anksiznosti i živi sa konstantnim strahom od budućnosti.

Petina ispitanih pati od anksiznosti i živi sa konstantnim strahom od budućnosti, Foto: Shutterstock

– Ono što nas je posebno zabrinulo jeste činjenica da kod oko 60 odsto osoba simptome depresije i anskioznosti lekari nisu prepoznali, pa one nisu tražile pomoć stručnjaka niti lečenje – iako te osobe nemaju dijagnozu, imaju simptome ovih mentalnih poremećaja. Paradoksalan je podatak da u regionu južne i istočne Srbije, gde postoji najveći broj psihijatara po glavi stanovnika, ima najviše depresivnih osoba. Rezultati ovog istraživanja takođe pokazuju da u Šumadiji i centralnoj Srbiji živi najmanje depresivnih osoba u zemlji – zaključuje dr Milan Latas.

Šansa da se oboli raste sa starošću

Takođe je istraživanjem utvrđeno da je 17 odsto osoba kod kojih su sada konstatovani simptomi depresije, ranije imalo ovu dijagnozu, a šansa da se "oboli" od melanholičnog pogleda na svet raste sa starošću. Osim toga, obrazovanije osobe ređe imaju depresivne epizode.

Iako statistika Svetske zdravstvene organizacije svedoči da se svaka četvrta osoba na planeti suoči sa nekim mentalnim problemom tokom života, psihijatrijski bolesnici često osećaju da su odbačeni od društva i neprihvaćeni. U želji da ispita stavove naših sugrađana i budućih doktora o osobama sa duševnim smetnjama, dr Nađa Marić sa Klinike za psihijatriju KCS je u saradnji sa svojim kolegama uradila istraživanje na uzorku od 506 osoba iz opšte populacije i 562 studenata Medicinskog fakulteta i Vojnomedicinske akademije, čiji su rezultati pokazali da su naši sugrađani većinski blagonakloni prema ovoj populaciji.

Što su ljudi obrazovaniji, imaju manje predrasuda

– Što su ljudi obrazovaniji, imaju manje predrasuda o osobama sa mentalnim smetnjama. Važi i obrnuto – oni što manje znaju, netolerantniji su prema drugačijima od sebe. Ohrabruje podatak da u našem društvu, ipak, preovlađuju pozitivni stavovi prema osobama sa duševnim smetnjama, a ideja o osnivanju centara za mentalno zdravlje masovno je prihvaćena. Budući doktori medicine imaju povoljnije stavove od opšte populacije, dok muškarci i osobe u trećem životnom dobu pokazuju višak predrasuda i manjak tolerancije – što smo stariji empatija se smanjuje – zaključila je dr Nađa Marić.

(Telegraf.rs / Izvor: Politika)