Žena koja rešava najteže slučajeve ubistava u Srbiji: Čak i kad je telo spaljeno, ona nalazi ubicu

Gotovo da nema osobe ili stvari koju smo takli, a da na njima nismo ostavili svoj DNK "potpis". Dovoljno je i svega nekoliko ćelija da nas "razotkriju".

Dok policija traga za zločincima, a rođaci čekaju vesti o telima najmilijih, u laboratoriji Kliničkog centra Vojvodine doktorka Dragana Zgonjanin Bosić, stalni sudski veštak forenzičke genetike i sudskomedicinske toksikologije, Šef DNK odseka i stručnjak priznat u svetu, raspoređuje male uzorke žrtava. U njima se možda nalaze odgovori na neka sudbinska pitanja, olakšanje u bolu koje se čeka katkad i decenijama.

- Koristimo izuzetno osetljive tehnike, zasnovane na PCR-u (eng. Polymerase Chain Reaction), za analizu bioloških tragova sa tako malom količinom dokaznog materijala sa DNK, kao što je pljuvačka na opušku cigarete, ćelije kože zaostale na volanu ili dlake na odeći. Nerešeni "hladni" slučajevi, uključujući i seksualne napade, mogu se rešiti nakon decenija analizom degradirane DNA iz deponovanog brisa ili mikroskopskih predmetnih pločica - otkriva dr Bosić.

Analiza DNK ima ključnu ulogu pri identifikaciji žrtava nesreća, katastrofa i ratova.

- Humane identifikacije stradalih u terorističkim napadima na Madrid 11. marta 2004. godine i Svetski Trgovinski Centar 11. septembra 2001, potom Azijski cunami  26. decembar 2004. bile bi nemoguće bez DNK analize. Referentni profili se mogu dobiti sa osobnih stvari žrtava, kao što su odeća, četkice za zube, kao i uzorci od rodbine, što vodi kompletiranju identifikacije - priča dr Zgonjanin Bosić.

Mirna Tisa, mračne sudbine

Mirne ravničarske reke - Dunav, Sava i Tisa postaju surove kada se poigraju svojim virovima i žrtvu uvuku u nepregledni mulj. Svi se pitamo i još nemamo odgovor na pitanje kako je moguće da, na primer, ni tri godine od nestanka Barbare Vitez još ne znamo ni da li se njeno telo zaista nalazi u Tisi...

Reka sama bira kada će i gde izbaciti žrtvu. A nekada bude suviše kasno za jednostavnu identifikaciju. Nažalost, ni porodica koja očajnički čeka vesti ne može da poveruje da telo koje vide pripada najmilijima. Ono je neprepoznatljivo.

Jedna od najtežih nesreća na ovoj reci koje pamtimo, desila se 2005. godine. U reku je upao autobus pun sa više od 20 putnika. Sedam putnika je spaseno, a samo tri tela davljenika pronađeno. Tri godine kasnije, isplivalo je još jedno telo.

- Jedan od slučajeva, za mene značajan u forenzičkom smislu, jeste utvrđivanje DNK profila NN osobe, čiji su posmrtni ostaci iz reke Tise ponađeni 2008. godine i obdukovani u Institutu za sudsku medicinu Novi Sad. Potpuni DNK profil ovog uzorka kosti najverovatnije NN osoba je žrtva autobuske nesreće u kojoj je život izgubilo 15 osoba, pronađeni 3 godine od događaja - kaže Bosić.

Nažalost, telo nije identifikovano, odnosno, sigurno je da ono nije pripadalo članovima tri porodice koje su čekale...

- Poređenje ovog uzorka izvedeno je sa DNK profilima osoba koje su prijavili nestanak svojih srodnika pretpostavljene majke, žene, čiji je sin nestao, pretpotavljenog sina, čiji je otac nestao i pretpostavljene brata, čiji je brat blizanac nestao nestao. Svi dobijen referenti profila eliminisali su mogućnost genetske povezanosti sa NN osobom - kazala je Zgonjanin Bosić i dodala da je najverovatnije reč o vozaču autobusa.

Spaljivanje tela (ne) prikriva zločin

- U našoj laboratoriji i uopšte u sudskoj medicinskoj praksi česti su slučajevi kriminalnog spaljivanja tela sa ciljem da se telo uništi, pa tako i ekstrakcije iz skeletnih ostataka, tj. spaljenih tela, veoma su česti u mom radu. Spaljena tela predstavljaju najproblematičnije uzorke za analizu - kazala je Zgonjanin Bosić.

Inače, počinilac krivičnog dela će gotovo uvek uzeti biološke tragove sa žrtve, ili će žrtva sačuvati na sebi tragove počinioca.

- DNK analitičari-forenzičari pronalaze te tragove, analiziraju tragove biološkog porekla i interpretiraju dobijenje rezultate. Upravo na taj način pomažu tužilaštvu i sudu u donošenju odluka, uz to služe i kao smernica policiji u istragama. Radi dobijanja DNK profila iz uzorka traga kombinuje se veći broj tehnika molekularne biologije - objašnjava naša sagovornica.

Poznato je da kriminalci na svaki način pokušavaju da se rastosiljaju svega što bi moglo da se stavi "pod mikroskop". Ali, njihovi tragovi ostaju gotovo svuda...

- Mogućnosti savremene forenzičke DNK analize najbolje ilustruje činjenica da je danas dovoljno 3 do 4 ćelije da bi se iz traga dobio DNK profil. Ja bih izdvojila jedan tip forenzičkih uzoraka koji se naziva kontaktna DNK. Vatrena, hladna oružija, sredstva davljena i sredstva svakodnevne upotrebe mogu da sadrže dovoljno DNK osoba koji ih je koristila za uspešno forenzičko prepoznavanje, identifikaciju tj. dobijanje DNK profila, ali ipak donekle se smatraju teškim uzorcima za analizu - objašnjava dr Bosić.

Naravno, važno je i pravilno izolovati uzorke. Nekad, ipak, uprkos svim naporima, oni ne budu sačuvani.

Sahranjivanje i posle pola veka

A davno sahranjen predak? Žrtva zločina iz prohujalih ratova? Dogodilo se i to da je dr Zgonjanin Bosić u svojoj laboratoriji uspela da identifikuje oca žene (60) stradalog u vreme Drugog svetskog rata.

U tim analizama koristi se butna kost (femur), a ponekad i zubi ili kosti lobanje.

-  Analiza uzoraka kosti je najzahtevnija i najdugotrajnija analiza u forenzičkoj DNK analizi. DNK profili skeletnih ostataka potom se upoređuju sa referentnim profilima ili direktnim nespornim uzorcima koji se mogu dobiti sa ličnih stvari žrtava, kao što su odeća, četkice za zube, žilet, četka za kosu. Ostale vrste uzoraka za direktno upoređivanje uključuju uzorke krvi ili tkiva sakupljenih tokom prethodnih medicinskih procedura, kao i uzorci od rodbine, što vodi kompletiranju identifikacije - kaže Zgonjanin Bosić.

DNK obrt

DNK analiza otkriva i neke nezamislive situacije, koje ni najveštiji inspektor ne bi mogao da predvidi. Jedna teška nesreća iz 2013. godine u Vojvodini završila se neverovatnim obrtom.

Neko je ukrao automobil, potom napao i opljačkao trudnicu i dva mladića, pa ih pregazio.

- Prema iskazu osumnjičenih maloletna osoba je vozila automobil. DNK analiza je pokazala da obrt u slučaju. Na volanu, tragovima sa vozačevih vrata utvrđen je DNK profil punoletne osobe iz grupe osumnjičenih. Takođe, analiza preostalih tragova iz autombila, opušaka iz prednje i zadnje pepeljare dobijeni su DNK profili roditelja ove punoletne osobe, oca i majke - kaže naša sagovornica.

Međunarodni ugled

Naučni odbor Međunarodnog društa za Forenzičku genetiku Kongresu ISFG (International Society for Forensic Genetics) dodelio je u Seulu 2017. godine specijalne nagrade za 9 kandidata koji su odabrani na osnovu naučnih rezultata i uspostavljanja saradnje sa drugom laboratorijom. Doktorka Zgonjanin Bosić bila je među njima.

- Laboratorija sa kojom ja kao DNK analitičar Kliničkog Centra Vojvodine imam saradnju je DNK laboratorija Departmana za Forenzičke nauke i krimnalistiku Policije Dubaija. Saradnja sa uvaženim kolegama iz Policije Dubaija započela je na njihovu inicijativu 2015. godine, a potvrda kvaliteta saradnje upravo je u tome što je prepoznata od strane međunarodnih forenzičkih institucija. Ova saradnja je nastavljena, a na moje velike zadovoljstvo i posetom mog kolege Major Dr. Rashed Alghafri Forenzičkoj DNK laboratoriji KC Vojvodine januara meseca 2019 - kazala je naša sagovornica.

Ona je sa arapskim kolegama analizirala nove Y-hromozomske markere. Njihove inovacije značajno pomažu pri identifikaciji muške komponente kod slučajеva seksualnog zlostavljanja, a mogu da budu i korisno sredstvo pri testiranju rodbinske veze i određivanja muške nasledne linije.

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)