Ovo su crne tačke gde se u Srbiji najviše gine: Pravi se mapa rizičnih deonica, svakog dana 2 strada

Biciklisti, motociklisti, deca, putnici u automobilima, traktoristi – na srpskim putevima koji su ove godine bili poput ratišta, mnogi su izgubili život. Od početka januara do kraja avgusta dogodilo se 23.057 saobraćajnih nezgoda, od kojih se bar polovina desila u Beogradu.

Prosek je užasavajuć. Prema njemu, svakog dana na putevima u Srbiji život izgube dve osobe. Džaba i apeli na bezbednu vožnju i oprez. Najviše se ginulo upravo zbog prebrze vožnje, nepropisnog preticanja i nevezanog pojasa. Država je tako rešila da napravi i zvaničnu mapu deonica najvećeg rizika.

Preporučujemo

Naime, Ministarstvo saobraćaja donelo je pravilnik o načinu utvrđivanja saobraćajnih deonica najvećeg rizika i rangiranja opasnih mesta.

To će učiniti na osnovu otvorenih podataka Opservatorije društvenih inovacija. Ta organizacija je identifikovala oko sto pedeset zona na kojima se dešavaju teže nezgode (preko 50 odsto sa povređenom ili poginulom osobom), a gde se u krugu od 200 metara desilo bar deset nezgoda.

Dovoljno je samo da ukucate naziv opštine i pojave se tačke gde se najviše stradalo u saobraćaju.

Ukucate naziv opštine na data.odi.rs i pokažu vam se "crne" tačke, Foto: Printskrin/data.odi.rs

Neke veće rizične deonice, kako je Telegraf.rs već pisao, poznate su mnogima, ali vozači i dalje ne vode dovoljno računa kada tuda voze. Ibarska magistrala poprište je mnogih nesreća. Često se dešava da usled neprilagođene brzine vozači izlete, udare u drvo ili nešto pored puta.

NAJRIZIČNIJI PUTEVI

Zimi je kritičan put do Zlatibora prema Crnoj Gori, a put Beograd-Zrenjanin u jesen, kada traktoristi raznesu blato i zemlju po njemu, pa dolazi do proklizavanja. Slično je i sa delom puta Šabac - Loznica.

Sudeći po broju nesreća, pak, cela Srbija je postala crna tačka. "Putevi Srbije" i MUP nedavno su ipak označili i određene "crne tačke".

Crne tačke koje su nedavno označili MUP i "Putevi Srbije", Printskrin: AMSS

Ništa od ovoga nije dovoljno ako se pameti ne dozovu i sami vozači, a ovo su najčešće greške koje prave i koje i njih, i druge učesnike u saobraćaju mogu koštati života:

- neprilagođena brzina uslovima puta i saobraćaja

- korišćenje mobilnog telefona u toku vožnje

- alkohol i umor

- nepoštovanje saobraćajnih propisa

- loša procena saobraćajnih situacija

- upravljanje neispravnim vozilima.

(Telegraf.rs)