Od danas imate pravo na besplatnog advokata, kojeg će za vas plaćati država

Siromašni građani i žrtve određenih krivičnih dela od danas imaju pravo na svog advokata, kojeg će za njih plaćati država, pošto je počela primena dugoočekivanog Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Do danas 3.572 advokata iz cele Srbije (regionalnih advokatskih komora) prijavilo za pružanje ovog vida pravne pomoći na listu Advokatske komore Srbije (AKS), rečeno je u toj komori.

Preporučujemo

Prijava na listu nije oročena i uvek može biti ažurirana, poručuju iz AKS.

Zakon je opredelio tri kategorije građana koji imaju pravo na besplatnog advokata, a to su pre svega oni koji primaju socijalnu pomoć ili dečiji dodatak.

U drugoj kategoriji su građani čija su primanja tolika da bi spala na nivo potreba za socijalnom pomoći ili dečijim dodatkom kada bi sami angažovali i plaćali advokata.

Treća grupa korisnika nije opredeljena finansijskim statusom, već oni pravo na besplatnu pravnu pomoć dobijaju kao "ranjive grupe".

Zakon je definisao 13 takvih grupa među kojima su deca, invalidi, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, organizovanog kriminala, terorizma, azilanti, izbeglice, građani sa upitnom poslovnom sposobnošću...

Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović opisao je kako će izgledati traženje i dobijanje besplatne pravne pomoći za građane u praksi.

- Tražilac besplatne pravne pomoći ide u opštinu (jedinicu lokalne samouprave) i obraća se službeniku koji obrađuje zahteve za pružanje besplatne pravne pomoći. Službenik je pravnik koji je dobio akreditaciju Ministarstva pravde da je prošao neophodnu obuku za postupanje u ovim slučajevima - naveo je Backović.

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

Obuku je do sada prošlo oko 300 službenika opština i oni će utvrđivati da li i ko ispnjava uslove za dobijanje besplatne pravne pomoći.

Kada utvrde da tražilac ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, službenik će ga uputiti ili u jedinicu službu loklane samouprave za pružanje besplatne pravne pomoći ili kod advokata, u zavisnosti od konkretnog slučaja.

- U uputu će pisati ime i adresa advokata, od kojeg će tražilac dobiti besplatnu pravnu pomoć koja ide na teret lokalne samouprave, odnosno države - naveo je Backović.

Rok u kome mora da se odluči o zahtevu za besplatnu pravne pomoć je osam dana, a u hitnim slučajevima tri dana, što, kako je naveo pomoćnik ministra, ne znači da se zahtevi neće rešavati odmah.

Dokazi koje će građani podnositi prilikom zahteva su potvrda da se prima: socijalna pomoć, dečiji dodatak, plata ili ukupna imovina.

Kada su u pitanju zaštićene grupe, službenik će iz zahteva tražioca videti prirodu problema zbog koje traži besplatnu pravna pomoć i utvrditi da li građanin ima pravo na nju, a u slučajevima diskriminacije i azila službenik će građane upućivati na nevladine organizacije, ukazao je pomoćnik ministra.

Ako je u pitanju besplatna pravna podrška - za razliku od pomoći (koju pružaju samo advokati), službenik može građanina da uputi na razne nevladine organizacije, kod javnog beležnika, medijatora.

Da li građaninu treba pravna podrška ili pomoć određuje to - da li sporna situacija zahteva učešće suda, jer pred sudom postupaju samo advokati, koji su jedini ovlašćeni za pružanje besplatne pravne pomoći.

Ako je u pitanju samo davanje infomracija, popunjavanje formulara ili pravni savet onda podršku može da pruži civilni sektor, javni beležnici, medijatori.

(Telegraf.rs/ Tanjug)