≫
Da li odgajanje "malih snobova" i dečiji rođendani kao "male svadbe" pokreću novo vršnjačko nasilje?
≫
Moramo da razgovaramo o novom vidu vršnjačkog nasilja, sve prisutnijeg i na medijskim stranicama.
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Prle
To je sve došlo vremenom: kada su brđani sišli u gradove i okupirali ih svojim primitivizmom, nekulturom, nevaspitanjem, drekom.
AcaFaca
Joj kakve su danasnje generacije mlade a ni ovi stariji 20-35 godina nisu nista bolji. Samo pare pare pare koliko imas para toliko vredis kao covek. Ne druze se zbog ljudi nego zbog para i koristi. Vencavaju se isto tako i prave decu... Pa ta ista deca posle to ispoljavaju... Kao drustvo smo ja mislim dotakli dno i sad bismo trebali da idemo ka gore... Ili se varam...
ajde
Poticem iz porodice visoki intelektualaca, imao sam nepojedivu cokoladu. Tokom skolovanja nikome nisam govorio sta su mi roditelji i da moji imaju. Nazalost umrli su , a nisu docekali unuka .Kad je moj sin krenuo u skolu pocele su sankcije, nije se imalo , prinudni odmori. U razredu je imao iskomleksirano dete, iskompleksiranih roditelja koje se svima smejalo ako nemaju originalne patike. Kupovali smo patike kod Kineza i objasnjavali detetu da nije sve u garderobi i da je mene kad sam se ja skolovao bilo sramota sto sam imao. Kineske patike su se raspadale sa casovima fiskulture odnosno fudbala. Trajale su jednu nedelju. Onda smo shvatili da je bolje da kupimo original patike, koje su trajale citav mesec dana. Sve je to mucno bilo, dete je trazilo normalan zivot, a mi smo krpili kraj sa krajem. Onda sam ja poceo privatno da radim nesto i dopunjavao budzet. Tada nam je bilo malo lakse, nismo bili na granici siromastva, mada smo i supruga i ja sa zavrsenim fakultetima. Danas moj sin ima vise nego ono dete sto mu se smejalo i mislim da je postao kvalitetniji covek od njega.