Godišnjica iskrcavanja srpske vojske na ostrvo Krf: "Naši preci branili su slobodu naroda i država"

Komemorativnim skupovima i polaganjem venaca danas je počelo obeležavanje 103. godišnjice iskrcavanja srpske vojske na grčko ostrvo Krf.

Na spomen-obeležju na plaži u Guviji, gde se iskrcavala srpska vojska, vence su u ime Vlade Srbije položili državni sekretar u Ministarstvu za rad Zoran Antić, u ime Vojske Srbije brigadni general Siniša Kresović i zamenica gradonačelnice Krfa Panajota Ðane koja je pozdravila članove srpske delegacije i izrazila zadovoljstvo što tradicija polaganja venaca na tom mestu traje duže od 100 godina.

Preporučujemo

Takođe, počast stradalim srpskih herojima kod spomen-obeležja postavljenog 1975. godine, odali su i predstavnici udruženja potomaka učesnika Prvog svetskog rata i Društva za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine.

U luci Guvija srpska vojska se iskrcavala od 6. januara do 5. aprila 1916. godine.

Plava grobnica, mauzolej kosturnica vojnicima iz Prvog svetskog rata, Foto: Milena Đorđević

Povodom godišnjice iskrcavanja srpske vojske na ostrvo Krf, venci su položeni u mestu Agios Mateos na spomenik Drinskoj diviziji, jedinom spomen-obeležju iz Prvog svetskog rata koje su podigli srpski vojnici i to 1916. godine.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić rekao je da albanska golgota i srpska epopeja predstavljaju jedan od najtežih i najsudbonosnijih perioda u novijoj srpskoj istoriji ocenivši da je to bilo doba velikog stradanja civilnog stanovništva i srpskih vojnika koji su se mesecima povlačili preko albanskih gudura.

UTKANO U KOLEKTIVNU SVEST NAŠEG NARODA

- Albanska golgota i boravak Srba na Krfu i Vidu od 1916. do 1918. godine utkani su u kolektivnu svest našeg naroda kao razdoblje bezmalo antičke Reagičnosti, nesebičnog junaštva i istinske humanosti - rekao je Antić.

Naglasio je da su Srbi i Grci u prošlosti, kao i danas, pokazivali neobičan osećaj razumevanja, saradnje i zajedničkog delovanja.

- Pre 103 godine naši zajednički preci branili su slobodu svojih naroda i država. Mi, njihovi potomci, danas sledimo njihove ideale i u miru se borimo za napredak naših dveju zemalja - zaključio je Antić.

KRF - OSTRVO SPASENJA

Predsednik novoformirane opštine Južni Krf Lesis Konstantinos rekao je da su srpski vojnici posle povlačenja preko Albanije, stigli 1916.godine na Krf - "ostrvo spasenja" i da su od tada Srbi i Grci bratski narodi i da su do danas održali prijateljske odnose.

Srbi na Krfu od 1916-1918. godine, Foto: Wikipedia/Ognjen Odobasic

SVETO MESTO ZA SRBE

- Krf je sveto i voljeno mesto za sve Srbe. Pre tri godine proslavili smo 100. godišnjicu iskrcavanja srpske vojske na ostrvo i tada smo se upoznali sa tim značajnim delom savremene srpske istorije. Tada su krfski meštani pomagali koliko su mogli da se nekoliko hiljada izmučenih Srba oporave - rekao je Konstantinos.

Dodao je da je danas dužnost Srba i Grka da sačuvaju istorijsko sećanje i prenesu ga novim generacijama kroz zajedničku saradnju i zajednične manifestacije.

Godišnjica je obeležena i odavanjem počasti Grku Janisu Janulisu, jednom od brojnih meštana Krfa koji su svoju zemlju davali da bi se na njoj sahranjivali borci Drinske divizije.

UNUK ODAJE POČAST DEDI

Počast Janusu Janulisu svake godine odaje i njegov unuk Hristos Janulis, koji je odrastao sa dedom jer su mu roditelji radili u inostranstvu, i koji pamti kako mu je Janus sa uzbuđenjem pripovedao o Srbima i zajedničkoj istoriji Srba i Grka.

Hristos je za srpske medije, sa suzama u očima, rekao da ga je danas posebno ganula pesma "Tamo daleko", koju su izveli zajedno članovi srpskog KUD "Prnjavor" i grčkog KUD Agios Mateos, a koju je, kaže, često pevao sa dedom Janusom.

"DEDA ME UPOZORAVAO DA NE TRČIM NA MESTIMA GDE SU SAHRANJENI NAŠI SRBI"

- Nedaleko od mesta na kome se nalazi spomenik mom dedi, nekada smo imali njive gde smo izvodili stoku. Deda me je uvek upozoravao da ne trčim na mestima gde su sahranjeni naši Srbi - prisetio se Hristos Janulis.

Srpska kuća na Krfu, Foto: Telegraf

Posle neuspelog pokušaja da se srpska Vojska povlači dolinom Vardara, a zbog prodora bugarske armije i presecanja komunikacija, te izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna u susret srpskoj Vojsci, Vrhovna Komanda je 24. novembra 1915. godine odlucila da se trupe povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje.

Tokom albanske golgote veliki broj vojnika i civila umro je od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.

Posle više od mesec dana teških marševa po najtežem vremenu i bespuću, srpska Vojska se prikupila kod Skadra, Drača i Valone, a francuska vlada je 28. januara 1916. godine odlučila da njena mornarica odloži sve druge transporte, dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska.

Saveznički brodovi su počeli ubrzano da prevoze izgladnelu, iscrpljenu srpsku vojsku, a do 15. februara na grčko ostrvo Krf prevezeno više od 135.000 ljudi, u Bizertu oko 10.000 ljudi, a na Korziku i u Francusku oko 5.000 srpskih vojnika.

Umrli srpski vojnici na ostrvu Vido, februara 1916. godine. Foto: Wikipedia/Garitan

Prvo iskrcavanje srpske vojske na Krf bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.

OSTRVO SMRTI I PLAVA GROBNICA

Najteže ranjenike iskrcavali su na ostvro Vido na kojem se sada nalazi spomen kompleks i u okviru njega mauzolej.

Od 23. januara do 23. marta 1916, na tom malom ostrvu umrlo je 4.847 ljudi. Vido, organizovano kao bolnica, pretvoreno je u "ostrvo smrti", a more oko njega u "plavu grobnicu", gde je oko 5.400 umrlih spušteno u more.

(Telegraf.rs / Tanjug)