Jelena (20) je kao dete ostala bez roditelja. Sama živi na imanju i kroti konje, a Ajšu ne da nikom

Jelena Živković (20), veterinarski tehničar po struci, iz sela Šume nadomak Topole, prerano je odrasla. Sudbina se poigrala sa njom i kao dete je ostavila bez oba roditelja, prvo je izgubila oca, a potom i majku. Sama, sa dve sestre, ostala je da nastavi očevim stopama i da imanje održava baš onako kako je i njen otac.

Iako dete, preuzela je na sebe najteže poslove na imanju i sada sa ponosom kaže: "To je moj život, ja sam srećna ovde". Dve starije sestre, otišle su sa imanja, najstarija živi u Francuskoj, srednja u Rajkovcu, a Jelena je ostala sama.

Preporučujemo

Njeno imanje sastoji se od 15 hektara plodnih oranica sa kojih se ubira letina i prehranjuje oko 30 grla krupne stoke, krave, konji, ovce, koze, svinje, tu je i živina, psi, mačke.

- Išla sam u školu, bila sam dete, ali mi nikada nije bilo teško, ustanem u 5 sati da pomuzem kravu, očistim oko životinja, pa onda u školu. Kad dođem nastavim dalje, da pomognem majci da zaštitim nju. Bila je bolesna, sestre su slale novac za lečenje ja nisam imala novca zato sam radila na imanju da doprinesem i zaradim i ja. Bolest je savladala, nije izdržala, život me je rano naterao da ojačam i da postanem stub kuće. Shvatila sam da moram dalje, životinje moraju da jedu i piju, mora o njima da se brine, spremam im hranu za zimu u tome mi pomaže stric. Preko leta su na ispaši sve dok ima trave, ništa im ne nedostaje a ljubavi imaju najviše - objašnjava ova mlada devojka.

Miljenica farme je kobila Ajše, nju je dobila od strica na poklon.

Foto: Facebook/Jelena Živković

- Životinja oseća vašu ljubav, pažnju, negu, razume vaše reči, oseća vašu patnju i bol. Konj je nešto što mene ispunjava, to je ljubav koja ne može da se opiše, ja sam Ajšu dobila od mog strica i jedno tele, od teleta smo širili i dobili farmu krava. Ajšu sam naučila da legne da se pozdravi da prošeni, to je kao kad vaspitavate dete, ja sa njom mogu da uđem u vatru ona neće da me pusti, to je ljubav ona to oseća. Idemo na takmičenja, sajmove osvojila sam dosta nagrada, krotim i drugima konje. Mnogi muškarci na takmičenjima izgube od mene. Jednom prilikom drug iz Petrovca i ja na trkama, i samo se čuje „Petrovac trči, al ne može da stigne Šume“, bila sam brža. Onoliko koliko joj date i posvetite joj pažnje i ljubavi toliko će i ona vama vratiti. Ono što ja radim sa konjima, mnogi muškarci ne bi smeli, zato mi dečko često kaže: To nije žena to je čovek -  nasmejano kaže Jelena.

Konje jaše već 15 godina, a prvi put je sa svojim konjima otvorila poznatu manifestaciju u Topoli "Oplenačka berba", pre sedam godina. Od tada, svake godine, Jelena ponosno ide na čelu kolone, sa svojom Ajšom u pratnji sestre i sa srpskom zastavom.

Njena hrabrost i veliko srce ostavljaju bez daha. Osmeh na licu i pozitivan duh naterali bi mnoge da se postide, kad kažu da nešto ne mogu i da im je teško. Jelena se ne žali, srećna je sa onim što ima, a ima i planove za budućnost.

- Idem ka tome da otvorim školu za terenska jahanja. Da proširim farmu da imam još konja i ovaca. Gajim romanovske ovce, jako sam zadovoljna tom rasom. Najveća podrška su mi sestre, stric i dečko. Uvek mi priskoče u pomoć, sama telim kravu, ali nije ni veterinar daleko. Teško je opstati na imanju, kravu moraš da osemeniš mnogo puta dok ne ostane steona, ima troškova, ali se i zaradi. Volim ovaj posao, volim moje životinje, volim selo, čist mi je obraz ne stidim se da radim, tu sam gde sam, tu ostajem - odlučna je ova mlada devojka.

(Telegraf.rs/TopPress)