Potomci junaka Halijarda: I dalje otkrivamo priče svojih očeva i čuvamo Dražin prsten
Potomci američkih pilota i srpskih seljaka koji su za vreme Drugog svetskog rata 1944. godine spašili 512 američkih avijatičara i pomogli im da se evakuišu sa teritorije pod okupacijom Nemaca, sreli su se nedavno u Pranjanima na obeležavanje 75 godina od operacije Halijard i podeli uspomene svojih očeva kako bi sklopili punu sliku o ljudskoj strani jedne od najuspešnijih spasilačkih misija iza neprijateljskih linija u istoriji ratova.
Pomešanih osećanja, jer se prvi put nalaze na mestu gde su njihovi očevi skrivani nekoliko meseci, a o njima brinule seoske porodice koje su svesno rizikovale svoje živote, potomci iz SAD iskazali su zahvalnost i poštovanje običnom srpskom čoveku, herojima koji su to postali zbog svoje humanosti.
Gari Kol, najstariji sin preminulog poručnika Roberta Kola, jednog od 512 pilota koji je spašen u operaciji Halijard, pričao je za Tanjug kako je počastvovan što je u Pranjanima i što je deo manifestacije koja podseća na herojska dela naših predaka. Srećan je, rekao je, što je napokon mogao da bolje upozna narod koji je spasio njegovog oca i njegove saborce.
- Otac mi nije mnogo pričao o celoj toj operaciji, umro je kada sam ja bio mlad, a ja u to vreme nisam najbolje mogao da razumem šta se dešavalo i koliki je značaj imala cela ta operacija i spašavanje - kazao je Kol.
Najviše je kaže, o tome saznao od svoje majke, koja sada ima 96 godina.
Za porodici Kol, kako je ispričao Gari, posebno mesto celoga života su imale srpske porodice i ceo srpski narod, koji se nesebično žrtvovao da spasi i pomogne svim američkim pilotima.
- Moja majka nam je pričala o tome, a kada se pojavio Internet, tražili smo više informacija i pronašli smo da postoji i knjiga ''Nezaboravnih 512'', iz koje sam saznao mnogo više - navodi Kol.
I DANAS ČUVAMO PRSTEN KOJI JE DRAŽA MIHAILOVIĆ DAO MOM OCU
Gariji nam je uspričao jedan zanimljiv detalj, koji priču o njegovom ocu čini zanimljivijom od priča drugih pilota - a reč je o odnosu pukovnika Roberta Kola i Dragoljuba Mihailovića.
- Moj otac i Dragoljub Draža Mihailović su delili uzajamno poštovanje i bili prijatelji - kaže Gari Kol.
Sarađivali su od početka Operacije Halijard, a kao znak posebnog prijateljstva razmenili su i prstenje.
- Prsten koji je moj otac dobio od Mihailovića i danas čuvamo u porodici i veoma smo ponosni na njega, ali prsten koji je naš otac dao Mihailoviću, ne znamo gde je - kaže Gari Kol.
On ne zna tačno o kojoj vrsti prstena se radi, ali je čuo od majke da je reč o srednjoškolskom prstenu njegovog oca.
- Voleo bih kada bih mogao da nađem taj prsten - kazao je Gari koji se nada da je prsten i dalje u Srbiji.
Gari je sa suprugom i dva brata po prvi put u Srbiji, a u Pranjanima su odseli u kući porodice koja je brinula o njegovom ocu i njegovim kolegama.
- Kao da se vratilo vreme od pre 75 godina - ista kuća, potomci onih koji su ga spasili, vodili računa o njemu, hranili i njega i druge.... - priča Gari.
Posetili su kaže i Beograd kako bi bolje upoznali zemlju i narod, tako važan za njihovu porodičnu istoriju.
- Uživali smo i u Beogradu, svi su gostoljubivi i opet ćemo se vratiti, ovo je bilo naše životno putovanje i veoma emotivno iskustvo - napomenuo je on.
SPASAO 10 AMERIČKIH PILOTA
I za Milivoja Radića, sina jednog od onih koji su spašavali američke avijatičare 1944. godine, obeležavanje 75 godina od tog događaja bila je prilika da podeli uspomene na svoga oca, ali i celu operaciju.
Njegov otac je bio kapetan prve klase Jugoslovenske vojske u Otadžibini i prilikom pada jednog od tih aviona spasao je 10 avijatičara.
Nažalost, jedan od pilota je preminuo i sahranjen je po pravoslavnim običajima, a devetoricu je Radićev otac sakrio u porodičnoj kući u Bačini, gde su proveli dva meseca.
Nakon dva meseca, piloti su transportovani u Pranjane, odakle su evakuisani u Ameriku.
- Vrlo malo sam znao o toj operaciji, jer se u to vreme nije pričalo o tome. Saznao sam kada je moja majka bila kod mog ujaka u Kanadi i saznala da je objavljena knjiga o toj operaciji i ulozi mog oca u njoj - kazao je Radić.
Njegova majka nije smela da donese knjigu u Srbiju, ali je izvukla iz nje jednu sliku i pismo koje je njegov otac uputio Draži Mihailoviću u kojem ga je obavestio da je spasio devet avijatičara.
- To pismo sa originalnim potpisom mog oca je iz te knjige, kao i slika na kojoj su moja majka i moj stariji brat - priča Radić.
O svemu što se dešavalo od avgusta do decembra 1944. godine saznao je 1976. godine, nakon smrti oca, tako da priču "iz prve ruke" nikad nije čuo.
- I majka je slabo pričala o tim događajima, krili su to od nas, jer su na taj način hteli da nas zaštite. Danas, kada se sve to obeležava, pomešana su mi osećanja i jedino što mogu da kažem jeste da je pravda spora, ali dostižna - kazao je Radić.
VAZDUŠNI MOST
Operacija Halijard, u Srbiji poznata pod nazivom Vazdušni most, bila je najveća operacija spasavanja oborenih američkih i savezničkih vazduhoplovaca ikada, a spašavanje je organizovano od avgusta do decembra 1944. godine, sa pista napravljenih u ruralnim delovima okupirane Srbije.
Preko 500 vazduhoplovaca je evakuisano iz Pranjana, zahvaljujući nesebičnoj podršci srpskog naroda, koji se brinuo o vazduhoplovcima i izgradio pistu kako bi omogućio njihovo spasavanje.
Evakuaciju savezničkih pilota izvela je avijacija SAD u saradnji sa Jugoslovenskom vojskom u Otadžbini generala Dragoljuba Mihailovića.
Ta operacija smatra se za jednu od najuspešnijih spasilačkih misija iza neprijateljskih linija u istoriji ratova.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Osuđenici u Okružnom zatvoru okitili jelku!
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Драган
Јадна је наша Србија са државницима које има .Позната је српска нација по својој гостољубивости и пожртвованости за сваког ко је у неприлици .Али догађај се не би могао десити без заузимања Генерала Драгољуба Михаиливића ,Славног ЧИЧА ДРАЖЕ , омиљеног у српском народу .Међутим ,приликом прославе таквог херојског догађаја актуелни Председник Србије није смео да изговори његово име ! То је догађај сам по себи , то показује блиставу улогу Команданта Југословенске Војске у Отаџбини и катастрофално понашање Брозових јуришника , који улазећи у Србију поручују српском народу “да нема ничем добру да се нада “!?!?То још траје ! Србија стварно нема ничем добру да се нада док се не сме поменути име СТВАРНОГ СРПСКОГ ХЕРОЈА и док се не зна где је његово тело остало .Доћи ће и тај дан !Тим
Podelite komentar
🇷🇸
Kosovo i Metohija biće ponovo celokupno Srbsko, a onih 95% koji to ne žele, su izrodi i izdajnici svoje Vere i porekla.
Podelite komentar