Aleksa bi danas imao 22 godine, ali se ubio zbog vršnjačkog nasilja. Njegov zakon nije usvojen

Aleksa Janković iz Niša bi danas bio mladić od 22 godine, da 2011. nije počinio samoubistvo, ne mogavši više da se bori sa vršnjačkim nasiljem kojem je bio izložen u školi. Predlog za strože kažnjavanje učenika koji u školi vrše nasilje, nazvan "Aleksin zakon", nije usvojen. Proteklih dana Srbija je zasuta video snimcima na kojima se deca iživljavaju jedni na drugima ili kontinuirano. Za takvo ponašanje uglavnom dobijaju smanjene ocene iz vladanja.

I deca zbog koje Aleksa nije hteo u školu pre osam godina bila su samo deca. Stara oko 14, 15 godina - baš onoliko koliko imaju žrtva, učesnice i svedoci vršnjačkog nasilja u Barajevu koje od prošle nedelje ne prestaje da zgražava državu.

Preporučujemo

Jedni upiru prstom u roditelje i smatraju da njih treba kazniti, drugi bi nasilne devojčice poslali u popravni dom, treći bi da smene ministra, četvrti krive decu koja su okolo stajala i smejala se na šamare koje je njihova drugarica trpela, dok bi peti sve rešili novčanim kaznama za sva odgovorna lica i njihove staratelje.

Na svu sreću, deca iz Barajeva će dobiti druge šanse da se pogledaju u ogledalo i zapitaju u kakve to osobe odrastaju, dobiće šansu da se poprave, a dete koje je preživelo nasilje šansu da se oporavi. Nadajmo se da će ih iskoristiti.

Ali nikakvog rešenja nema kada se dete koje trpi nasilje ubije. Kada dete skoči sa terase, ili prereže sebi vene, ili se obesi u štali, jer su "deca samo deca". A mi koji nismo deca na to uporno okrećemo glavu i kada se desi tragedija ili ovakvo upozorenje malo pametujemo, malo se zgražavamo, a zapravo dozvoljavamo da jedine promene u društvu budu kozmetičke, a ne i suštinske. Nasilna deca, deca kojoj je takođe evidentno potrebna pomoć, premeštena su u drugo odeljenje, dobiju smanjenu ocenu iz vladanja, neko vreme ne idu u školu... Dete žrtva se sahrani ili vremenom zaboravi. Osim ako je naše.

A vršnjačko nasilje postaje popularno, postaje tema za Instagram, postaje nešto na šta deca ne dižu glas, već telefone i ne skupljaju hrabrost da ga zaustave, već preglede i šerove. Svakog dana novi snimci zlostavljanja dece od strane njihovih drugara iz klupe se pojavljuju u medijima i na društvenim mrežama. Deca jedna druge tuku usred školskog dvorišta, u parku, zbog trača, zbog dečka...

Za sve to vreme Dragana Janković, Aleksina majka, borila se za usvajanje "Aleskinog zakona", koji je upravo usmeren na suzbijanje nasilja među decom. No, kako su joj rekli, ovaj zakon neće biti usvojen.

- "Aleksin zakon" neće biti usvojen i to smo u više navrata do sada rekli. Jedan od razloga što "Aleksin zakon" ne može biti usvojen je, kako su nam rekli, da nije u skladu sa evropskim konvencijama o pravima deteta, tj. da bi strožim kaznama prema detetu-učeniku koje vrši nasilje u školi, ono bilo izopšteno iz društva odnosno sredine. Paradoks je da su ključni delovi "Aleksinog zakona" preformulisani upravo iz zemalja koje su tvorci ovih konvencija i gde su čak i stroži. Delovi "Aleksinog zakona" faktički jesu ušli u novi zakon o osnovama vaspitanja i obrazovanja, ali dve najbitnije stavke, strože kazne prema učenicima koji vrše nasilje u školama ali i odgovornima u školi koji ne reaguju ili nepravovremeno reaguju ili zataškavaju nasilje u školi, nisu. A to jeste suština i bit "Aleksinog zakona", to je "Aleksin zakon"! To se dešavalo Aleksi i to se dešava i drugoj deci sada, jer svi slučajevi nasilja ali i reakcije odgovornih u nekim školama, gotovo su identični - rekla je ona za Nedeljnik prošle godine.

https://t.co/DPHkXJIUZW Алекса Јанковић из Ниша, који би данас имао 22 године починио је самоубиство, 2011. године због вршњачког насиља којем је био изложен у својој школи. Предлог за строже кажњавање ученика који врши насиље у школ назван по њему „Алексин закон”, није усвојен— Gaga Aleksina mama (@GagaAleksina) September 17, 2019

ŠTA JE "ALEKSIN ZAKON"?

"Aleksinim zakonom" podrazumevana je promena više pravnih ataka, koji uređuju različite oblasti, ali im zajednički imenitelj borba protiv vršnjačkog nasilja.

Pored pooštravanja kaznenih mera prema nastavnicima i roditeljma, po prvi put bi se kod nas uvela suspenzija učenika i premeštaj učenika u drugu ustanovu, bez saglasnosti roditelja. Suspenzija je predstavljala novu vaspitno-disciplinsku kaznu, kojom se učenik udaljava sa nastave, u određenom vremenskom trajanju.

Ideja je bila da se rešavanje problema devijantnog ponašanja prebacuje na porodicu: roditelje, staratelje, hranitelje i druge koji obavljaju funkciju i ulogu roditelja detetu.

Vršnjačko nasilje je problem koji pohađa svaku sferu društva Foto: Profimedia

Jedna od novina je i takozvani "ugovor o ponašanju učenika". Ovom izmenom se predviđa da se učeniku odlaže primena suspenzije, za lakše povrede obaveza učenika, ako uz saglasnost roditelja, uz pomoć i podršku stručne službe ustanove, sa ustanovom zaključi ugovor o ponašanju.

Predlagano je formiranje posebnog tela u svakoj ustanovi koje će se baviti isključivo organizovanjem i sprovođenjem aktivnosti u cilju prevencije vršnjačkog nasilja. Direktor bi bio obavezan da formira mešoviti tim za prevenciju vršnjačkog nasilja. Tim za prevenciju vršnjačkog nasilja kod nas sada postoji.

Da li mislite da je Srbiji potrebno bolje sistemsko rešenje za borbu protiv vršnjačkog nasilja? Da li mislite da ono mora da bude efikasnije sankcionisano i van škole, ne samo unutar nje? Javite nam u komentarima.

(D.D.S.)