Nađu (6) iz Niša podižu baka i deda: Otkad zna za sebe jede mast i hleb i živi u udžerici
Šestogodišnja Nišlijka Nađa Mladenović Bilbija pridružila se ovih dana svojim vršnjacima u predškolskom odeljenju OŠ "Miroslav Antić". Za razliku od ostalih mališana koji su stigli u pratnji roditelja, malu Nađu do škole je dovela baka. Dok su se ostala deca šepurila u novoj garderobi, Nađa je u učionicu stigla u blatnjavim gumenim čizmicama. Njeni drugovi su u rančićima doneli raznovrsne đakonije za užinu, a Nađa je sa sobom ponela samo komad hleba namazan mašću, jer otkako zna za sebe to joj je najčešći, a ponekad i jedini obrok.
Devojčicu su napustila oba roditelja, majka joj je otišla kada je imala pet i po meseci, otac joj je formalni staratelj, ali živi u Kraljevu sa novom suprugom. Ostali su joj samo "bakica" i "dekica" kako iz milošte zove roditelje svoga oca Slavicu i Svetomira. Ovo dvoje ljudi koje su pritisle godine, trudi se da Nađi zameni roditelje, ali im to nije nimalo lako jer žive od Slavičine skromne penzije i Svetomirovih socijalnih primanja.
Međutim, novčana oskudica nije najveća muka ove porodice, već to što životare u udžerici od blata, punoj vlage koja pogoršava Nađinu astmu, što se kupaju u koritu, što devojčica mora u poljski klozet i što je njihov nameštaj odavno zreo za deponiju.
Da zlo bude veće, devojčica mora svakog dana da prepešači skoro pet kilometara poljskim putem, a zatim prometnom saobraćajnicom kako bi stigla do škole i to u pratnji bake koja se pomaže štapom.
FRIŽIDER PUN PO PRVI PUT
- Otkako se za našu muku pročulo zahvaljujući osoblju škole "Miroslav Antić" počela je da stiže pomoć, evo frižider je prvi put pun, ali Nađa i dalje najradije jede mast i hleb, jer na drugo još ne može da se privikne. Stigla joj je i garderobica, danas je prvi put u životu obukla haljinicu koju su joj poslali dobri ljudi. Srce mi se cepa što se kupamo u koritu, što Nađa spava na dasci, što kuću popravljam blatom da se sačuvamo od zimskih vetrova koji će uskoro. Duša me boli što za nju ne vidim rešenje kada mi više ne budemo mogli da se staramo o njoj. Ne bih volela da ode u dom za nezbrinutu decu, često razmišljam o tome, pa izađem u baštu i sita se isplačem. Nađa mi vidi suze i pita zašto plačem, a ja je lažem da me boli glava – priča devojčicina baka dok pokazuje gomilu lekova koje dete koristi zbog astme.
A mala Nađa se ne žali na svoj život jer za drugi ne zna. Društvo je prvi put stekla kada je pošla u predškolsko. Zahvaljujući drugovima, njihovim roditeljima i školi i njoj su počeli bolji dani.
KREVET "FROZEN", JASTUČIĆI I FOTELJA
- Najviše mi smetaju leteće bube koje iskaču iz poljskog toaleta koji nam je u kupatilu. Bakica me čuva, spavam sa njom i kada nije umorna, priča mi priče. Volela bih da imam "Frozen" krevet, lepe jastučiće i jednu fotelju za moju sobicu i lepu kućicu za mene, bakicu i dekicu – nabraja šestogodišnjakinja.
A sve nabolje krenulo je Nađi zahvaljujući njenoj vaspitačici Milici Marinković i direktoru OŠ "Miroslav Antić" Milošu Stankoviću.
- Kada sam je videla u gumenim čizmicama po ovom lepom vremenu zaprepastila sam se, a još više kada mi je njena baka kazala da je za užinu ponela mast i hleb. Kada mi je objasnila kako žive, ali ponosno ponudila novac za knjige, odmah sam obavestila direktora. Nađa je dobila besplatne udžbenike i užinu, bilo je strašno dirljivo gledati je kada se zagrcnula čokoladnim mlekom kada ga je prvi put probala. Roditelji ostale dece su se odmah organizovali, odvezli pun gepek hrane i garderobe njenoj kući. Ona se rasplakala jer nikada nije videla toliko hrane na gomili – priča Nađina vaspitačica.
Direktor Stanković dodaje da se Nađin život ne može rečima opisati.
- Neverovatno je da u ovo vreme neko dete tako živi. MeĐutim, vrlo brzo se socijalizovala, jer su je deca odlično prihvatila. Moram da priznam da sam bio iznenađen odzivom na naš apel da joj se pomogne, uključio se i Đački parlament i roditelji i ljudi izvan kolektiva. Drago mi je što je i ona počela da shvata da postoji i nešto bolje od onog kako je ona živela – kaže Stanković.
Svi koji žele da pomognu Nađi mogu to učiniti novčanim prilogom na broj računa njene bake Slavice Mladenović 250-3200013151500-64 sa naznakom humanitarna pomoć za Nađu.
(D. K.)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Za pristojan zivot dostojan coveka
Od sazaljenja se ne zivi ni od tugaljivih komentara. A ko nije covek, taj se na ovu pricu sazalio nije. Nego, 5 km dete sa bakom putuje u skolu peske.?! Sta ce biti kada krenu kise, vetrovi, snegovi? Ovim ljudima treba obezbediti pristojan smestaj blize skoli, bar u hladnim danima. Ili prevoz svakodnevno, sto je malo teze mozda. Lokalna zajednica bi trebala da se ukljuci, a i sire, u sto brze razmatranje predstojece situacije. Nemamo mi dece za bacanje, niti za mrcvarenje ljudi treceg doba. Prelepa Srbijo prirodnim bogatstvima, puna si nemastine i ljudi na ivici egzistencije. Probudi se i osvrni oko sebe i zapitaj se kako je bogat postao jos bogatiji, a kako siromasan jos siromasniji. Promeni malo taktiku, pa uredi da i sirotinja moze da bude na stepeniku pristojnog zivota.
Podelite komentar
Sara
Gde ste sada obožavaoci Zadruge, punite džepove svakakvima, a deca nam gladna.Uplatite to što planirate tim neradnicima, onima kojima treba...
Podelite komentar
qz
Možete i neki inozemni račun. Je da sam Hrvat, ali bih rado pomogao. Kako ono reče Tolstoj za sretne i nesretne obitelji...
Podelite komentar