Radomir je u bombardovanju Leskovca 1944. izgubio porodicu: Jauk zatrpanih pod bombama čujem i sada

- U podrumu se satima jaukalo i zapomagalo, a onda se gasio jedan po jedan glas, dok sve nije utihnulo - priseća se Radomir Gavrliović (89), jedini danas živi ranjeni Leskovčanin u Savezničkog bombardovanja Leskovca 6. septembra 1944. godine.

Tog dana na Leskovac je u savezničkoj operaciji "Retwik", odnosno, "Nedelja pacova", koja je počela u 12.18 časova, palo 69 tona tepih bombi iz 20 američkih bombardera i 28 pratećih lovaca. Od 28.000 stanovnika poginulo je između 4 i 7 hiljada ljudi i još toliko ranjeno. Srušeno je 1.840 objekata, od kojih na desetine reprezentativnih, pa je centar Leskovca zauvek promenio svoj izgled, piše Jugmedia.rs u tekstu koji je objavljen pre dve godine.

Preporučujemo

Radomir Gavrilović je u sekundi izgubio oca, majku i mlađeg brata od druge po redu bombe koja je pala na Leskovac. Preživeo je on i starija sestra, koju je video tek posle nekoliko godina i sve do njene smrti 1993. godine ni reč o toj tragediji nisu progovorili.

Preživeli su samo on i sestra Foto: Jug Media

- Nismo mogli, strah se uvukao u nas. Godinama nisam mogao da odem na Špitaljsko groblje gde su rođaci sahranili veći deo moje porodice. Došao bih do groblja, počeo da se tresem i vartio bih se - priča čovek kome je u trenu nestala porodica.

Imao je 14 godina i bio čirak u livnici. Nešto pre 12 časova je iz dvorišta porodične kuće video dva aviona iz pravca obližnjeg Pečenjevca.

- Nadleteli su centar Leskovca i vratili se nazad ostavljajući za sobom trag u obliku krsta, a nešto posle 12 sati video sam mnoštvo aviona. Čule su se sirene. Otac i ja pobegli smo u podrum kod jednih, a majka i brat kod drugih komšija, odmah preko puta naše kuće. Ništa nisam čuo, samo sam osetio rušenje iznad moje glave i bol. Bio sam zatrpan ciglama, ceo gornji deo tela. Jedna cigla mi je skoro iskidala ruku, druga ušla u usta - priseća se sa bolnim grčom na licu.

Pod ruševinama je u polusvesti proveo 24 časa.

- U podrumu je bilo 12, 13 ljudi muškarci, žene, deca. Strašan je jauk i strašno zapomaganje bilo, čujem i danas, ali ih ne vidim. Spasioci su pokušavali da nas izvuku i odustali jer se kuća neprestano urušavala. Preživeo sam ja i sin vlasnika kuće - objašnjava.

Nekoliko dana kasnije, dok je ležao u koritu kod strine, saznao je da je ostao bez roditelja i brata.

- Svi su poginuli u trenu, a strina mi je spasila ruku. Nije dala doktoru Deklevi da je seče, pa je on nekako zakrpio - kaže dok mu suze iskre u očima.

Prema kasnijim pričama, bomba koja je pala između dve kuće i dva podruma u Ulici Cara Lazara bila je druga bačena bomba na Leskovac. Treća je uništila Garetovu palatu 100 metara dalje.

Tri godine je Gavrilović živeo kod bake u Vladičinom Hanu. Kada se 1947. godine vratio u Leskovac i zaposlio u tekstilnoj fabrici "Zele Veljković", zatekao je oštećenu i pokradenu porodičnu kuću. Tek pred ženidbu je sredio i sa sadašnjom suprugom Zlatom se uselio u nju, gde su izrodili dve ćerke.

- Nismo u Leskovcu pričali o bombardovanju, kao da je to bila zabranjena tema, ili smo hteli što pre da zaboravimo. Samo smo radili, udarnički, na ura, da obnovimo zemlju. I sada mi je teško da pričam o tome. Ni danas mi nije jasno zašto su nas bombardovali kada je u to vreme u Leskovcu bilo vrlo malo Nemaca - pita se čovek koji još nije izlečio traume stare 73 godine.

Tog 6. aprila 1944. godine bio je rođendan Kralja Petra Prvog i u centru Leskovca slavlje, kako opisuju savremeni istoričari. Američke "tepih bombe" nisu pogodile ni jednu fabriku ni sedište nemačke komande, već samo škole, banke, Sokolski dom, hotele, restorane, privatne kuće…

I danas mu je teško da ode na groblje Foto: Jug Media

Napad se obajašnjavao namerom da se preseku vitalne komunikacije i povlačenje nemačkih jedinica armije "E" iz Grčke, koje su, prema vojnim izvorima, tog trenutka u Leskovcu imale oko 20.000 vojnika, što je bilo poptuno netačno, kako su mnogo decenija kasnije utvrdili  istoričari Momčilo Pavlović i Veroljub Trajković. Za razliku od komunističkih istoričara, u knjizi "Savezničko bombardovanje Leskovca 1944. godine-studija i dokumenti", navode da je grad na Veternici bi nebranjeni grad sa oko 500 Nemaca i da je stradao uz znanje i odobrenje vrha Komunističke partije Jugoslavije.

Tako se, na primer, navodi da je tadašnji visoki funkcioner KPJ i komandant Glavnog vojnog štaba Srbije Koča Popović bombardovanje Leskovca posmatrao sa brda u selu Đinđuša kod Bojnika i to u društvu sa predstavnikom britanske misije Ficrojem Meklejnom.

Leskovčani se, inače, sete te tragedije na godišnjicama, gde se u prisustvu dvadesetak ljudi polože venci na spomen obelžeje u centru, podignutom u znak sećanja svim stradalim od 19941. do 1944. godine.

(Telegraf.rs/Jugmedia.rs)