Bojana došla biciklom iz Švajcarske u Srbiju: Dočekalo je celo rodno selo (FOTO)

Na dva točka, iz švajcarskih Alpa krenula je Bojana Čavka sa svojim saputnikom Masimilijanom Boisom. U Nove Kozarce, selo nadomak Kikinde, stigla je tačno nakon tri nedelje putovanja. U neobičnoj biciklističkoj turi tokom koje je prešla oko 1.100 kilometara, Bojani je u rodnom selu priređen i svečani doček koji će pamtiti dok je živa.

Kako je ispričala za portal Telegraf.rs, njen dolazak okupio je sve meštane Novih Kozaraca, ali i rodbinu i prijatelje koji se ne viđaju i ne susreću tako često. Iz mesta Maloja na švajcarskim Alpima krenuli su prateći reku In, zatim su prešli u Austriju vozeći se Mocartovom biciklističkom rutom:

Preporučujemo

Foto: D. Janković

- U austrijskom gradu Vilah nastavili smo vožnju stazom uz Dravu koju smo, prolazeći kroz Sloveniju, pratili sve do njenog ušća u Dunav kod Aljmaša u Hrvatskoj. U Velikom Otoku kod Koprivnice su nas srdačno ugostili rođaci koje nikada pre nisam srela i sa njima smo proveli dan u toploj porodičnoj atmosferi. Organizovali smo i neplanirani izlet u mađarski Pečuj, koji me je opčinio svojom istorijom i neodoljivim šarmom prošlih vremena - kaže Bojana.

- U Srbiji nas je dočekao Sombor sa svojim otmenim bođošima i preukusnim doručkom i Bečej sa potpuno neočekivanim bazenom termalne vode - melemom za naše napete mišiće. Posle 1.100 pređenih kilometara, stigli smo u Nove Kozarce, ogrnuti u italijansku i srpsku zastavu.

Ispred kuće u kojoj žive moji smo simbolično presekli traku u znak dolaska na cilj i izgrlili celokupnu rodbinu, prijatelje i komšije koji su došli da nas pozdrave. Bilo je veličanstveno i emotivno. Veoma sam zahvalna mojoj porodici, jer su izvrsno organizovali doček i komšiji Dragi Jankoviću, jer ga je maestralno ovekovečio - ispričala nam je Bojana.

Foto: Privatna arhiva

INSPIRISANI PROFESOROM MILORADOM MAJKIĆEM

Inspiraciju za putovanja na biciklu dao im je još 2011. godine pokojni Milorad Majkić, profesor iz Novih Kozaraca koji je na dva točka otputovao na Olimpijske igre u Atinu:

- Profesor Majkić je putovao na Olimpijske igre u Atini i Pekingu kako bi preneo pozdrave našim olimpijcima. Od tada smo preko društvenih mreža i dokumentarnih filmova počeli da pratimo bicikliste koji obilaze svet, očarani njihovom ljubavlju prema prirodi i slobodi.

Naš omiljeni pustolov je plemeniti i nepokolebljivi Johan Georgiev koji već pet godina putuje na biciklu i poklanja svojim pratiocima na Jutjubu magične snimke prirode praćene izvrsnom muzičkom podlogom - priča ona.

- Na ideju da i sami postanemo cikloturisti smo došli 2016. godine, kada smo se bez ikakve pripreme otisnuli ka italijanskoj severnoj pokrajini Trentino-Alto Adiđe, 2017. godine smo bili u Francuskoj prateći evropski biciklistički koridor Eurovelo 6, dok smo se prošle godine vozili jadranskom obalom do italijanske južne pokrajine Apulije.

Ove godine je bila u planu neka "svežija" destinacija poput Finske, međutim, drugarica Aleksandra nas je pozvala na svadbu u Zrenjanin, te smo odlučili da dođemo u Srbiju - kaže nam Bojana.

Foto: D. Janković

Avantura na dva točka za ove avanturiste predstavlja pravi izazov, kako su nam rekli, jer kada se krene na put nikada ne znate šta vas očekuje:

- Masi vozi dosta brže od mene, ali me na svakih pola sata sačeka da proćaskamo i prokomentarišemo tok puta, tako da u suštini većinu dana provedemo sami i u tišini. Kada posle maksimalno 100 km stignemo na destinaciju, istuširamo se i namažemo nezaobilaznim gelovima od aloje i arnike, izađemo na večeru i nakon toga se umorni dosta rano stropoštamo u krevet - puni utisaka pričaju nam Bojana i Masi.

Foto: D. Janković

U rodno selo stigla je nakon tri nedelje putovanja, na leđima je nosila srpsku, a Masi italijansku zastavu. Masi se nakon napornog puta vratio biciklom, dok se Bojana avionom vratila za Italiju.

Dvotočkaša je poklonila mami, jer nakon 4.000 kilometara, za njega je bilo bolje da ostane u selu. Bojana se vratila svakodnevnim obavezama u Italiji.

Foto: Privatna arhiva

Ova mlada, perspektivna devojka zaposlena je u međunarodnoj advokatskoj firmi, ali svome rodnom selu uvek se vraća, jer kako kaže, nikada miliji cilj nije imala pred sobom, kao kada je videla svoju ravnicu i najmilije.

(Dragana Ivanić)