Optuženi za masakr u Jabukovcu tragao za zakopanim blagom: Ceo kraj opsednut skrivenim zlatom

Davor P. (35) iz Jabukovca, koji se sumnjiči da je ubio četvoro ljudi u tom selu, svojevremeno je tragao za zakopanim blagom, rekli su medijima članovi njegove porodice.

Mladi čovek je, po njihovim rečima, neko vreme bio opsednut pričama o skrvenim draguljima kojih je, po lokalnim legendama, ovaj kraj pun.

Preporučujemo

- Kad je odslužio vojsku, krenuo je da traži zakopano blago, ali je ubrzo odustao od toga. Inače se po Jabukovcu priča da ima dosta zakopanih starina, pa se i on pomalo zanosio, ali nakratko - kaže njegova poznanica.

Priča se da i po Jabukovcu ima zakopanog blaga Printskrin: Youtube

S obzirom da se Jabukovac nalazi u blizini Negotina, na istoku Srbije, gde se mnogi više veruju da će trenutni dobitak pre naći pod zemljom nego u kladionici i na loto listiću, mladićeva opsesija malo je koga začudila.

LEGENDE KOJE POTPIRUJU MAŠTU LOVACA NA BLAGO

Kao i južna, i istočna Srbija jedna je od glavnih destinacija domaćih lovaca na blago. Po vrletima oko Negotina, Majdanpeka i duž Timoka, pažljivo se gleda u svaku stenu, drvo ili vrata stare kuće, ne bi li se na njoj našla šara izlizanog krsta, noža ili nekog drugog znaka koji su, kako se veruje, drumski razbojnici ostavili kao trag.

Lovci na zakopano blago Foto: Pixabay/MonikaP

Zlatna groznica ovde se prenosi s kolena na koleno, a pojedina deca odrastaju na pričama o dukatima koji im zveckaju pod nogama. Poznata je priča da je tako neki naslednik u zaječarskom kraju razrušio kuću koju je nasledio od dede, tragajući za ćupom sa zlatnicima, jer je kao dete od starijih ukućana slušao da je u temeljima skriveno porodično blago. Ništa nije našao i ostao je bez kuće.

RAJKOVA PEĆINA

Ipak, verovatno najpoznatija lokalna legenda jeste ona o Rajkovoj pećini. Ovaj speleološki dragulj na reci Mali Pek, po mnogima je verovatno najlepša podzemna šupljina u Srbiji. Ime je dobila po harambaši Rajku, koji je živeo u 19. veku. Rajko je, po pričama, danju bio miran kafedžija, a noću je hajdukovao i pljačkao putnike i trgovce. U narodu postoji verovanje da je taj silni novac sakrio u pomenutoj pećini. Ona je do poslednjeg kamička ispitana, no ako je neko i pronašao dukate, time se nije hvalio.

Rajkova pećina Foto: Milena Đorđević

Legenda o zakopanom blagu i danas golica maštu, pa se divlji tragači upuštaju u riskantne poduhvate u nadi da će u nekoj od pećina pronaći hajdučku lovinu. Za njih ta traganja predstavljaju veliku opasnost, ali za nauku i izvesnu olakšicu.

Dok je u drugim delovima Balkana strah od vila i natrpirodnih bića koji u njima obitavaju sprečavao stanovništvo da istražuje pećine, u istočnoj Srbije poznat je svaki pedalj svake rupe. Priče o strašilima iz mraka tu su ustukle pred obećanjem o trenutnom bogatstvu. Narod je, i ne sluteći, pomogao naučnicima da izvrše geološka istraživanja.

PUTOKAZ S NEBA NA VASKRS

Jedna od legendi, koja se takođe vezuje za ovaj kraj, kaže da se na Vaskrs sa neba pojavljuje plamičak svetlosti. Ko ga ugleda i izgovori "igra zlato", treba ili da pomisli neku važnu želju, ili da pođe u traganje za skrivenim blagom, koje će onda sigurno naći. Pre toga sukobiće se sa "čudnim mitskim bićima", duhovima ljudi koji su zakopan zajedno sa blagom i zaduženi da ga čuvaju. Oni su zadnja provera da li je kopač zaista odabran da se preko noći obogati ili je slučajno zalutao u mistični svet utvara i blaga.

Samo onaj ko je dostojan može do blaga Foto: Pixabay/James De Mers

Ako nije, put do zlata mu se zatvara, on se vraća kući i ubrzo ga sustiže strašna kletva.

ŽIVAN I NILA

Još jedno od blaga za kojim se na ovom prostoru traga pripadalo je hajducima Živanu i Nili, Timočanima koji su pljačkali i turske lađe, i poreznike kneza Miloša. I danas s epriča da velika količina zlata čeka svog nalazača pored sadašnjeg puta od Negotina do Zaječara, na potezu Miljanovac, pored sela Rgotine. Ipak, oni su svoju krvavu otimačinu skrivali i po drugim mestima ovog kraja.

Živan i Nila bili su poznati drumski razbojnici Foto: Wikipedia/Vladislav Titelbah

Na kraju je Nila obešen, dok je Živan pobegao u Rumuniju. Mesta na kojima su zakopali ono što su opljačkali nikada nisu otrkivena. Po Timočkoj krajini kruži priča da su najveći deo zlata sakrili u bunaru u blizini rgotskog groblja koje i danas postoji. Meštani Rgotine, povedeni ovom pričom, već decenijama pokušavaju da otkriju koji je to bunar.

GOSPOJIN VIR

Još od Starih Slovena zadržao se mit o Gospojinom viru, toliko rasprostranjenom da u Istočnoj Srbiji ima nekoliko pritoka i zaliva ovog imena. Dok jedni pripovedaju da je to mistično mesto bilo kupalište vila, za tragače blaga to mesto ima drugu važnost. Po prednaju, stari Sloveni su iz svoje postojbine na Balkan doneli mnogo blaga. Kako bi ga sačuvali, skalanjali su ga u virove, izvorišta ili zatone, a jednom od njih dali su ime Gospojin vir.

VIDEO: Hrvatska nema ni grama a Srbija je krcata metalom zbog koga se i dalje vode bitke

(Telegraf.rs)