Svetlana, ljupka devojka i strog policajac sa pištoljem: Sa sestrom je nasledila porodičnu tradiciju
Svetlana i Stanika ponose se dedom Savkom i ocem Sinđom
"Još kao mala sa sestrom sam oblačila tatinu uniformu i oduvek sam želela da radim u policiji. On je tu ljubav u nas nesvesno usadio, iako nije pričao mnogo o poslu i onome što je tamo doživljavao. Nije želeo da krenemo tim putem".
Sudbina je isplela drugačiju priču, spletom okolnosti koje niko nije mogao da predvidi. Naša sagovornica, Svetlana Sinđelić i njena sestra Stanika iz Čajetine, danas ponosno nose policijsku značku. Baš kao i njihov otac Radojko, ali i deda Savko, koji je uniformu graničnog policajca obukao još 1932. godine.
I verovatno bi poslušale tatu i danas slušale samo priče o njegovom pozivu, da ga nisu prerano izgubile. Radojko Sinđelić, poznat u celom kraju kao Sinđo Zlatiborac, načelnik Užičke policije, preminuo je 2005. godine sa samo 48 godina. Svetlana i Stanika ostale su same, jer im je ranije umrla i majka. Dobile su priliku da se zaposle u MUP i tako nastave očevu i dedinu tradiciju. Ono što su potajno želele, život im je u bolnom trenutku podario.
- Srećna sam kada vidim da se u našem dvorištu ponovo suši policijska uniforma. Kada sam je prvi put obukla, to je bio fantastičan osećaj. Čim sam izašla u grad primetila sam reakcije ljudi - priča nam Svetlana koju smo kontaktirali telefonom.
Ljupka i prijatna, Svetlana priznaje da ume da deluje i prilično strogo - čim se neko prema njoj postavi kako ne bi trebalo, na njenom licu javi se ozbiljnost. I to je, kaže, nasledila u vaspitanju. Tata nije mnogo govorio o poslu kod kuće, ali nesvesno je ćerkama usadio posao u krv.
- Osećam sigurnost pored svog naoružanja i volim kada je moj pištolj sa mnom. Inače, dugo sam bila radnik operative, ali sam silno želela da pređem u uniformisani sastav. A to retko ko želi, obično je policajcima želja obrnuta, da iz uniforme pređu u operativu, jer to je viši nivo, krem policije - priča Svetlana.
Ipak, radije bira teren, rad sa kolegama i rizik koji zajedno preuzimaju. Govori "Tu sam gde sam, šta se desi drugima, desiće se i meni". Voli da uči mlađe kolege, bavi se pitanjem terorizma, organizuje predavanja.
Značku, kaže, ne ističe kada je u civilu, osim kada posao to ne zahteva, a došla je do čina majora u graničnoj policiji. Završila je specijalizaciju na Kriminalističkoj akademiji. Njena sestra Stanika je operativac u UKP.
Dedu nikada nisu upoznale, prerano je preminuo, baš kao i njihov otac. Ali, geni rade svoje, baš kao i sudbina. Osim početnog slova imena, ljubavi prema policijiskom pozivu, unuku i dedu vezuje i to što je oboma poverenje ukazala baš Granična policija.
RAZMIŠLJA KAO OTAC
- U porodici nikada nismo znali neke stvari koje su se ticale posla i tek kada sam i sama počela da ga radim ja saznajem neke stvari. Bio je skroman, profesionalno je doživljavao službu, ali opet je uspeo da nas vaspita u tom maniru. Ja sada donosim odluke kao da mi je on rekao kako da razmišljam - priča Svetlana.
Svetlana kaže i da je bio čestit čovek, ljudskost mu je bila na prvom mestu i sa nama je podelila njegove fotografije koje brižljivo čuva.
(M. Beljan)
Video: Dušku iz sela Metaljka migranti uništili domaćinstvo, meštani potpuno nemoćni i u strahu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Tripko
E pa policajac ne moze da bude ni strog nit blag, moze da bude samo po zakonu... E kada dodje taj dan da se ovde postuje slovo na papiru tada mozemo nesto da pricamo
Podelite komentar
RC
Joj kakve su majko mila.
Podelite komentar
Aco
Bravo cure!!!
Podelite komentar