Većina štićenika život provede u Domu u Veterniku, mnogi ne viđaju porodicu. A imaju još problema

Više od 500 osoba trenutno boravi u Domu u Veterniku, a njih 300 su u toj ustanovi duže od 20 godina, što je, kako je ocenjeno u specijalnom izveštaju Ujedinjenih nacija za 2018. godinu, u suprotnosti sa međunarodnim standardima za osobe sa mentalnim invaliditetom.

Štićenici doma smešteni su u 114 soba, od čega je samo osam jednokrevetnih i 17 dvokrevetnih. U ostalim sobama boravi po tri, četiri ili više osoba. Tako postoji čak 47 soba koje imaju pet do devet kreveta, što, sudeći po brojnim stručnjacima koji se bave ovim pitanjem, može predstavljati problem kada je u pitanju pravo na privatnost.

Preporučujemo

Lazar Stefanović iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S) kaže da se u rezidencijalnim ustanovama poput Doma u Veterniku pravo na privatnost ne gleda kao primarno.

Pravo na privatnost ne gleda se kao primarno, Foto-ilustracija: Profimedia

- U sobama imate veliki broj kreveta. Kupatila su najčešće zajednička. U takvim životnim okolnostima ljudi gube svoju posebnost, gube svoju individualnost i dolazi do razgradnje njihovog identiteta i stapanja sa grupnim identitetom. Što je duža institucionalizacija teže ih je pripremiti za život u zajednici. Ovo je posebno prisutno kod dece koja budu rano smeštena u rezidenciju - objasnio je on za "021.rs".

Kako je navedeno u izveštaju UN-a, stanari nisu razdvojeni na osnovu godina, pola i stepena podrške, što "povlači pitanja u vezi sa mogućom izloženošću nasilju i seksualnim zloupotrebama". U vezi sa seksualnim zdravljem i reproduktivnim pravima, specijalni izvestilac je primetio da ženski korisnici uglavnom dobijaju "prisilnu" kontracepciju. Ova praksa, navodi se u izveštaju, primenjuje se automatski duži period vremena i nije zasnovana na individualnim procenama.

294 KORISNIKA SU TU VIŠE OD 20 GODINA

Čestu pretpostavku da jednom kada se uđe u rezidencijalnu ustanovu, teško se izlazi, potvrđuje i podatak da je čak 294 korisnika tu više od 20 godina. Više od 150 osoba nije živelo van doma između 11 i 19 godina. Njih 36, tu je između šest i 10 godina, a njih 15 smešteno je u Dom pre dve do pet godina.

Specijalni izvestilac UN-a u svom izveštaju nakon posete Domu u Veterniku 2018. godine naveo je da je ovo u suprotnosti sa međunarodnim standardima i da mnogi od korisnika ne bi trebalo da budu institucionalizovani ako bi postojale alternativni smeštaji u zajednici.

U prilog tome ide i podatak da su korisnici Doma uglavnom pokretni (375), a nešto manje od polovine njih zahteva podršku drugog, trećeg i četvrtog stepena, što po Pravilniku za pružanje usluga socijalne zaštite znači da su u manjoj ili većoj meri sposobni da brinu o sebi i da, uz određeni stepen nadzora i podrške, mogu da budu uključeni u aktivnosti zajednice.

Stefanović navodi da način života u rezidencijalnim ustanovama često podseća na vojnički ili zatvorski.

- Jedna od osnovnih razlika između života u zajednici i života u ustanovi je ta što je osoba u ustanovi korisnik čije su potrebe podređene ustanovi. I to se ogleda u mnogim stvarima poput toga da ljudi u ustanovama uvek ustaju u određeno vreme, uvek ležu u isto vreme, uvek se hrane u isto vreme, imaju iste aktivnosti. Govorimo o jednom vrlo rigidnom režimu življenja, a životni tok je takav da ljudi koji završe u institucijama neretko provedu u institucijama čitav život - dodaje.

Vrlo mali broj korisnika prošao je program osamostaljenja, Foto: Profimedia/Wavebreak

Sudeći prema podacima koje je "021.rs" dobio od Doma "Veternik" putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, osobe smeštene u Dom ga retko napuštaju zbog osamostaljenja.  Za prethodne dve i po godine preminulo je 18 korisnika doma, dok je, u tom istom vremenskom periodu samo sedmoro korisnika prošlo kroz neku vrstu programa osamostaljivanja. Dok je u 2017. godini jedan korisnik smešten u hraniteljsku porodicu, a dva su vraćena u biološku porodicu, u narednim godinama nije bilo takvih slučajeva.

Stefanović kaže za 021 da je vrlo mali broj korisnika prošao program osamostaljenja, naročito kada se uzme u obzir to da je Srbija zemlja koja je, bar deklarativno, opredeljena za deinstitucionalizaciju (osamostaljivanje korisnika i život u zajednici).

- Veternik je ustanova od 500 korisnika. To nije ustanova od 20 korisnika pa da je jedna četvrtina izašla. Specijalni izvestilac za torturu Ujedinjenih nacija je bio u poseti Srbiji prošle godine i on je između ostalog posetio Veternik i konstatovao da je to ustanova u kojoj često dolazi do preterane i neosnovane upotrebe sputavanja (vezivanja i hemijskog), jer kada imate taj broj korisnika, vi ne možete drugačije da funkcionišete nego da ih na silu sputavate. On je skrenuo pažnju i na to da su ljudi koji su smešteni u instituciju rešeni poslovne sposobnosti što znači da staratelj donosi sve odluke čak i o smeštanju u ustanovu protiv volje, što zakon prepoznaje kao dobrovoljni smeštaj, što je jedan pravni nonsens koji je primećen od strane stručnjaka i koji se često ponavlja - navodi Stefanović.

S druge strane, u odgovoru koji je 021 dobio od uprave Doma, navodi se da od početka 2017. godine do jula 2019. slučajeva sputavanja nije bilo.

Od ukupno 503 osobe smeštene u Dom, 379 je pod starateljstvom. Iako, prema podacima dobijenim od uprave Doma, 283 korisnika redovno odlazi na posete svojim porodicama i prima posete u ustanovi, poražavajuć je podatak da čak 220 osoba nema nikakav kontakt sa bližnjima.

(Telegraf.rs/021.rs)